Мислим да данас овде имамо консензус око тога да су развој градске железнице и свеобухватна реконструкција и унапређење трамвајског система најбољи пут за сада.
Али и ту имам проблем са денивелацијама трамваја и конверзијом у ЛРТ система који је на метарском колосеку. У принципу, потребна је стратешка одлука за коју ово друштво није способно. Такође, градска железница је додатно саботирана укидањем старог чвора а трамвајски систем игнорисањем планова и лоповском набавком турских канти.
Nemamo konsenzus ni mi ovde, a pogotovo nemaju građani Beograda koji velikom većinom smatraju da im je potreban klasični "teški" metro. LRT nije ništa drugo nego kuplovani moderni tramvaj sa bašticom, tamo gde je baštica arhitektonski moguća, a na polovini beogradske tramvajske mreže nije. Niti su stajališta i saobraćajnice dovoljne dužine i širine da prihvate višemodalne tramvaje bez stvaranja haosa svuda okolo. I tada bi ostao nerešiv problem kako ubrzati tramvaje a ne usporiti sve ostale vidove prevoza, a jedino održivo rešenje bi bilo i metro i tramvaj i busevi i torlejbusi i BG Voz.
Svojevremeno sam bio pobornik LRT-a po modelu portugalskog grada Porto koji je po aglomeraciji sličan BG-u, ima 1.6 miliona stanovnika. I dalje sam.
Zašto taj model nisu izabrali Bukurešt, Sofija, Atina ? Ne moramo gledati prema bogatoj zapadnoj Evropi, dovoljno je da se zadržimo na svom siromašnom Balkanu. Ti gradovi su ipak mnogo sličniji Beogradu od Porta, i po razvijenosti i po veličini, pa nisu izabrali da tumor leče flasterom.
Još jedna pikanterija i jedan od mojih argumenata zašto LRT a ne "teški metro" bila su i tadašnja merenja. Najgušća tačka u gradu s početka 2000ih je bila stanica na Sajmu na kojoj je tada mereno valjda manje od 40.000 putnika na sat kad se saberu SVE gradske i prigradske linije. Što je kapacitet za LRT a ne "teški metro" (80.000 putnika na sat).
Sofijski Metro radi 19 sati dnevno, njegove 4 linije prevezu ukupno 450.000 putnika za svo to vreme. Koliko je to onda putnika na svakoj liniji po satu? Znači da bi za to bio dovoljan i kapacitet manji od LRT-a ? Glupi Bugari, jedino smo pametni mi što smo provalili da tramvajem možemo u 21. vek i to zaprežno-kolskim ulicama iz 18. i 19. veka.
Za početak je trebalo odustati od termina 'metro', i govoriti o 'gradskoj železnici malog gabarita' (GŽMG).
Jer, oko GŽMG-a bi bilo manje rasprave, i napravili bismo već nešto korisno. Ovako, završili smo priču, dobićemo đubre i moći ćemo da kažemo: 'Habemus metro!' A nećemo imati ništa.
Izduvali smo, u dve reči. To je to.
Ako je terminologija baš toliki problem, ne mora se zvati metro. Neka bude "Gradski Voz", "Podzemna Železnica", "Podzemni Brzi Tramvaj", "Električni Ćira", nebitan je naziv.
Ono što je bitno je kapacitet od preko 500 putnika po jedinici, učestalost vozova od 4-8 minuta u zavisnosti od doba dana, potpuna funkcionalna nezavisnost od ostatka saobraćaja i mogućnost da razvije maksimalnu brzinu od bar 70 km/h, dovoljan razmak između stanica da bi ubrzanje imalo prednost u odnosu na vožnju kolima .
Da li će ići pod zemljom, po tlu ili na stubovima, takođe je nebitno, ali ne sme se tiskati u koloni sa automobilima i ne sme imati zajedničke semafore sa njima kao ovo đubre što se danas naziva "beogradski tramvaj", a i beogradski javni prevoz uopšte.