Metro

[Pumba]

Stanica Trg Republike je malo veca od ostalih. Velicina kutije koja se kopa je otprilike 80x33m (bruto tojest spoljna dimenzija). Nivo gde je prodaja i kontrola karate je nesto veci oko 42x80m. Stanica ima 4 podzemne etaze (concourse, 2 mezanina i peroni). Ukupna dubina od terena do dna temeljne ploce je oko 33m!

Povrsina bruto je znaci 42x80+3x33x80=11.280m2. Grandiozno, nema sta

Treba napomenuti da je zbog odluke da se delovi trase u Savskom amfiteatru i Luki Beograd rade metodom dubokih tunela umesto cut&cover i ova stanica bar nekih 6-7m dublja nego sto bi morala biti!
[/quote]

Površina prema projektu je 8635 m^2. Od čega je prostor ispod perona čija je visina jedan metar površine 1600 m^2.

 

[Delija]

Ta нешто већа квадратура је изазвана дубином станице. Станица нема никакав додатни простор за културно наслеђе/повезивање институција изнад што је недопустив пропуст

spatiotecte » 05 Oct 2021 11:11 am[/url]":2wrmiybe]Što se mene tiče može tako Bendere :kk: dobio si plus od mene za ideju.

Nego htedoh reći da sad kad sam video ove podzemne katedrale za Beogradski metro da me više uopste ne cudi cena od 4,5 milijardi evra.

Притом, једина станица која је морала да буде катедрала (Трг републике/ Кнеза Михајла) због археолошког наслеђа испод и две главне културне институције са мањком простора у нас које треба повезати је обична правоугаона касета. Да човек помисли, радили неки дудуци који не знају, а оно баш Французи (Лувр).

 

[spatiotecte]

Imajući i vidu fenomenalne metro stanice koje francuzi znaju da prave, jako sam začudjen ovim rešenjima. Zaista nisam očekivao ovakve stanice od vodeće zemlje u projektovanju metro sistema.

 

[jelenabg]

Naravno da znam da se dupliranje linija ne radi izgradnjom paralelnih trasa nego dupliranjem linija na jednoj, ali je meni daleko bitnije da se sve pare ulože u pravljene razdvojenih trasa kako bi se što pre pokrio grad.
Mada, ne znam ni što raspravljamo kada su ovi odlučili da zeznu stvar i pre nego što je zabodena prva lopata.

 

[solecar]

jelenabg » 05 Okt 2021 13:41[/url]":12n214zn]Mada, ne znam ni što raspravljamo kada su ovi odlučili da zeznu stvar i pre nego što je zabodena prva lopata.

Zato što verujemo da ćemo ovako pre postići nešto, nego li ulaganjem žalbi na Javnom uvidu.

spatiotecte » 05 Okt 2021 13:18[/url]":12n214zn]Imajući i vidu fenomenalne metro stanice koje francuzi znaju da prave, jako sam začudjen ovim rešenjima. Zaista nisam očekivao ovakve stanice od vodeće zemlje u projektovanju metro sistema.

I Kinezi fenomenalnom brzinom izgrade prugu u svojoj zemlji, a kod nas evo još uvek rade ŽS NBG.

 

[WLABmz]

Naravno da znam da se dupliranje linija ne radi izgradnjom paralelnih trasa nego dupliranjem linija na jednoj, ali je meni daleko bitnije da se sve pare ulože u pravljene razdvojenih trasa kako bi se što pre pokrio grad.

Slažem se. Prva faza izgradnje Beogradskog metroa mora biti izgradnja centralnih delova prve dve linije kao po studiji iz 1981. godine! Samo sam hteo da skrenem pažnju da udvajanje na nekom delu trase ne košta ništa dodatno izgradnje. A o tome bi se moglo raspravljati u nekim daljim fazama izgradnje.

Mada, ne znam ni što raspravljamo kada su ovi odlučili da zeznu stvar i pre nego što je zabodena prva lopata.

Mislim da još uvek postoji šansa, naročito ako se građani Beograda na izborima izbore da trenutna vladajuća koalicija ne dobije većinu. Sad je najidealniji trenutak i upravo ovu primedbu Građevinskog fakulteta treba iskoristiti kao inicijalnu kapislu promena u gradu.

 

[MC_]

Ima li nesto o primedbama G. fakulteta na drzavnim medijima i Pink-u?
Ako ne, onda se i ne zna za to.

 

[Express]

Nisam dugo pisao pa evo ovom prilikom oslanjam se na prethodnu diskusiju. U svojoj osnovi aktuelni plan:

Urbanistički:
-za razliku od prethodnih, nedvosmisleno je prilagođen prema pravilima "investitorskog urbanizma", samim tim prema potrebama investitora
-srednjoročno gledano zadovoljava potrebe samo određene demografije (više sredenje klase sa automobilom uz povremeno korišćenje javnog prevoza, uglavnom metroa što dakle predstavlja par procenata od ukupne populacije), uz ignorisanje opštih potreba, kako većinskog gradskog, tako i regionalnog, odnosno republičkog stanovništva
-daje skromniji rezultat pri naporima unapređenja kvaliteta putovanja u odnosu na moguće alternative, kako lokalno tako i šire

Saobraćajno:
-izuzima ključne, potencijalno operativno dugoročno isplativije koridore dostupne većem broju putnika već u ranim fazama razvoja sistema
-negira potpunu integraciju multimodalne mreže ignorisanjem lako rešivih dodatnih veza sa osnovom železničkog čvora (npr. ignorisanje stanice Rakovica i Kneževac/Kijevo) uz istovremeno nuđenje tehnički komplikovanih i ekonomski manje isplativih rešenja veza u zoni Sajma i Makenzijeve (na štetu Prokopa i Vukovog Spomenika), usput pogazivši osnovnu zamisao železničkog čvora kao integrisanog sistema (kad se odustalo od regionalnog metroa trebalo je posebnu pažnju posvetiti ravnomernoj integraciji metroa i železnice u svim delovima grada)
-uzevši u obzir visoke troškove gradnje, nepovoljno utiče na dostizanje potencijalno veće uštede u vremenu i kvalitetu putovanja (što između ostalog zavisi od dubine stanica, načina pristupa peronima, broja denivelisanih pešačkih veza, udaljenosti stajališta ili perona ostalih podsistema, dakle sve osim međustaničnih rastojanja i radijusa krivina, kako horizontalnih tako i vertikalnih)

Građevinski:
-ignoriše kako tehnički tako i ekonomski povoljnija alternativna rešenja odabirom drugačijih trasa, ili izbegavanjem "neprimerenih" nadzemnih varijanti zarad udovoljavanja prohteva buduće investitorske klijentele (estetika, buka kao da niko nigde drugde nije izložen istim problemima i pri realizaciji neuporedivo jeftinijih, ali i manje značajnih projekata)
-na mestima gde je gradnja stanica u dubokom kopu neophodna primenjuje se skuplja metoda izvođenja radova što podiže troškove po dužnom metru (umesto produženja dela perona ceo sanduk je maksimalne dužine)

U vezi poslednjeg navedenog ne mogu da nađem na forumu priloge sistema jgs 1985 koje je Direktor davno okačio na nekoj od tema, ali imam sačuvano na kompu. Na slici dela u zoni Prokopa jasno se vidi da je građevinsko rešenje duboke stanice "Klinika" izvedeno dvocevnom metodom sa plićim i širim sandukom karakterističnom po denivelisanim pešačkim vezama ispod površine:

Spojler

 

[trialin]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=htwSVeu_6fk[/youtube]

 

[dosen]

Наравно да је оправдано, чак бих рекао да се уопште не доводи у питање.

Око одржавања и цене - литијумске батерије су близу теоретског максимума, а да замене 1кг нафте потребно је 18кг батерије, а такође временом су мањег капацитета и након одређеног времена се морају заменити. Шинским системима је све то непотребно, а трошна ствар на њима коју немају ел аутобуси је пантограф, који је много јефтинији од батерије.
Taкође већа тежина возила утиче на подлогу којом се креће, а пошто би аутобусу то био асфалт, морало би много чешће да се реновира.
Док шински системи такође много боље трпе неодржавање него било који други тип масовног превоза, иако траже већу цену унапред.

Ово око буке уопште није тачно, уколико возило има преко 1000кг при брзинама већим од 27км/час више буке производе гуме крећући се по асфалту него мотор, тако да тих мотор је небитан када већу буку би правио аутобус, који је притом много тежи, чак и од обичног аутобуса, јер батерије нису енергетски густе као тренутна горива. Шински системи праве мање буке при контакту са подлогом јер су од истог материјала и подлога је финија и равнија него асфалт.

Јефтиније такође није, може се наслутити зашто из првог дела одговора.

За број произвођача нисам сигуран, али рекао бих да их је одокативно исто.

Такође еколошки су возила без батерија боља, знатно. Сама куповина Тесла аутомибила, тј. прављење његове батерије, штети планети колико и вожња еуро 4 возила 20 месеци. Такође су шинска возила много дуготрајнија, а исто та једна батерија не би била једина коју би аутобус користио, већ сам навео да после релативно кратког времена су знатно мањег капацитета.

Око мешања личних возила са возилима јавног превоза, много лоша опција јер је саобраћај брз колико и најчешће коришћен тип превоза, што би идеално био неки јавни превоз, а јавни превоз је много бржи уколико не постоје друга возила која саобраћају ту.

А око цене карте, јавни превоз и треба да буде нешто што се више плаћа порезом него картама, јер омогућава кретање особе што је директно везано за лични приход, ово лако можете проверити поређењем просечних примања са локацијама станица масовног превоза у било којем граду света.
[/quote]

Slazem se sa po necim. Ja volim metro, a jos vise tramvaj. Ali.

0- Srbi nisu za slozene stisteme. Oni kod nas ne radi i sve se zavrsi u pljacki i prelivanju para.
1- Zivotni ciklus metroa je neuporedivo skuplji od neke vrste elektricnog autobusa.
2- Ogroman deo posla se finansira iz stranih kredita ili jos gore PPP
3- Ziveo sam nekoliko stotina metara od overgrand metroa, u opste nije necujan. Autobuse nisam cuo.
4- Zasto bi baterija i elektromotor autobusa bili manje ekoloski od voza koji ima sve to isto samo sa nekoliko puta vise u kolicini materijala.
5- Kapacitet, recikliranje, proizvodnja, zivtni vek litijumskih baterija se brzo menjaju na bolje. Ne mora baterija - moze capacitor.
6- Sto se tice mesanja prevoza - to ne postoji osim ako se upravljanjem ne nalozi drugacije.
7- U srpskim uslovima sve sto ide kroz porez - pojede mrak. Sve sluzi za kradju i prelivanje para. Cena karte treba direktno da zavisi od troska sistema. Mi sa bliskim evropskim okruzenjem nismo za poredjenje, jer kasno krecemo u metro. Sva nasa poredjenja treba da odnose sa zemljama slicnog GDP-a i kreditnog rejtinga. Te zemlje po pravilu i ne sanjaju o metrou vec ih more iste brige kao i nas - kanalizacija, raspadnute skole, emigracija najboljih, kolonijalni polozaj zemlje i ekonomije i sl.

 

[Užice]

overdrive » Uto Okt 05, 2021 12:14 pm[/url]":cc9mq60s]

spatiotecte » Uto Okt 05, 2021 11:22 am[/url]":cc9mq60s]Kulturološki gledano pripadamo istočnom svetu.

Logičnije je uporediti beograd sa poljacima česima rumunima madjarima nego sa italijanima špancima grcima i portugalcima.

Турска, Албанија, Грчка, Бугарска,...

Пољаци, Чеси и Мађари су нешто друго.

Mi kulturološki sa Turskom i Albanijom nemamo ništa, ali kada je u pitanju metro,apsolutno sve gore navedene zemlje osim Albanije ga već imaju, Turska ga ima u nekoliko gradova. Mada, nije opravdanje za nas što metro nema Tirana koja nikada ni za tramvaj nije čula,a beogradski tramvaj je 1890-tih bio među prvih pet na tlu Evrope, i tada srećom nije bilo mračnjaka koji su hteli da uđu fijakerom u 20. vek.

 

[Прле]

Дакле, имамо источни блок (бивши Варшавски договор) где су свуда Руси зидали метро по својој технологији
Мађари су имали и пре свих метро а остало им је и од Варшавског
Запдна европа градила како је умела и знала, углавном својим (финансијским) силама.

А ми? А ми хоћемо да побијемо све рекорде планирања и скупоће градње и нелогичности трасе. И после свега хоћемо да се сврстамо негде у Европи? Не, браћо, ни космос за нас није граница.

 

[overdrive]

Прле » Uto Okt 05, 2021 9:30 pm[/url]":2ehbjm3g]Дакле, имамо источни блок (бивши Варшавски договор) где су свуда Руси зидали метро по својој технологији
Мађари су имали и пре свих метро а остало им је и од Варшавског
Запдна европа градила како је умела и знала, углавном својим (финансијским) силама.

А ми? А ми хоћемо да побијемо све рекорде планирања и скупоће градње и нелогичности трасе. И после свега хоћемо да се сврстамо негде у Европи? Не, браћо, ни космос за нас није граница.

Ко зна на шта ће то да личи. Подсећам све учеснике у расправи да у Србији ништа не бива као што је планирано и најављено. Стварност и коначни резултати не одговарају плановима, цртежима и анимацијама.

 

[Užice]

Verovali ili ne, čak i Tirana razmišlja o metrou, ovaj plan sam slučajno izguglao na netu, možda je u pitanju i nečija sprdnja. Bilo bi lepo kada bi Beograd dobio metro pre te evropske rupčage, makar samo jednu od planirane dve linije do 2030. Tirani ni ne treba metro sa 420.000 stanovnika, gradu te veličine su mnogo potrebniji tramvaji i trolejbusi koje takođe nema niti ih je imala čak i za vreme komunizma, mada u susednoj Italiji postoje i manji turistički gradovi sa metroom,i to u južnom,relativno siromašnom delu zemlje.

 

[spatiotecte]

Ja se samo pitam kakav će sadržaj postojati na tim stanicama sa 3-4 nivoa. Kako oni misle da popune sve te etaže i prostorije?

Kao sto rekoh imaćemo preko 20 podzemnih katedrala.
Šta opravdava toliko bruto izgradjenu zapreminu?
Kapiram da će biti liftovi info pult prodaja karata wc i neke pomoćne prostorije ali kako ti popunjavaš 4 sprata i zašto toliko nivoa uopšte kad je sve moglo da se spakuje u maksimum 2 nivoa.

 

[Дошљак]

Можда буду подземне гараже на неким нивоима?

 

[Pumba]

Ljudi, ne znam zašto nagađate kad piše u projektima koje je Homer okačio. Nisu garaže uključene u tu kvadraturu na koju se odnosi arhitektonski konkurs. Za svaku prostoriju je već određena namena. Da li je to sve što je navedeno zaista i potrebno, to već ne znam... ali oni su naveli namenu za svaku pojedinačnu prostoriju.

 

[Užice]

Прле » Uto Okt 05, 2021 9:30 pm[/url]":2o1ibrzk]Дакле, имамо источни блок (бивши Варшавски договор) где су свуда Руси зидали метро по својој технологији
Мађари су имали и пре свих метро а остало им је и од Варшавског
Запдна европа градила како је умела и знала, углавном својим (финансијским) силама.

А ми? А ми хоћемо да побијемо све рекорде планирања и скупоће градње и нелогичности трасе. И после свега хоћемо да се сврстамо негде у Европи? Не, браћо, ни космос за нас није граница.

Budimpešta je prvu liniju metroa otvorila 1896. godine,na jubilej 1000 godina dolaska Mađara u Evropu, ali taj metro je bio običan plitki iskop dužine par kilometara i nekoliko stanica, jedna jedina linija koja se posle toga uopšte nije širila sve do 1970. godine. Nažalost, Beogradu bi čak i jedna takva krajnje rudimentarna linija dobro došla danas u 21. veku.
Podzemne stanice sa po više nivoa koje se ovde spominju su svakako skuplje za gradnju, mislim da su one u kontekstu finansijske situacije u kojoj je Srbija potpuno nepotrebne: dovoljna je jedna podzemna cev, sa dva tunela za vozove, i između njih prostor za čekanje sa klupama, plus jedan ili dva ulaza sa stepeništem. Automati za kupovinu karata ili šalteri mogu biti i na površini. I plitki iskop, gde god geologija terena to dopušta. Nešto otprilike ovako:

 

[Bulbulderac17]

Uvek sam mrzeo taj "samo nek se gradi" i "bolje je nego što je bilo" pristup ali moram priznati da sam za metro stvarno želeo da se izgradi...kakav god bio...ali što se više razvija projekat to sam više ubedjen da je mnogo bolja opcija da se ovo ne nikada ne izgradi....bukvalno...ali bez preterivanja....bukvalno nijedan problem neće rešiti a naši čukun unučići će ga otplaćivati...dok će neki obezbediti njihove do 20og kolena.

Tako da...nisam za inicijativu PoMeri metro već...ukini ceo ovaj nakaradni plan.


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[JohnnyLee]

једно питање, какве везе има дужина перона и гарнитура са рачвањем линија?

 

[Пантограф]

Pa sa čim drugo održivost dodavanja putnika može da ima veze, ako ne sa fizičkim parametrima koji definišu kapacitet?

 

[Užice]

Bulbulderac17 » Sre Okt 06, 2021 12:34 am[/url]":c8nhu5v9]Uvek sam mrzeo taj "samo nek se gradi" i "bolje je nego što je bilo" pristup ali moram priznati da sam za metro stvarno želeo da se izgradi...kakav god bio...ali što se više razvija projekat to sam više ubedjen da je mnogo bolja opcija da se ovo ne nikada ne izgradi....bukvalno...ali bez preterivanja....bukvalno nijedan problem neće rešiti a naši čukun unučići će ga otplaćivati...dok će neki obezbediti njihove do 20og kolena.

Tako da...nisam za inicijativu PoMeri metro već...ukini ceo ovaj nakaradni plan.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Pa da idemo tramvajem i u 22. vek? Ako se od metroa odustane, taj vek naši potomci neće dočekati, jer će nas sve ubiti trovanje smogom i kardiovaskularne bolesti nastale nerviranjem zbog paklenih gužvi tokom celog dana. Da se samo ove dve linije sagrade,barem će ublažiti problem, iako su daleko od optimalnog rešenja. Bolje da nam čukun unučići plaćaju metro, nego da im u budućnosti prosečni životni vek bude 30 godina, usled progresivnog pogoršanja ekološke slike Beograda zbog nepostojanja normalnog javnog prevoza.

 

[Дошљак]

Није спотно да нам треба метро, и то још пре 40 година, али овакав метро, какав су замислили СМАРТ планери неће довети до смањења гужви, тровања смогом и свих даљих последица. Насупрот томе, овакав лош метро може само да натера већи број путника да пређу на индивидуални превоз.

 

[Užice]

Ne verujem da će izgradnja čak i ovakvog metroa oterati još veći broj građana u automobile: u Beogradu već odavno postoji više stotina autobuskih,tramvajskih,trolejbuskih,minibuskih,elektrobus linija, postoji i BG Voz, svi ti vidovi prevoza su dupke puni, pa je i pored njih enormni broj privatnih kola na ulicama.

 

[Дошљак]

Тек нам предстоји прекрајање аутобуских линија, о ком мало ко прича. Приградске линије које окрећу на БАС се селе са њом у блок 42, најављена су потпуна укидања окретница Студентски трг, Трг републике и Зелени венац, очекује се скраћивање аутобуских линија које иду у Војводе Мишића негде на Бановом брду због метроа, тако да ће ситуација само бити гора.