[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=894840#p894840:24v1cxaf je napisao(la):
Bulevarac » 30 Oct 2021 08:08 pm[/url]":24v1cxaf]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=894834#p894834:24v1cxaf je napisao(la):
vucko » 30 Oct 2021 08:43 pm[/url]":24v1cxaf]Građevinski fakultet, partije opozicije su učestvovale na javnoj sednici komisije za planove na kojoj su kao i mi iz Po meri metro obrazlagali svoje primedbe. Prema najavi gradskih vlasti nasipanje Makiša kreće sledeće nedelje. Mi smo se bavilio samo saobraćajnim aspektom metroa.
U našem društvu uvek treba da se nađe neki izdajica i dežurni krivac, znali smo da će to ispasti da smo mi.
Vas vodosnabdevanje ne zanima?
^^^Sporno područje je prema GUP-u iz 1972. bilo namenjeno saobraćajnoj (ranžirna, depoi) i industrijskoj nameni (skladišta). Sada umesto regionalnog metroa (zeleno) ide metro, a umesto industrijske zone imamo komercijalne i stambene blokove.
U odnosu na doba komunzima kada su sela oko Prištine plavljena, a močvara usred Beograda isušivana uz ovacije prezadovoljnih građana, danas deo GUP-a iz 1972. biva korišten u političke svrhe, kako u korist vlasti tako i opozicije. Iako
ideja gradnje u delu Makiša istočno od Savske magistrale datira još iz 70-ih godina prošlog veka, ona
je sticajem okolnosti
danas postala kamen spoticanja.
Dakle vodosnabdevanje nema veze sa metroom, već sa urbanističkim planovima. Odavno je podignuta ranžirna pa niko nije ometao gradnju dela železničkog čvora na vodoizvorištu. Sad kad treba da se gradi metro on odjednom smeta, i to zato što ga ne gradi Tito ili Koštunica već neko drugi.
Mene lično više zanima da li je racionalno i održivo ostaviti sve te deponije, ranžirne, žabokrečine bez obaloutvrda, njive zatrovane pesticidima i toplane unutar obilaznice višemilionske metropole? Na Makiš se gleda kao na pustinjsku oazu, usput ignorišući masovno betoniranje zelenila u ostalim delovima gradskog područja poput Vračara i Novog Beograda. Narod se već decenijama proteruje izvan obilaznice usled nepotrebno visokih cena nekretnina, što niko ne pominje u ovoj priči.
Ako se Priština snabdeva iz Gračaničkog jezera (i iz Gazivoda u slučaju suše), zašto Beograd ne može iz akumulacionih jezera? Njujork ima nekoliko sistema van grada, tako da racionalnije koristi prostor u gradskom području. Ne primenjuje desalinizaciju zbog visokih troškova, iako je na obali okeana. Sa druge strane Beograd je toliko imućan da može da se rasipa sa ogromnim potencijalnim građevinskim površinama u užem gradskom jezgru.
Priština:
https://www.google.com/maps/@42.6467546 ... a=!3m1!1e3
Jezero je blizu, ali izvan grada, što nije slučaj sa Beogradom. Primera radi Gračaničko jezero je udaljeno 6km od centra daleko manje Prištine, dok je Trg republike udaljen gotovo isto od Makiša (6,3km), s tim da je i tri puta bliži Kožari (svega 2km).
Njujork:
https://www1.nyc.gov/assets/dep/images/ ... levels.png
Bliža zona vodoizvorišta malim delom je i u susednoj državi, dok je dalja čak 130km od gradske kuće. Ko ne plati na mostu platiće na ćupriji možda još i više. Skupa je infrastruktura, ali je nemar još i skuplji. Pitajte Vračarce. Sve im živo zabetoniraše zbog tamo nekih njiva, žabokrečina i deponija. Da su veće zone obuhvaćene planskom gradnjom više bi prostora ostalo u centru grada, stanovništvo bi bilo ravnomernije raspoređeno, samim tim i cene nekretnina.
Da me pogrešno ne shvatiš, loše je to što se uništava postojeća zona izvorišta koja nema alternativu, ali ne treba zanemariti ni činjenicu da nam je pola grada u žabokrečinama umesto u građevinskom zemljištu, odnosno da nemamo sistem vodosnabdevanja prilagođen današnjim potrebama, u smislu izbegavanja građevinskih "crnih rupa" u užem gradskom području pokrivenom GUP-om. Pri planiranju novih zona moguće je predvideti i parkove, park-šume. Žabokrečine nisu od značaja stanovništvu ukoliko postoji alternativan način vodosnabdevanja. Da ne pominjem kako Banovom brdu diže cenu a Makišu, Surčinu i Kotežu obara.
Imao sam šta da kažem po tom pitanju. Više neću da se udaljavam od teme. Ponoviću da metro nema veze s vodoizvorištima, da se protivnici bore na pogrešnom frontu.