Za metro cena previsoka
Sa prvim stručnjacima, koji će nas savetovati kakav metro da gradimo, razgovaraćemo u januaru. Do marta ili aprila donećemo odluku, a do tada ćemo znati i šta je sa pregovorima o finansiranju. Realno je da se sledeće godine može zagaziti u projekat izgradnje metroa, rešavanje dokumentacije i, napokon, u samu izgradnju. Ovakvu dinamiku izložio je u četvrtak gradonačelnik Dragan Đilas.
Gradonačelnik kaže da će pozvati ljude koji su radili metroe u Beču, Minhenu, Kelnu, Španiji, da nam kažu šta je najprihvatljivije i koliko to košta.
- Obratili smo se ambasadama Austrije, Nemačke i Španije da nam omoguće kontakte sa ljudima koji u njihovim gradovima vode i razvijaju metro sisteme. Oni će pogledati naše podatke i dati predlog beogradskog metroa, koliko košta, koje trase i kolikog kapaciteta - objašnjava Đilas. - Ne želim da pravim grešku i gradim tramvaj za 21. vek, ali neću ni da počnem da radim nešto što strahovito košta, ali Beogradu u ovom trenutku nije toliko potrebno.
Đilas naglašava da grad nijedan projekt neće početi a da se ne zna kada će ga završiti, niti da nije bitna njegova cena.
- Metro je moj zadatak i svih nas u gradskoj vlasti. Počećemo ga, ali onda kad budemo znali koliko košta, koji su rokovi, ko ga gradi i kada će biti gotov. Nećemo ga početi da bismo se slikali i hvalili, a onda da ne znamo kada će se završiti. Od metroa nećemo praviti dnevnu politiku i marketinški događaj. Želim da za šest godina Beograđani
mogu da siđu na 14 mesta pod zemljom i da se za deset minuta prevezu sa jednog dela grada na drugi.
Đilas naglašava da grad radi na tome koje su trase i karakteristike budućeg metroa. Kaže da nema nikakve informacije da je država formirala bilo kakvu radnu grupu koja se tim bavi, samo je na poslednjoj sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu prihvaćeno da beogradski metro bude jedan od nacionalnih prioriteta sledećih godina.
Što se tiče finansiranja metroa, razgovara se sa političarima i privrednicima iz Rusije i Kine.
- Priča je potpuno ista i sa jednima i sa drugima, ili nekim trećim ako se pojavi. Dolazila je delegacija Kineske razvojne banke, koji ovde otvaraju predstavništvo. Razgovara se i sa još jednom kineskom velikom kompanijom, koja radi razne infrastrukturne projekte u 50 zemalja. Sa njima je kontakte za vreme Olimpijskih igara imao predsednik Tadić i tada je započeta priča da bi oni mogli da rade na Koridoru 10, beogradskom metrou i mostovima. Ovakvi projekti se ne mogu finansirati iz budžeta, već su potrebni krediti po posebnim uslovima, ali i kompanije koje to mogu da izgrade. Želimo da ponudimo vezani posao, da se napravi dogovor između država, kako bi nam se obezbedio novac, a njihove kompanije bi bile izvođači. Tržišne uslove mi ne bismo mogli da izdržimo.
MRKONJIĆ I ĐILAS
I MINISTAR Milutin Mrkonjić i gradonačelnik Dragan Đilas bave se beogradskim metroom, ali iz njihovih izjava ne bi se reklo da rade na istom projektu, pa su novinari pitali Đilasa da li je razgovarao sa Mrkonjićem.
- Razgovaramo, ali u poslednje vreme ne o metrou - kaže Đilas. - O čemu bismo konkretno i razgovarali? Kad vidimo šta su rekli eksperti, projekat će ići na sednicu Saveta za infrastrukturu, pa ćemo tada sve rešiti. Pričam ja sa Mrkonjićem svaki dan, da vidimo šta ćemo sa Oberenovačkim i Pančevačkim mostom koji su njegova nadležnost, a finansira ih grad, šta se dešava sa Prokopom i kada će radovi da se ubrzaju.
BROJKE
14 kilometara prva etapa
16 stanica u starom projektu
NEOZBILJNO
IDEJU da se novac iz gradskog budžeta, planiran za izgradnju mosta preko Ade ciganlije, preusmeri na metro, gradonačelnik Dragan Đilas nije želeo da komentariše, jer je to - neozbiljno. Ta mogućnost pominjala se u sredu na predstavljanju projekta metroa za koji se zalaže ministar Mrkonjić.