Ako misliš da je izgradnja 10 tramvajskih i trolejbuskih linija koje će se 100% kretati u tunelima, na vijaduktu ili izdvojenom trasom izvodljiva u današnjem Beogradu, onda se slažem da nam metro ne treba. Beograd nema ni dovoljno prostora za parkiranje, skoro polovina trenutne tramvajske mreže nije denivelisana, te se tako tramvaji guraju na istom kolovozu sa ostatkom saobraćaja, a često se ni postojeća tramvajska denivelacija ne poštuje od strane bahatih vozača. O žutim trakama za buseve, da ne govorimo.
Градови сличне величине, и у сличној урбано-културној зони, а који су давно пре нас почели да улажу у метро (Софија, Букурешт, Варшава, Праг, Минск...) Сви имају од Београда далеко развијенију мрежу трамвајских баштица и жутих трака, и нигде нису довољно ни луди ни ирационални да не целу, него ни трећину те мреже дигну на естакаду(за прост народ "вијадукт") или спусте у тунел. Издвојена трамвајска баштица или жута трака са по неким подвожњаком или надвожњаком је већ инфраструктура која омогућава средње висок квалитет превоза. То није "додатак метроу" већ заједно са метроом и железницом представља транспортну мрежу високог ранга.
Постојеће жуте траке и трамвајске баштице већ раде велики посао, иако има доста мана у управљању и непотпуним целинама.
Звучи невероватно, али узмимо пример, рецимо, правца Творничка-Нова Галеника, или Цветкова пијаца-Мали мокри луг. Откуп кућа кошта 15-35 милиона евра по километру, булевар са комуналном инфраструктуром 3 милиона евра по километру, метро на вијадукту 20 милиона евра по километру, и све је то заједно дупло јефтиније од око 100 милиона евра по километру за подземни метро. При томе, подземни метро не решава ни комуналну инфраструктуру, ни површински јавни превоз, ни пешачко-бициклистичку инфраструктуру, ни целину пословног окружења, ни минимум друмске инфраструктуре.
Значи:
1) Подземни метро је неколико пута скупљи од кућа испод којих се гради
2) Саградили, несаградили, опет остаје саобраћајно-урбанистичко... какашка, а не неки трансформисан, бољи град.
3) Рокови подземне градње су три пута већи, и постоје велики ризици прекорачења рокова и трошкова.
Како год да окренеш, суштински део проблема неће се решити без храброг и одговорног потеза експропријације и рушења статина породичних кућа, и локала из времена "архитектуре 90-тих". Али, ако би направили два поменута булевара, обим кретањама би био премали да правда метро, чак и надземан, али би правдао трамвајске надвожњаке и подвожњаке. Са тек по неким надвожњаком и подвожњаком, трамвај би могао да се уклопи у друмски зелени талас, и оствари средњу брзину реда величине 22-28км/с. А то није далеко од метро брзине, реда величине 30-35км/с. Метро од 45км/с би био са проређеним станицама, и лоше би покривао градско подручје, самим тим, имао би мање путника.
Подсетићу да је средња брзина јавног превоза у Београду у градском подручју 14км/с, али је у Војводе Степе 22км/с без естакада и тунела. Ћорава кока убола по неко зрно, али имамо по неки такав успешан пример. Ако упуцама све ресурсе на једну метро линију, најбоље трасирана метро линија би превезла 10% путника средњом брзином 32км/с. У међувремену пада брзина на осталим правцима кретања, и за 5-10 година дошли би до једне те исте средње брзине за целу мрежу, можда чак и ниже.
Односно, ширење булеварске мреже, булеварских коридора за поуздан превоз брзином преко 20км/с, градњом по неког надвожњака и подвожњака, ширењем трамвајске и тролејбуске мреже, и наравно приградских железница, може се постићи средња брзина мало више од 20км/с, и која се неће спуштати. Тек тада има смисла улагати милијарду евра у једну метро линију, која ће средњу брзину за целу мрежу повећати за 1-1,5км/с. Следеће повећање средње брзине за пар километара на сат ће такође коштати милијарду и више евра. Али тада ће (уколико не буде спољних економских удара) град довољно економски ојачати захваљујући овим суштинским инвестицијама везаним за уличну мрежу са издвојеним тракама за јавни транспорт.
Али, ми овде имамо митомане, за које озбиљно улагање у пут који није аутопут, озбиљно улагање у пругу која није за бар 200км/с, и озбиљно улагање у јавни превоз, понижавање у односу на стандарде илузије о најразвијенијим земљама. А и те најразвијеније земље највећи део кретања и колима, и возом и јавним превозом остварују по саобраћајницама нижег и средњег ранга!