Ovako je Srbija pobedila u prošlom carinskom ratu
Iz carinskog rata sa Austrougarskom, Srbija je izašla privredno jača, i uspela da smanji zavisnost od zapadnog suseda
Srbija i Austrougarska, pre više od 100 godina, započele su takozvani carinski rat, jer je naš tadašnji zapadni sused smartrao da mu je sporazumom Srbije i Bugarske narušeni interesi. Srbija je sa Austrougarskom vodila pregovore o trgovini, kada je objavljen carinski savez Srbije i Bugarske, što je u Beču osuđeno.
Austrougarska je smatrala, da je ovaj ugovor uperen protiv njenih političkih i ekonomskih interesa, pa je prekinula pregovore sa Srbijom radi zaključenja trgovinskog ugovora.
Smatralo se pritom, da će Srbija, budući ekonomski slaba i zavisna od tržišta Austrougarske, za svoje najvažnije proizvode, brzo kapitulirati. Austrougarska je odmah zabranila uvoz i transport stoke, živine i poljoprivrednih proizvoda, što je inače bila mera kojoj je pribegavala uvek, još od Berlinskog kongresa, da bi ostvarila svoje interese.
Na zabrane i pooštravanje drugih mera, koje je otpočela primjenjivati Austrougarska na uvoz iz Srbije, Srbija je odgovorila istim merama (12. januara 1906). Do primene retorzivnih carina nije dolazilo. Srbija je 1906. godine uvela potpuno novu carinsku tarifu i maksimalne carine na robu iz Austrougarske. Tako je izbio dugotrajni „svinjski rat“ koji je doveo do potpunog kidanja zavisnosti Srbije od Austrougarske.
Dana 6. marta 1906, pošto su po zahtevu Austrougarske najpre napuštene glavne odredbe iz ugovora o carinskom savezu s Bugarskom, jer Kraljevini Srbiji nije više bilo, posle stečenog iskustva, do toga, da na pitanju o savezu carinskom s Bugarskom vodi carinski rat s Austrougarskom, obustavljene su represalije i postignut je sporazum o provizornom uređenju međusobnih trgovinskih odnosa do zaključenja trgovinskog ugovora.
Za Srbiju je ovaj Carinski rat bio od neizmerno povoljnih posledica. Odobrenjem vanrednog kredita od 500.000 dinara na otvaranje i iznalaženje novih tržišta za stoku i stočne proizvode, uspelo se izbeći i najmanje štete.
Ubrzo su nađena nova tržišta za stoku i stočne proizvode, cene su pošle uvis i trgovina je uzela svoj normalan tok. Novi partneri su pronađeni u Nemačkoj, Egiptu, Francuskoj, Rusiji, Engleskoj i Švajcarskoj kao i drugim državama, ali sa manjim udelom. Istovremeno je sa izgradnjom saobraćajnog sistema, jačanjem kontrole kvaliteta i smišljenog reklamiranja domaćih proizvoda, Srbija preduzela i mere za inteziviranje robnog prometa.
Konačno, Srbija je uspela ne samo da znatno poveća obim svoje spoljne trgovine već i da proširi broj svojih trgovinskih partnera. Klanička preduzeća su u ovom vremenu učinila sjajne usluge zemlji. Između 1906. i 1909. godišnja vrednost izvoza je premašila bilans u prethodnoj godini za oko 29 miliona dinara.