Sve to što kažeš i razmišljaš stoji. Zdravorazumski i generalno gledano, polovina Beograda jeste prošarana brdima i logično je da kad, da se tako izrazim, imaš grad na jednoj strani brda i grad na drugoj strani brda, da se razmišlja o tunelima između njih. Problem je međutim u nekoliko otežavajućih okolnosti:
1) Modernim Beogradom su veći deo vremena vladali slepci. I za vreme Kraljevine, i za vreme SFRJ, i za vreme tranzicije, i danas. I ne samo što su slepci vladali, nego je sve uvek bilo podređeno politici, tako da se nije uvek biralo zdravorazumsko rešenje nego ono koje zvuči pompeznije a traži manje rada (najprostiji primer: kupi se 200 autobusa koje nema ko da vozi umesto 100 koji će biti kompletno opsluženi i funkcionalni)
2) podnožja mnogih brda u Beogradu su već popunjena nekim sadržajima, što otežava i remeti prostor za izgradnju ulaza i izlaza iii način na koji bi saobraćaj prilazio timtunelima. Mnoge saobraćajnice su već bile trasirane. U momentu kada je Beograd uzeo da širi i modernizuje tramvajski podsistem, autoput je već bio trasiran i popunio je dolinu između Voždovca i Hrama. Autokomanda je već bila izgrađena. Mostar takođe. I sad, koliko god logično delovalo da se napravi ekspres tramvajski pravac dolina Autokomande - Dorćol, to posle 1970i neke postaje gotovo nemoguća misija jer je tu već izgrađeno toliko toga da bi zahtevalo potpuno menjanje celog tog kraja grada. Koji je pritom već bio podređen izgradnji železničkog tunela i čvora.
Naravno, ima i primera gde su takve opcije još uvek moguće. Na primer, tunel Ekonomski fakultet - Despota Stefana. Ili ovo što si ti predlagao, Bogoslovija, ili Džordža Vašingtona. Ali i to zavisi od sledećeg uslova:
3) Beograd je prepun klizišta, podzemnih voda, laguma, pećina i drugih geoloških teškoća. Gde god se počne sa izgradnjom podužeg tunela, velike su šanse da će se pre ili kasnije naleteti na nešto od nabrojanog. Što onda zahteva menjanje projekta u letu i dodatne troškove, a slepci koji vode i upravljaju obično neće da se upuštaju u avanture i napore da to reše, nego dignu ruke ili smandrljaju nešto polovično. Iz istog razloga još niko ne zna ni kako će proteći izgradnja tunela EF - DS. Jer svega 150 metara odatle, u Gavrila Principa, postoji
ostatak tunela koji su počeli da grade 1970ih pa stali, jer su naišli na problematično tlo podno Lomine. Osa tog tunela inače potvrđuje da ideja o rušenju i zameni Starog Savskog mosta nije došla sa SNSom, nego postoji još od 1960ih, i da niko u SFRJ nije nameravao da taj privremeni most stoji tu 200 godina.
Slabo komentarišem bilo šta za Zemun jer ga površno poznajem. A i uvek su hteli da budu neki svet za sebe. Što im se na kraju po mom mišljenju obilo o glavu, al dobro kako god.
Što se tiče Novog Beograda, naravno da je dobro što je na njemu uveden tramvaj i jedna od ideja i jeste bila da na njemu tramvaj bude primarno sredstvo prevoza, što se vidi i po bašticama između traka u bulevarima. Svakako, bilo je planirano da nekima od njih prolazi i metro, ali svakako ne suvda. Kičma prevoza na NBG su trebali da budu tramvaji. Na kraju se završilo tragikomedijom da 2/3 dužina linija u Beogradu je na desnoj obali Save, NA raznim brdima (umesto ispod) i kroz razne sokake, a glavni depo koji opslužuje 80% voznog parka se nalazi na Novom Beogradu, gde je do skora postojao samo jedan jedini tramvajski pravac, a do njega je vodio samo jedan jedini most. To je otprilike kao kada bi napravio veliki servisni centar za poljoprivredne mašine na Kumodražu, a većina zemljoradnika i njiva je sa druge strane Dunava. Al eto... Gde prestaje logika, počinje Srbija.