Šta je novo?
Od:
Filteri

Metro

Просто је трамвај најнефункционалнији у центру и због тога испаштају све линије.
 
Slažem se. I to je tako već decenijama. I biće još XY decenija. Zašto? Zato što je sam Beograd ukrivo zasađen još pre više od 100 godina. Nema to veze samo sa samim tramvajem ili šinama. Ima veze sa celokupnim gradom, ili bar celom desnom obalom Save. Prosto, grad je urbanistički sj**an još za vreme Kraljevine, onda je ponovo sj**an posle 1945, pa opet posle 1980, pa 90ih, pa 2000ih, pa 2010ih... i sve je toliko sj***no i toliko gluposti nakalemljeno jedno na drugo da nema tog ukopa i tog tunela (tramvajskog) koji će to rešiti.

Ako je toliko evidentno da su tramvaji, pored 1.000 drugih stvari, na desnoj obali Save nepovratno sj***ni, možda bi logičan sledeći potez bio da se odustane od trpanja ih gde im mesto očigledno nije i razmisliti o tome gde bi oni mogli da se više prošire, a koji vid prevoza bi mogao da ih zameni na desnoj obali Save. A to su autobusi i trolejbusi.


Ali znam jbg, autobusi su od nedavno dogma na forumu zato što su odjednom svi ekolozi ali ne oni ekolozi koji brinu o svim aspektima, nego oni ekolozi koji se gnušaju i stresaju kada vide auspuh Solarisa u Despota Stefana dok prevozi 160 ljudi, ali zato ne vide nikakav problem kada vide auspuhe 200 automobila oko njega sa po 1-2 unutra.

Znači suma sumarum - tramvaji nam ne rade na desnoj obali Save, a mogli bi sjajno da se premeste na Novi Beograd, a da autobusi odande dođu ''ovamo''. Ali isto tako, nećemo autobuse jer nas truju, pobiše nas tih 700 auspuha, oni su krivi što je zagađenje u Beogradu, ne 700.000 drugih vozila na ulicama svakog dana.

Znači, otpada ideja o bilo kakvom ozbiljno efikasnom tramvajskom prevozu na desnoj obali Save, ali isto tako otpada bilo kakva mogućnost njihovog izmeštanja i zamene autobusima. Epa ne znam onda šta dalje da kažem na to. Nastavimo ovako još 50 godina pa ćemo onda tamo negde kasnije da vidimo gde će nas to odvesti. u tri lepe, eto gde...
 
Главни проблеми трамваја су прелазак Саве и кретање споредним токовима у најужем центру где губе предност, плус кривудања. Из тих разлога је оправдано изградити тунеле за трамвај и учинити га ефикаснијим системом који је економски ефективнији у превозу путника од аутобуса без обзира на погон, пре свега због капацитета. Трамвај ок функционише до круга двојке. Ок ако је Немањина непремостива, онда најбоље да ударимо трамвај са НБГ да иде право, у тунел па испод Теразија до Славије, Ташмајдана и до Деспота Стефана. Да се заобиђу Савски трг и Ресавска.
 
Дошљак je napisao(la):
Ок ако је Немањина непремостива, онда најбоље да ударимо трамвај са НБГ да иде право, у тунел па испод Теразија до Славије, Ташмајдана и до Деспота Стефана. Да се заобиђу Савски трг и Ресавска.
Kliknite za proširenje...
I to bih pre podržao nego raskopavanje Nemanjine radi ukopavanja tramvaja. S tim što ne znam gde i kako bi tramvaj izlazio na Slaviju iz podzemnog tunela.
 
Славију би било паметније исто укопати, да трамвај не смета друмском саобраћају. У истом пакету направити подземна стајалишта трамваја и у склопу њих подземне пролазе који фале због очајног решења трга. Мало сам се ја залетео са Немањином, она је у суштини и извор неефикасности трамваја у БГ заједно са Ресавском.
 
Jel Resavsku ne bi mogli sa rešimo izbacivanjem kola i ostalog ne toliko neophodnog drumskog saobraćaja? Znam da su to tražili i inženjeri GSP-a još odavno. Ne znam koliko je to zaista izvodljivo, al zar je ta ulica toliko neophodna za prolaz automobila?
 
Meни није јасно зашто су трамвај угурали баш у Ресавску. На тој скретници уме доста времена да се изгуби. Зашто нису провукли трамвај по средини Кнеза Милоша између Немањине и булевара?
 
Da nije to previše strma deonica za tramvaj, plus raskrsnica sa Kralja Milana? Tu i autobusi moraju da uspore dobrano, jer pregib nije mali.
 
Ишао је пре трамвај том улицом. Имамо стрмине и у булевару и у Војводе Степе куда исто иде трамвај.
 
Pa ne znam iskreno. Nije nešto uspon strm u Vojvode Stepe, a ni u Bulevaru. Nije ovo kod Londona sad ne znam šta, al opet baš tu jeste strmo. Pomuči se tu i autobus da krene, a tramvaj treba da ide po šinama i kad je kiša i sneg. Ima peska ok, al opet mi deluje zeznuto, pogotovu sa pomenutim pregibom na raskrsnici sa Kralja Milana. Ovo su sad sve zglobni tramvaji, koje bi to, moguće, solidno lomilo. Nekada davno Beogradom su krstarili isključivo solo tramvaji, ako se ne varam. Imaju tramvaji dosta snage. Nije da ne mogu da povuku, čak i bolje nego autobusi, al sigurno da imaju manji grip na šinama, nego li vozila sa gumenim točkovima.
 
Никако да решимо потез Панчевачки мост Нови Београд.

И колико схватам, заправо највећи проблем је прелаак Саве.
 
Истина, улична матрица Београда се пре уједињења развијала од центра ка југу и истоку, паралелно са реком, те у правцу од центра ка Срему имамо само Париску, Бранкову и Немањину. Зато треба искористити нови мост и тунеле, провући трамвај право до Теразија, па да се ту рачва испод улице ка тргу и Деспота Стефана лево, и десно у два крака ка булевару и ка Славији.
 
volgograd-russia-train-station-inside-metro-people-changing-train-volgograd-russia-train-station-inside-154671482.jpg


Moгле би код трамваји испод земље, па још да возе са леве стране на подземном делу јер су перони у средини, а трамвај има врата само са десне стране, као у Волгограду. :ROFLMAO:
 
Преметро би могао тако да изгледа.
Ова са трамвајима са вретима на једну страну је старија линија. Друга има трамваје који имају врста са обе стране
 
Kad već pomenuste premetro, Brisel bi mogao biti jedinstven primer nesuđenog Beograda koji bi da su rane faze metroa, odnosno pojedine premetro trase zamišljene nakon 1982. i realizovane pre kolapsa 90-ih, bio slično organizovan.

Brisel ima vrlo skromnu metro mrežu (trenutno L=39,9km sa dve odvojene linije i četiri itinerera/trase) podržanu razvijenim travajskim sistemom sa dve premetro deonice, kao i razgranatom gradsko-prigradskom železnicom. Trenutno je u procesu reorganizacije mreže u smislu "zglobizacije" solo autobuskih linija, "tramvajizacije" najopterećenijih zglobnih i "metroizacije" najopterećenije centralne premetro deonice. Konverzija autobuske 71 (koja preveze "samo" 24000 dnevno, čisto da se vidi kada njih hvata, a kada nas uopšte ne hvata panika) nije uspela, ali valjda će uspeti sa 95-icom. Tramvajske premetro linije 3 i 4 postaju metro 3 tako da će metro mreža pokriti grad sa 6 kraka, dve dijametrale i kružnom trasom oko centra.

S tim u vezi ako nismo uradili premetro do 90-e bolje bi nam bilo da sada uradimo bar osnovnu funkcionalnu mrežu metroa u koju bi uklopili postojeće sisteme.
 
Zamislimo da tramvaj udje posle mosta sa NBGD-a odmauh u tunel i izadje kod bogoslovije.
Ili Tramvaj skreen iz Dz Vasigtona u tunel i izadje kod mosta na Savi.
Ispod ulice Despota Stefana mogao bi da se ukopa tunel.
 
Pendolino je napisao(la):
Pričali su mi stariji da je sedamdesetih bila ideja da se ukopa od Autokomande do Slavije.
Kliknite za proširenje...

Beograd je pun brda. Recimo bas to brdo izmedju autokomende i Slavije. Zatim ceo terazijski greben je brdo itd.
Busenjem Brda ubrzao bi se prevoz,

Neshvatljivo je i zasto nem t ramvajske linije Zemun - Tosin Bunar - Blokovi i Zemun - Centar.

Pitam vas sa Saobracajnog.
Da li je uradjena neak analiza? Da li postojeci tramvaj do blokova jeste primer dobre upotrebe tramvaja ili ne?
 
Sve to što kažeš i razmišljaš stoji. Zdravorazumski i generalno gledano, polovina Beograda jeste prošarana brdima i logično je da kad, da se tako izrazim, imaš grad na jednoj strani brda i grad na drugoj strani brda, da se razmišlja o tunelima između njih. Problem je međutim u nekoliko otežavajućih okolnosti:

1) Modernim Beogradom su veći deo vremena vladali slepci. I za vreme Kraljevine, i za vreme SFRJ, i za vreme tranzicije, i danas. I ne samo što su slepci vladali, nego je sve uvek bilo podređeno politici, tako da se nije uvek biralo zdravorazumsko rešenje nego ono koje zvuči pompeznije a traži manje rada (najprostiji primer: kupi se 200 autobusa koje nema ko da vozi umesto 100 koji će biti kompletno opsluženi i funkcionalni)

2) podnožja mnogih brda u Beogradu su već popunjena nekim sadržajima, što otežava i remeti prostor za izgradnju ulaza i izlaza iii način na koji bi saobraćaj prilazio timtunelima. Mnoge saobraćajnice su već bile trasirane. U momentu kada je Beograd uzeo da širi i modernizuje tramvajski podsistem, autoput je već bio trasiran i popunio je dolinu između Voždovca i Hrama. Autokomanda je već bila izgrađena. Mostar takođe. I sad, koliko god logično delovalo da se napravi ekspres tramvajski pravac dolina Autokomande - Dorćol, to posle 1970i neke postaje gotovo nemoguća misija jer je tu već izgrađeno toliko toga da bi zahtevalo potpuno menjanje celog tog kraja grada. Koji je pritom već bio podređen izgradnji železničkog tunela i čvora.

Naravno, ima i primera gde su takve opcije još uvek moguće. Na primer, tunel Ekonomski fakultet - Despota Stefana. Ili ovo što si ti predlagao, Bogoslovija, ili Džordža Vašingtona. Ali i to zavisi od sledećeg uslova:

3) Beograd je prepun klizišta, podzemnih voda, laguma, pećina i drugih geoloških teškoća. Gde god se počne sa izgradnjom podužeg tunela, velike su šanse da će se pre ili kasnije naleteti na nešto od nabrojanog. Što onda zahteva menjanje projekta u letu i dodatne troškove, a slepci koji vode i upravljaju obično neće da se upuštaju u avanture i napore da to reše, nego dignu ruke ili smandrljaju nešto polovično. Iz istog razloga još niko ne zna ni kako će proteći izgradnja tunela EF - DS. Jer svega 150 metara odatle, u Gavrila Principa, postoji ostatak tunela koji su počeli da grade 1970ih pa stali, jer su naišli na problematično tlo podno Lomine. Osa tog tunela inače potvrđuje da ideja o rušenju i zameni Starog Savskog mosta nije došla sa SNSom, nego postoji još od 1960ih, i da niko u SFRJ nije nameravao da taj privremeni most stoji tu 200 godina.

Slabo komentarišem bilo šta za Zemun jer ga površno poznajem. A i uvek su hteli da budu neki svet za sebe. Što im se na kraju po mom mišljenju obilo o glavu, al dobro kako god.

Što se tiče Novog Beograda, naravno da je dobro što je na njemu uveden tramvaj i jedna od ideja i jeste bila da na njemu tramvaj bude primarno sredstvo prevoza, što se vidi i po bašticama između traka u bulevarima. Svakako, bilo je planirano da nekima od njih prolazi i metro, ali svakako ne suvda. Kičma prevoza na NBG su trebali da budu tramvaji. Na kraju se završilo tragikomedijom da 2/3 dužina linija u Beogradu je na desnoj obali Save, NA raznim brdima (umesto ispod) i kroz razne sokake, a glavni depo koji opslužuje 80% voznog parka se nalazi na Novom Beogradu, gde je do skora postojao samo jedan jedini tramvajski pravac, a do njega je vodio samo jedan jedini most. To je otprilike kao kada bi napravio veliki servisni centar za poljoprivredne mašine na Kumodražu, a većina zemljoradnika i njiva je sa druge strane Dunava. Al eto... Gde prestaje logika, počinje Srbija.
 
Iliti kraća verzija odgovora:

1) U Beogradu se stalno jedan promašaj kalemi na drugi, tako da sve postaje jedan beznadežni brlog zatočen u davnim vremenima i konceptima
2) Nikad ništa nije sprovedeno do kraja, svaki projekat je ostao nedovršen jer ne može sve da se zgovna za dva mandata, a sledećem je lakše i slađe započeti skroz novi projekat
3) Svaki pajser, svaka garnitura i svaka generacija ''''stručnjaka'''' oko njih je imala svoju vizuju kako šta treba da se radi i i da izgleda
4) Sama geografija Beograda je jako zeznuta za duboka kopanja, pošto se ni dan danas ne zna šta sve ima ispod

P.S.
Sto se studija tice, na Saobracajnom jedna grupa predmeta samo olako prikazuje generalne urbanisticke planove Beograda, a druga grupa predmeta samo spominje odredjene studije i projekte, bez prikaza. Detaljnog, objedinjenog i kompletnog pregleda saobracajne problematike za Beograd nema. Nece da stvaraju sebi buduce moguce konkurente, tako da se uci od svega pomalo a nista konkretno.

Ja sam npr za tunel u Gavrila Principa saznao iz knjige Beograd ispod Beograda. Inace nikad nigde na faksu nije ni pomenut. Mozda u okviru Urbanizma, cisto usputno ali to je to.

Zeleznicari doduse obicno znaju malo vise, i o tunelima i o tramvajim
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh