ŽURIMO DALJE Proveli smo dan sa migrantima u parku kod autobuske stanice. Ovo su njihove priče
Marija Nikolić, Dobrovoje Katanić | 15. 08. 2015. - 13:45h | Foto: M.Milanković | Komentara: 22
Žurim, ne mogu dugo da se zadržavam u Beogradu. Nisam čuo za taj centar u kojem smo mogli da imamo smeštaj, ali idem brzo, hvala - kaže u dahu Hamal Hamara, pedijatar iz Sirije.
U Beograd je upravo juče stigao sa suprugom, četvoro dece i prijateljima, već sutra nastavljaju svi put Subotice. Noć će provesti u parku, a dok mu objašnjavamo da ne mora da spava na kartonu već da postoji centar u kojem bi im svima bili obezbeđeni kreveti, obroci, kupatila, on nam u dahu priča:
- Nastavljamo odmah sutra put do Subotice, probaćemo da pređemo granicu, zato ne mogu da se udaljavam iz parka. Suprugu i četvoro dece sam smestio u hotel. Našli smo prenoćište za 12 evra, a ja sam u parku sa prijateljima. Deca ne mogu da izdrže više, žele da spavaju u krevetu i da se odmore od puta. Zaista, nisam znao da postoji centar u kojem bismo imali smeštaj - kaže Hamal.
Fakultetski obrazovani
Priča nam da su tokom putovanja iz Sirije i u Atini boravili na otvorenom. - Nismo imali kud nego u park. Tamo smo proveli nekoliko dana - kaže.
U parku danima boravi Samal Hamal, 16-godišnjak čiji je jedini san da završi srednju školu. Negde u Evropi.
Doktori, Informatičari...
- Bežimo od rata, znate šta je tamo, čuli ste. Ne znamo gde će nam biti konačno odredište. Moji prijatelji i ja hoćemo da radimo i da se usavršavamo, da osiguramo budućnost sebi i svojim porodicama. Imamo fakultete, moja tri prijatelja su lekari, ja sam IT stručnjak. Neke zemlje imaju sistem kojim boduju ponašanje. Ako se dobro vladamo, nadamo se da će nas primiti - uveren je Abdul Ubast.
Odrastao je u Kabulu, koji je u vreme njegovog rođenja bio u rukama talibana. U Beograd je stigao sa prijateljem.
- Možete li mi, molim vas, objasniti kako da stignem u taj centar za migrante? Želim da se odmorim pre nego što nastavim put - zamolio nas je Samal, a nakon toga otišao da se dogovori sa prijateljem da li će ići u prihvatni centar u Krnjači.
Većina migranata, ipak, plaši se da ide u azil, jer nemaju pasoš, niti bilo kakve isprave.
- Platio sam 5.000 evra da dođem do Evropske unije i u parku samo čekam da nastavim put. Ne bih išao u te centre jer nemam pasoš, niti bilo kakvu ispravu - iskren je Abdulah Amač (32) iz Iraka.
Među migrantima ima visokoobrazovanih, kao i siromašnih, bogatih. Žale se na to što moraju da spavaju na kartonu u parku, da nemaju hranu niti gde da napune telefon, a ipak ne žele da odu u centar.
- Čuo sam za azil, ali mi je to daleko. Ne znam ni kako da stignem do tamo. Jedino što želim je da što pre odem do granice sa Mađarskom - kaže Mohamed Sabasud (27) iz Damaska.
MIGRANTI U STRAHU OD KRNJAČE Centar za izbeglice može da ih primi, ali oni su previše uplašeni
| 14. 08. 2015. - 18:58h | Foto: M.Milanković | Komentara: 2
Migranti koji borave u parkovima dok čekaju prevoz do zemalja EU mogli bi da budu smešteni u prihvatni centar u Krnjači, gde bi imali humanije uslove za život.
Migranti u parku u Karađorđevoj ulici
Boravak u parkovima ne samo što je neuslovan za migrante koji beže iz vihora rata, već može da bude i opasan.
Postoji mogućnost od izbijanja zaraze zbog prljavštine i đubreta koje se sve više gomila.
Azilanti u parku spavaju na goloj zemlji ili umesto kreveta imaju karton, jedno ćebe... Nemaju gde ni da napune telefon i zato ne mogu da se jave porodici.
U parku im fale osnovni uslovi za život
Republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić kaže da u prihvatnom centru u Krnjači ima mesta za sve migrante koji prolaze kroz Beograd.
- Tamo ih čekaju dobri uslovi: tri obroka dnevno, lekar, smeštaj, dečja zaštita, obezbezbeđenje... Ipak, migranti su uplašeni i ne dolaze u velikom broju misleći da je to centar zatvorenog tipa i da ne mogu da izađu. Veoma je važno da migranti znaju da imaju ista prava ovde, ali ne veća prava od stanovnika ove zemlje. Zato smatram da ne bi trebalo da se razvija infrastruktura za njih po parkovima i da se postavljaju šatori jer već postoji centar u koji mogu da se smeste - kaže Cucić.
U izbegličkom kampu u Krnjači ima mesta
Migranti su u najvećem broju stacionirani u Parku Zdravka Čelara kod autobuske stanice, jer ih tu dovoze autobusi i odatle mogu da kupe kartu za dalje putovanje. Od straha da neko može da im pokvari plan o kojem sanjaju, a to je da stignu do Evrope, u parku i ostaju.
Grad nema nadležnost za rešavanje problema s migrantima, osim što na svojoj teritoriji ima centar za azil u Krnjači koji je u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije RS.
Azil ima ograničen broj mesta za smeštaj i u budućnosti će sigurno postojati potreba za otvaranje novog centra u Beogradu zbog velikog povećanja migranata u Srbiji.
Prema Zakonu o azilu, nadležnost nad azilantima je podeljena između Komesarijata za izbeglice i migracije, zaduženog za smeštaj, i Ministarstva unutrašnjih poslova koje je odgovorno za procesuiranje.
- Do pre nekoliko dana imali smo u kampu 130 azilanta da bi preko noći otišlo njih 40 čiji smo nestanak prijavili policiji. Trenutno imamo mesta za još 90 azilanata. Ovde im je sve besplatno, imaju sistematske preglede svakog utorka i četvrtka, a svako od njih dobija ličnu kartu kako bi se vodila evidencija o njima - kažu u kolektivnom centru u Krnjači, gde su pored azilanata smeštene i srpske izbeglice.
jake reči .... očekivao sam se uključiš mnogo ranije nego od kraja pete straneDelija":2trr8z6e je napisao(la):.....квислинзи ..... хуманитарну катастрофу.... најбеднија територијална ....
Ово јесу стравични призори људске несреће али ови људи нису избеглице. Да су избеглице не би прелазили континенете од матичне земље. Уз то, овде има толико различитих група људи који емигрирају из различитих разлога па их је немогуће све сврстати у једну категорију. А поређење са српским избеглицама из заједничке државе са овим емигрантима је нетачно и неумесно.Drakche":m0k66il7 je napisao(la):Oni nisu ni migranti, ni azilanti, vec izbeglice. Beze od rata i nasilja isto kao sto su 90ih bezali iz HR i Bosne.
Srbija ubrzava, Brisel želi da uspori izbeglice
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 15. avgust 2015. 21:03 | Komentara: 7
Šta će sadržati plan države za rešavanje pitanja migranata sa Bliskog istoka. Jedna ideja je da prihvat azilanata preuzmu humanitarne organizacije, a druga - policija
SRBIJA će do kraja avgusta izraditi Operativni plan za migrante, u okviru poglavlja 24 (pravda, sloboda i bezbednost). Za njega je nadležan MUP, kažu u Kabinetu ministarke bez portfelja nadležne za evropske integracije Jadranke Joksimović, a prema njenim rečima, izrada plana dodatni je uslov EK za otvaranje pregovaračkog poglavlja.
Prema tvrdnjama izvora "Novosti", u opticaju su dve ideje. Jedna je da posao prihvata izbeglica preuzmu humanitarne organizacije, a druga da to učini MUP. Najpovoljnija varijanta za Srbiju bila bi da se put migranata kroz našu zemlju maksimalno olakša, jer njima i nije cilj da ovde ostanu. To znači da se duž cele trase kretanja organizuju punktovi pomoći i da se usmeravaju da se prijavljuju, da bismo znali ko nam prolazi kroz zemlju. Najnepovoljnije bi bilo da organizujemo veće trijažne centre ili zatvaramo pridošlice, što bi usporilo njihovo kretanje kroz Srbiju i nama povećalo trošak. Ovakvi predlozi u uvijenoj formi stižu iz Brisela, jer bi usporavanje kretanja išlo u korist EU, pošto bi smanjilo udar na granice Unije.
Formalno, organizacioni plan trebalo bi da odgovori na to koje ćemo mere preduzeti da bismo upravljali migracijama, kako ćemo reagovati na naglo povećavanje izbegličkog talasa i koju vrstu pomoći možemo da ponudimo: koliko kreveta i dušeka, koliko šatora, pokretnih toaleta, punktova s medicinskom pomoći... Na ovom poslu radi Radna grupa za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova.
Kako objašnjava Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, izbeglice iz Sirije i drugih zemalja ulaze u Srbiju iz tri pravca.
- Čak 90 odsto njih stiže iz Makedonije, iz pravca Kumanova i sela Lojane, u Preševsku dolinu, odnosno Miratovac i Preševo. Najčešće ulaze preko "zelene granice", mimo regularnih prelaza, iz straha da ne budu vraćeni. Dalje prate železničku trasu i auto-put. Iz Beograda idu ka severu.
Druga trasa je iz pravca Bugarske, preko Zaječara, i preko Pirota, Niša. Ovom rutom kreće se oko devet odsto migranata. Tek mali procenat njih ulazi u našu zemlju iz Crne Gore.
Dnevno u našu zemlju uđe oko 2.000 ljudi, a polovina zatraži azil! Od početka godine azil je zatražilo više od 79.000 ljudi, a računa se da je još toliko prošlo ilegalno. Izbeglice izbegavaju Hrvatsku, jer bi trasom preko te zemlje morali da pređu više graničnih prelaza.
Migranti sa Bliskog istoka u petak su se sukobili na železničkoj stanici u Đevđeliji, u Makedoniji, tokom ukrcavanja u voz koji ide do granice sa Srbijom. Posle kašnjenja voza, više od hiljadu migranata borilo se za mesto u njemu, pri čemu je nekoliko ljudi povređeno.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je u zemlju ove godine ušlo više od 90.000 migranata i da je policija potpuno u mogućnosti da kontroliše bezbednost i sigurnost naše teritorije. On je potvrdio da nismo imali nijedan incident između domaće populacije i izbeglica.
Ne gledaju, međutim, svi blagonaklono na nadolazeći talas izbeglica, pa je gradonačelnik Kanjiže Mihalj Bimbo ocenio da migranti "ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture" i da "skrnave groblja, kapele, uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake".
Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos izjavio je da se svet suočava sa "najgorom izbegličkom krizom" od Drugog svetskog rata.
IZMENE ZAKONA O AZILU?
POSTOJE naznake da će se menjati Zakon o azilu, kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. - Apelujemo na vlasti da ne bude restriktivan, jer ćemo tako sve više terati migrante u šume i u sivu zonu. Svaki migrant dnevno u Srbiji troši po 50 evra. Ako ih je kroz zemlju ove godine prošlo 120.000 - 150.000, znači da su potrošili između šest i sedam i po miliona evra. Dve trećine tih para i sada završava u sivoj zoni, jer nismo omogućili ljudima da legalno podižu novac i legalno ga troše. Najbolje bi bilo da prihvat izbeglica preuzme Komesarijat za izbeglice.
BEOGRAD: SIRIJCI U ŠKOLSKOM DVORIŠTU
POSLE parkova kod autobuske stanice, Ekonomskog fakulteta i Finansijskog parka, migranti sa Bliskog istoka stigli su i u Kosovsku ulicu u centru Beograda, u dvorište OŠ "Drinka Pavlović". U hladovini ispod jele, smestile su se tri žene sa sedmoro dece. Pošto kapija škole nije zaključana, ušli su unutra. Bebe Aiham i Ravan starosti od pet meseci dremale su na improvizovanim krevetima, dok su ostali mališani trčkarali unaokolo. Ovde su kažu došli, jer je hladovina i nema toliko buke kao u parku kod autobuske stanice.
(S. M.)
DONACIJA RUSKO-SRPSKOG CENTRA
CENTRU za migrante u Preševu uručena je donacija Srpsko-ruskog humanitarnog centra iz Niša. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin i ministar Aleksandar Vulin predali su na upotrebu agregate za električnu energiju, rezervoare za vodu, peći za grejanje i reflektore.
- Videli smo da Srbija ima mnogo troškova oko migranata i mi tu situaciju razumemo. Znamo i zašto se to desilo, to je princip ili istorija kontrolisanog haosa, ali se ispostavilo da je kontrolisani haos prešao u nekontrolisani - kazao je Čepurin.
(J. S.)
relja":3ezw4njf je napisao(la):Niko se ne odlučuje na takav put, muke i neizvesnost, pogotovu ne roditelji sa malom decom, zarad nečijih viših ciljeva.