[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=901562#p901562:119h3lzp je napisao(la):
Igor » Сре Нов 24, 2021 2:00 am[/url]":119h3lzp]
Један покушај критике са становишта филозофије архитектуре би сагледао овај план као још један збир зграда којему је основна идеолошка потка ексклузивни, изолационистички хедонизам. Он подразумева да срећа у животу директно зависи од броја квадрата стана и, нарочито, терасе окренуте реци, у згради окруженој стерилним зеленилом у унапред дефинисаном простору, линијама кретања у њему, и суптилним техникама уређења диктираним понашањем и навикама њихових власника. Без слободе, без индивидуалности, све је посредовано и удаљено од обичног света који се доживљава као нижи и сметња правом животу и уживању, па је његов утицај ограничен високим ценама становања, ограниченим прилазом, чуварима и портирима у закључаним капијама и улазима који се отварају уз помоћ картица, шифри и очитавања лица или отиска прста.
Такво становање, на пример, не предвиђа да рибар који улови рибу на реци која ту протиче може своју барку да веже у марини и ту прода свежу рибу станарима. Не, марина је за скупе чамце, вез је скуп, чувар је скуп, прилаз забрањен. Рибару ће рибу купити неки предузетник који ће је продати даље на велико, па ће она кроз неколико препродаја завршити у огромној хладњачи ко зна где, одакле ће је увести неки ланац специјализован за најфиније производе, и замрзнуту продавати у специјализованим одељцима специјализованих продавница, где ће је купити или станар овог блока, или власник ексклузивног ресторана у блоку, одмрзнути, припремити и по баснословној цени и у модерној комбинацији имена с призвуком високих гастрономских асоцијација рафинираних познавалаца сервирати срећној породици срећног власника стана у насељу среће.
Станари никад неће видети дрвце које с годинама расте, већ дрво које ће већ велико бити донето дан пред усељење и пободено на од високо специјализованих стручњака прецизно одабраном месту. Ако неко дете исклизне из очекиваних образаца понашања и науди ретком и скупоценом дрвету, то ће родитељ морати или да надомести по баснословној цени, или да своје дете уз презир финих комшија пошаље на специјалан третман корекције непожељних облика понашања на одговарајућој академији за такву децу.
Сви ће се увек онесвестити од гађења ако се неком фином кучету случајно деси страшно недостојно понашање, неконтролисано олакшање у зову природе, исклизнуће из добро научених образаца утувљених у академији за фино васпитане кучиће племенитих родослова, па ће власник постати предмет једнодушног оговарања и презира свих комшија. Такав примитивац ће у лошијем обрту догађања моћи да се искупи само ако свог пса да на еутаназију у специјализовану установу коју поседују врхунски стручњаци, обучени у иностранству, који једини то умеју да изведу на безболан, достојанствен и безбедан начин у којем се неће угрозити природна средина, а истовремено преузимају и обавезу сахрањивања на најексклузивнијем гробљу за псе плаве крви.
Сувишно је напоменути да већина станара ту борави само у једном делу године, јер у складу с крилатицом и животном девизом “што више станова и некретнина то си срећнији“, они морају да буду виђени, или се бар редовно сликају, и на другим ексклузивним местима где имају исто тако баснословно скупе некретнине у које су тако паметно и правовремено уложили свој новац, па их могу увек продати по још вишој цени и тако себи приуштити нове инјекције врхунске среће о којој онај убоги рибар с реке и не сања. Нико га никад није научио да срећа лежи управо у броју квадрата и станова и да живот ваља највише посветити баш њима и њиховом умножавању, и ничему више.