Marina "Dorćol" - (Stambeni kompleks)

[Дошљак]

Eстетски одудара а габаритима и густином га гуши.

 

[markoBrankovic]

zna li neko kada krece izgradnja ovoga?

 

[Dzigi Bau]

zna li neko kada krece izgradnja ovoga?

Најављено за другу половину 2022.

 

[Marc23]

Ja sam mislio da prvo mora da prodje park tuda, pa onda da se gradi...

 

[VeniVidiVici]

 

[wrexham]

Martial arts, majstore, a Maršalov je plan, Maršalska su ostrva... Lapsuse poput ovog na stranu, objave o projektu su mu totalno amaterske, mogli bi da se isprse za satnicu nekoga kome je pisana komunikacija posao.

 

[fjerinic]

Zanimljiva je ova objava o tome kako će investitor oformiti svoju firmu za održavanje sa "strogim pravilima". Kako se u praksi sprovodi ovo, sa obzirom da je u suprotnosti sa zakonom o stanovanju?

 

[VeniVidiVici]

 

[shadestudio]

Ako se ovo po tim cenama razgrabi, onda ce 4000m2 postati nova uobicajena cena za beograd. Kupaca izgleda i dalje ne manjka. Tj probice se taj psiholoski limit od 3000 kod vecine novogradnji i kupaca.

 

[vranac]

Kad tad ce taj mehur morati da pukne. Srbija gubi 100.000 ljudi godisnje. Medijalna plata je oko 450 evra. Jedino sto donekle moze da opravda rast cena je sto izgleda da nivou cele Evrope imamo hiperinflaciju.

 

[Rins]

Ovi razmenjuju informacije na engleskom ? Dva Srbina na projektu koji se gradi u Beogradu ?

 

[GOJE]

 

[Гага]

Значи то је та "Марина ДорЧол", ова три контејнера

 

[solecar]

Ja bih rekao da je ova šikara iza.

 

[Marc23]

Zna li se dokle ce ovo ovako da igleda? Msm, najavljeno, a napusteno...ono podvoznjaci puni grafita isarani, kao da dolazis u geto, a ne u Marinu...

 

[Rollo Tamasi]

https://www.b92.net/lokal/beograd/drustvo-pocinju-radovi-na-linijskom-parku-poznato-i-kada-2064243

iz teksta:

Troškove izgradnje linijskog parka će pokriti Grad. Svojevrsni partner u ovom poslu biće kompanija "Sebre marina Dorćol", koja će na pomenutoj lokaciji podići stambeni kompleks. Ova firma je finansirala izradu idejnih rešenja sa oko 200.000 evra.
-----

Zašto bi privatna firma plaćala 200.000 evra iz svog džepa Gradu za projekat koji će Grad finansirati? Da li je moguće da očekuju nešto za uzvrat? Recimo da Grad zažmuri na prekidanje biciklističke staze uz obalu kako bi privatna firma na tom mestu mogla da ponudi na prodaju komercijalni prostor kao što su kafići? Šta vi mislite?

Ček, ček, znači kao i do sada do ovde vozimo bajs i posle u rikverc. Je l me neko zeza, čekali smo Jevreje 10 godina da nam nastave tu stazu, došli Česi i sada truba?

 

[vranac]

Ako je jasno da se radi o tome, neka se skupe biciklisti i protestuju zbog prekidanja staze. Svaki malo masovniji skup u Beogradu je vodio do popustanja vlasti.

 

[Homer Jay]

Joj, ljudi, valjda ste za sve ove godine naučili da renderi nisu projekat već samo ilustracije. Primetićete npr. da se materijalizacija i mobilijar na šetalištu razlikuju od rendera do rendera, ili npr. ovaj koji iskorišćen kao ključni argument za ukidanje biciklističke staze doista nema ucrtanu stazu, ali ima ucrtanog biciklistu

 

[Zuma]

Koliko vidim po renderima projekta Marina Dorćol, bukvalno se ponavlja priča sa Beogradom na Vodi, samo što su renderi postali još neumereniji u laganju nego što su bili tada. Naročito mi je upečatljiv prizor mlade u beloj večanici i mladoženje u crnom sakou kako ponosno na terasi svog novog stana izviruju iz nečega što se može opisati samo kao divlja Afrička džungla. Naravno da to ni slučajno neće tako izgledati. Ako posle par godina preostane neko drvo u saksiji ... Da čovek povrati.

Ali nije to važno. Mrzi me da ponavljam sve što smo mesecima pričali o problemima sa Beogradom na Vodi. Većina toga se može bukvalno prepisati. Evo ipak samo dve stvari koje su donekle različite i jedna koja je ista.

Električna centrala "Snaga i Svetlost" nije zaslužila ovakav tretman. To je simbol početka prelaska Beograda u novu tehnološku eru, pa zaslužuje da oko nje postoji bar minimalni slobodni prostor koji kreira odgovarajući ambijent i mogućnost da se sagleda kako treba. Plus što je u velikoj meri očuvana, pa je ne samo vizuelno krajnje interesantna, nego pruža i bogat, prostran, nameni dobro prilagođen prostor za neki tehnički muzej ili kulturnu ustanovu. Takvim sadržajima sa masovnom posetom takođe treba izvestan prostor oko zgrade, a plus su kompatibilni sa osnovnom rekreativno zelenom namenom priobalja. Takođe ovako ograđena stambenim zgradama gubi se organska veza centrale sa rekom, što je ključno za termo centralu. I plus što taj rukavac reke ne bi ni postojao da nije bilo te centrale, pa NE SME da se ovako vizuelno odvaja od njega. Čitava ta oblast, objekat, pomoćne zgrade, dizalice, transporteri, rečni rukavac i reka su jedna celina.

Druga stvar je da je ovo nenamensko trošenje jedinstvenog prostora. Rečni rukavac je idealno mesto za marine, sportove na vodi, takmičenja vezana za reku i sve vrste objekata za rekreaciju na vodi. Ne za stambenu izgradnju.

Treća stvar je ista primedba kao i za Beograd na Vodi. Prostor ostavljen za šetalište pored reke je previše uzak. Stari stambeni soliteri su izgrađeni u toj gustini uz pretpostavku da je između njih i vode ostavljeno 40 metara na najvišem nivou. A pogledajte šta su ostavili sada:

U Beogradu na Vodi smo na kraju završili sa slobodnim prolazom širine 4 metra gore i 1 metar dole! Za ceo Beograd!? A kod Galerije, gde je ostavljeno malo više prostora, sada je čist slobodan prolaz na gornjem nivou neverovatna 3 metra! Ostalo su zauzeli kafanski stolovi. To više nije javna površina, kej, šetalište uz reku, ili kako god to želite da nazovete. To je prosto prolaz do kafane, pošto se u druge svrhe ne može koristiti. Tačno kao što sam tada predvideo da će biti. Ako obala reke ne može biti cilj za sebe, mesto za relaksaciju, opuštanje, druženje, trčanje, rekreaciju ... a ne samo pristupni put za kafanu, onda rečno šetalište NE POSTOJI. Ovde vidim minimalnu širinu javne obale koja GARANTUJE da će se i ovde desiti isto. Ne može se javni prostor pored reke dimenzionisati i uređivati kao je ulica u strogom centru velegrada. Takve koncepcije su odavno napuštene u korist raznih eko pristupa u kojima se prostor pored reke uvek koristi kao najvredniji deo javnih, rekreativnih i zelenih prostora čitavog grada. Da ne ponavljam sad teoriju o hijerarhiji značaja i načina korišćenja raznih tipova takvih površina, o tome da one važnije služe celom gradu, ili zbog čega stambena izgradnja znači da je taj prostor postao trajno nekoristan i praktično nedostupan za 99,99% stanovništva nekog grada. Kad SNS završi sa OVAKVIM "uređenjem" priobalja, mi reku više nećemo imati. Kako može dva milona ljudi da koristi i duže vreme boravi na prostoru širine par metara? Da ŽELE da tamo ponovo odlaze i stalno gledaju da previše ne udaraju u druge prolaznike? To je opuštanje i rekreacija? Ne, to su gluposti. Eventualno će na Guglu videti da su obe reke i dalje tu negde, ali će naše lično iskustvo o boravku pored njih biti veoma tanko, što je za sve praktične svrhe isto kao i da ih nema.

Gde je tu prostor za trčanje? Za biciklističku stazu? Zeleni pojas pored reke? Mesto da veća grupa sedne na travu ili na klupe pored reke? Mesto da deca mogu sama da idu, ili, ne daj bože, trče? Kako se stiže do Pančevačkog mosta ili dalje nizvodno? Suludo je za 99,99% ljudi predvideti prolaz duboko u unutrašnjosti (linearni park), samo da bi se obala prodala preostalom 0,01% bogatih da bi tu mogli da spavaju? Nije problem imati ekskluzivne i skupe stanove na dobrim lokacijama, ali SAMO ako se prethodno ostavi dovoljan prostor za prioritete, za javne i opravdane potrebe svih ostalih. To je prosto korupcija, a ne javni interes. Znak raspale države u kojoj narod više nema značaja jer se više ne pita čak ni za ovakve stvari.

Umesto ove konjske potkovice gore, evo plana Andreja Mišića. Ako je nekome ovo "nerealno" (u prevodu, "ne želimo da se previše ozbiljno branimo od krađe"), povukao sam dve plave linije dokle bi se mogla dozvoliti izgradnja (svetlo plavo), a gde MORA biti granica priobalnog pojasa (tamno plavo) da bi za ovoliki grad tu bilo dovoljno mesta.

 

[solecar]

Beograd mora da se izgradi da prestane da liči na selo.

 

[Johnest_Hon]

Daleko od toga da postojeći plan nema mana ali ovaj Andrej Mišić plan nit je realan niti je nešto lep i zanimljiv...

 

[Дошљак]

Није реалан само из угла финансија пошто је земљиште ту да зарађује а не да буде лепо.

 

[Drakche]

Ovaj drugi render koji je Zuma postavio i nista tu ja ne bi' dir'o.

 

[neven_k]

Problem ovog projekta je sto su sve zgrade iste, blokcina.

 

[Саша]

Није реалан само из угла финансија пошто је земљиште ту да зарађује а не да буде лепо.

Слажем се.
Са становишта живота у граду и његових грађана, парк би био одличан на том месту. Музеј би тако визуелно добио на значају и приметности са свих страна, а његови посетиоци не би ишли из градског (или личног) превоза, у Музеј, па опет у превоз. Било би веома угодно да још један део дана проведу ту, прошетају се и одморе у парку који излази на марину и реку.
Такви паркови би у будућности били оно што је сада Централни парк за Њујорк, или Хајд парк (и Кенсинтгонски вртови), Зелени, Риџентс и остали паркови за Лондон. Без њих би они били урбанистички гушћи и знатно изграђенији, а непријатнији и непривлачнији за живот и посету.

Марина би била део парка. С рестораном или кафићем на води, позорницом, клупама, штандовима, и мостићем за пешаке и бициклисте на улазу. Марине - више њих, колиго год да је потребно - за чамце могу да се направе уз обалу Дунава, довољно је широк.

Наравно да је све то немогуће, овде се не размишља много о будућности.