[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=420610#p420610:3a21bgqm je napisao(la):
SRBO » 01 Dec 2016 04:02 pm[/url]":3a21bgqm]Неразумем зашто упорно вучете метро испод улица да их прати тачно, лакше је да прво поставите станице па да вучете праве линије то њих
Већ је РИО делимично објаснио:
RioBL":3a21bgqm je napisao(la):
Najlakse je metro trasu poloziti u pravcu postojece ulice i to tacno ispod nje, pogotovo ako tunel moze biti na maloj dubini. Tad ima najmanje kopanja, gradnja je najjeftinija, najmanji je uticaj na okolne zgrade i parcele gdje se onda mogu graditi bez zmetnji nove zgrade, itd...
A ako se mora graditi na vecoj dubini onda se obicno i gradi u pravoj liniji bez obzira sta je iznad trase.
А ја ћу бити мало конкретнији. Сваки иоле рационалан планер инфраструктуре разматра могућности да избегне градњу много скупих објеката, који нису само скупи, него и сама градња дуго траје. Тако, са обзиром на мање ограничења, ка периферији се метро трасе граде на насипима, плитким укопима, естакадама, чак и на самој површини земље, потпуно подземно само у одређеним случајевима. Проблеми везани за вођење траса директно испод блокова зграда су:
1- Темељи и подземни делови зграда, њихова заштита у току радова, контрола утицаја вибрација на објекте.
2- Дубље, самим тим и скупље станице.
3- Што се иде дубље, већи су ризици везани за подземне воде, али и наилазак на геолошки неповољне зоне. Ни једна метода испитивања тла до сада није успела да предвиди све ризике, тако да пробијање рокова и трошкова за градњу тунела постоји и у технички најразвијенијим системима. Подсетићу да су обе "кртице" за градњу железничких тунела пропале у Београду. Једна је у Топчидеру упала на мочварно тло, друга је остала затрпана у Миријеву, након обрушавања тунела на месту где је тло слабо.
Лондон је морао ићи у дубину, због наслеђа мреже уских улица у центру. Москва је морала у центру, из војно-безбедносних разлога, а Санкт Петерсбург због изузетно неповољног тла све до врло великих дубина. Сви остали који су рационални, не само да избегавају да иду много у дубину, него не граде ни подземно изузев када немадругог одрживог решења.
Рецимо, да направимо јако корисну линију Панчевачки мост-Трг републике-Савски трг-Сајам-Ада-Пожешка-Жарково-Церак-Видиковац-Ресник са краком Церак-Железник. Од 21,5 километара, само 5,5 би стварно неопходно било градити подземно, док би око 5 километара могло бити на површини земље или у отвореном укопу, или полуукопу. Наравно, у оквиру неког рационалног Београда на води, са вожењем на естакади, у том случају по мало фенси дизајнираној.