ili možda zato što nisu očekivali da prinčevi iz centra upisuju takav faks, ili ko će ga znati...
Kakav faks? Saobraćajni... Šta fali saobraćajnom? Ja sam na onom platou naučio da vozim rolere...
Rado bih se vratio na moj rodni Voždovac, taj potez ka Banjici, nostalgija vuče... ali nažalost moram da trpim ovo zagađenje i buku koja mi neprestalno dopire iz Cvijićeve, daće bog da se jednom maknem odavde...
Nego da ispričam jedan događaj od pre neki dan, ne mogu da nađem adekvatnu temu a ovde može negde i da se uklopi...
Šetam nazad sa Voždovca ka centru oko 2, 3h ujutru i prolazim Karađorđevim parkom i vidim 3 mlada momka oko 20tak godina i sad da ne dužim nešto su me zainteresovali da krenem da obraćam pažnju šta rade...
I krenem da ih pratim ka parku gde je hidrometeorološka stanica, i tamo provalim da hoće da, kako mi je izgledalo, obiju frižider sa sladoledima...
Dvojica rade, a treći gleda jel sve safe iz parka i primetili me i prišli mi... i seli na klupu prekoputa mene i prvo se gledamo par sekundi i kaže jedan koji je kao "alfa" njihove grupe, a svi mršavice male, beskrajno simpatični: "Ajde briši odavde!" Ja kažem: "Neću." I tu krene razgovor i ja im objasnim da im nisam pretnja. Prethodno je prošla i komunalna policija, stajala na semaforu da sam hteo da ih prijavim, prišao bih, ali nisam... I ubedim ih ja da im nisam pretnja i da me je samo zanimalo šta rade i kako će to izvesti... Modus operandi "Pošto se bavimo istom materijom", kažem im ja jer me zanima kriminal
malo sam ih zezao, a onda sam im rekao da sam pravnik, gde sam sve radio i tako...
Da li je to sitna krađa ili delo malog značaja... Ušao ja tu malo u struku sa njima...
Slušaju momci, dobri su...
I kad smo opustili razgovor ja kažem... Ne mogu da verujem sve sam video i obijanje trafika i krađe i sve, ali sladoled
a nisu baš klinci ono deca, nego ipak 20tak imaju...
I objasne oni meni da ne obijaju, nego u zavisnosti od broja i položaja katanaca, gurnu ruku da otvore i uzmu sladoled...
I sad ja nisam najbolje razumeo kako to rade, jer su dvojica otišla da nastave posao, a ja nastavio razgovor sa trećim u parku...
I posle 5 minuta, vraćaju se ova dvojica sa 4 sladoleda, jedan za mene ❤
Baš sam ga u slast pojeo sa njima i onda smo se rastali... Kažu kao iz kraja su, što bi značilo neki Vračar al ko će ga znati...
Eto, to je sve tako spontano bilo... Ne znam šta bih rekao... Jednostavno, pošto sam se nagledao milionskog kriminala tamo gde sam radio, a sve kao legalno, oprani papiri i ostalo, ja ovim sitnim nestašlucima gde i nema obijanja i neke veće štete od 500rsd stvarno ne mogu da im zamerim ili prijavim... Eto čak sam i sladoled pojeo...
Drago mi je što sam u većini slučajeva sa naizgled problematičnim "likovima iz kraja" uspevao da obavim razgovor.. Biće možda prilike jednom da ispričam susret sa "Banjičarima", ali za danas je ova priča o sladoledima