Ова са трамвајима са вретима на једну страну је старија линија. Друга има трамваје који имају врста са обе стране
Delimično ukopana tramvajska linija Pravni fakultet-Hipodrom kao na ovoj mapi će biti nužnost da bi se makar delimično izvukao Prokop iz izolacije.Овај план из 2004. је био веома практичан, комбинација лаког метроа/ трам-воза и трамвајске мреже која је требало да функционише као једна целина. На независним трасама лаког метроа касније би могао да се надогради тешки метро и да се прошири мрежа у каснијим фазама.
Pogledajte prilog 146261
Зашто се тако олако одбацио овај план, није ми јасно, можда зато што никада није ни био озбиљно разматран. А било је савршених прилика да барем започну реализацију БЕЛАМ-а. Рецимо 2010. када су реконструисали БКА говорили су да је остављена могућност за инфраструктуру БЕЛАМ-а, што не знам колико је тачно. Зашто онда тада одмах није проширен колосек ако су реконструисали целу улицу и обећавали да ће туда да прође прва линија ? Зашто приликом изградње моста на Ади нису поставили широки колосек већ су оставили све голо и ту сада пролазе трамваји брзином 30-40 кмх.
Нико ништа није пипнуо већ пола века на увођењу брзих шинских система, лаж о београдском тешком метроу постала старија од свих нас заједно...
Moram vam skrenuti pažnju na to da ovde nemaju svi jednaku ulogu u planiranju ili koferenciji, šta god ovo bilo. Imamo 12 profesora iz Instituta Saobraćajnog fakulteta, od kojih su mnogi profesori vodnog saobraćaja, poštanskog saobraćaja ili logistike. Saobraćajni inženjeri direktori iz GSP takođe tu imaju usku specijalizaciju bavljenja nadzemnim saobraćajem, koji je tada funkcionisao mnogo bolje nego danas. Slično je i sa ŽTO Beograd, koji je kao takav postojao do 1991. Posle toga je sve centralizovano na "Jugoslovenske železnice". U svemu tome su glavnu reč imali ovi na vrhu spiska.
Колико ме нервирају овакве полуистине. Колико кошта метро због којег се укида кичма трамвајског система?
Autobusi (ni)su problem u zavisnosti iz kog se ugla gleda. Evo ja mogu da tvrdim kako oni ne guše (neadekvatnu) infrastrukturu već ona njih. Ti sokaci nisu napravljeni ni za automobile ni za autobuse već za pešačko-zaprežni saobraćaj mesta veličine Pančeva (1900. imao 69000 stanovnika) pri čemu ne mislim samo na širinu već i na broj ukrštanja u nivou. Broj, frekvencija i gabarit svih vozila (ne samo autobusa i ne samo automobila, što ne isključuje ni dugačke tramvaje na kružnim tokovima zbog čega sada seku isti umesto da kruže) svakako doprinosi, ali ne treba izgubiti iz vida negativan uticaj fiks ideja u takvim uslovima poput neuvučenog stajališta dužine voza kod Sajma, neuvučenih stajališta na uključenjima (Autokomanda), dopuštanja Lasti da blokira saobraćaj radi izlaska većine putnika na jedna vrata i to na veoma prometnom stajalištu dužine dovoljne za par autobusa (o ne kažnjavanju privremenog parkiranja ne suvišno je govoriti). Plus ne vrše vremenski orijentisanu fragmentaciju koridora (špic linije paralelnim prohodnim ulicama gde ih ima) niti odgušuju neuvučena stajališta primenom ekspres režima kako bi poboljšali protok ulice i podigli srednju brzinu linija.Ovo je velika demagogija da autobusi zakrčuju saobraćaj kao i automobili.
Od projekta beogradskog metroa se lagano odustaje, penale će plaćati građani
Rebalans beogradskog budžeta nije krizni, već rasipnički. Samo za JP "Beogradski metro i voz" troši se 400 miliona dinara. Budžet grada je 1,4 milijardu evra, od toga za GSP dajemo 300 miliona evra! Iz GSP-a se izvlače ogromna sredstva, samo 1/3 prihoda ostvaruje se od prodaje karata. Remont...nova.rs