Makiško polje

[chiko]

To ti je analiticki duh, ako razumes.
Priznajem samo surovo secirane cinjenice, pametno poslozene.

 

[Žika]

Zakon o vodama identifikuje vode i vodno zemljište kao dva odvojena entiteta koja se različitim članovima zakona različito i uređuju. Time se omogućava njihovo zasebno i nezavisno tretiranje, uprkos fizičkoj neraskidivosti i uzročno-posledičnoj povezanosti ova dva entiteta, što dalje otvara mogućnosti različitih tumačenja i primene Zakona.

Izmenama i dopunama Zakona o vodama iz 2016. godine uvedene su značajne promene, kao što je promena odredbe da je voda dobro od opšteg interesa, odredbom da voda predstavlja prirodno bogatstvo. Takođe, iako je vodno dobro definisano kao neotuđivo, izmenom istog člana pomenutog Zakona dodata je mogućnost zakupa nad vodnim zemljištem. Kroz dalju analizu drugih zakona, odnosno podzakonskih akata, mogu se preciznije definisati posledice dva pomenuta člana, prevashodno u smislu potencijalne eksploatacije voda u svrhe koje ne moraju biti u javnom interesu.

Voda je dobro od izuzetnog značaja i u slojevitoj upotrebi, stoga je upravljanje njome definisano kroz veliki broj delatnosti i pravilnika. Shodno tome, u procesu upravljanja vodama nadležnost ima veliki broj institucija čije ingerencije jesu u određenoj meri definisane, ali ne i njihove granice odnosno preklapanja, u smislu upravljanja jednim entitetom – koji i na drugi ima direktan uticaj. Takođe, kroz postojeći pravni okvir integralni pristup upravljanju jeste deklarativno definisan kao strateško opredeljenje, međutim Zakon nema obligacione elemente u ovom smislu, a provodivost ovog modela u praksi je upitna s obzirom na prethodno pomenut veliki broj institucija sa različitim ingerencijama (i nedovoljno definisanim međusobnim preklapanjima).

 

[McMillan]

chiko » Суб Јан 02, 2021 8:55 pm[/url]":1k6gxsb7]

McMillan » Sub Jan 02, 2021 8:43 pm[/url]":1k6gxsb7]

chiko » Пет Јан 01, 2021 10:51 pm[/url]":1k6gxsb7]Jedno laicko pitanje, kako su reni bunari na NBGD strani udaljeni samo par stotina m od prvih zgrada ?

Ima ih jedno 20-tak takvih na NBG, od ukupno oko 100. Mogu se videti duž Savskog keja i keja na Ušću. I na adi ih ima oko 20 sa obe strane Savskog jezera.

To sam i ja rekao da oni postoje, ali pitanje je bilo, kako je bila dozvoljena gradnja blizu tih izvorista, i to gradnja od pre 50 godina, kada je drzava bila mnogo ozbiljnija od ove sprdnje danas.

Najnizvodniji reni bunari sa NBG strane već duže vreme trpe štetu od postavljenih splavova ali i kanalizacionih ispusta kojih ima u tom delu.

 

[Kailan]

Каква је то "озбиљна" држава планирала бунаре поред сопствених канализационих испуста?

 

[chiko]

To me i cudi, jer SFRJ ako uporedis sa svim ovim drzavama nastalim od nje (izuzimajuci Sloveniju), izgleda kao Japan u poredjenju sa Somalijom.
Ne verujem da su mogli tek tako da grade reni bunare pored blokova, u to vreme se ipak pitala i struka nesto, tad nije bilo investitora i Vesica. Pa pogledajte urbanisticka resenja ondasnjih blokova i ovoga sto se danas gradi, to je neuporedivo!

Znaci nije pitanje zasto Nikoliceva vikendica i splavovi od krimosa zagadjuju bunare, vec kako blokovi zagadjuju/ne zagadjuju te iste bunare ?

 

[MC_]

Kailan » Ned Jan 03, 2021 3:12 pm[/url]":2bdm3oyq]Каква је то "озбиљна" држава планирала бунаре поред сопствених канализационих испуста?

Kanalizacioni ispusti postavljeni su u poslednje vreme.

MIslim da bunari na Makiskom polju koriste podzemne rezervoara ispod Makiskog polja dok oni duz Save i Na Adi crpe vodu ispod korita reke/jezera.

 

[chiko]

Ok, ovo zvuci razumno, samo to bi trebalo neko da potvrdi, da ne bude "mislim".
Neki dokument, analiza...

 

[zexland]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Bw3rR2nb1r4[/youtube]


Javni razgovor o načinu na koji upravljamo prostornim razvojem grada
„U potrazi za javnim interesom: dometi urbanizma“
17.11.2020, Centar za kulturnu dekontaminaciju CZKD

06/10 "Za koga rade urbanisti: javni interes u urbanističkom planiranju", Ana Graovac i dr Jasmina Đokić, Urbanistički zavod Beograda

Šta je javni interes u urbanističkom planiranju? Kako pitanje javnog interesa vide planeri, kako oni koji donose odluke, a kako građani i stručna javnost? Da li javni interes utvrđuju institucije kroz svoje uslove, političari kroz svoje odluke, ili šira javnost kroz argumentovanu debatu?

Šta su teme od javnog interesa o kojima treba diskutovati i na koji način se o njima diskutuje na strateškom, a na koji način na nivou konkretne regulacije i namene prostora? Da li je arhitektonski konkurs taj koji može danas uspešno da pomiri različite uglove i nivoe sagledavanja javnog interesa u Beogradu?

Odgovore na ova pitanja dati su na primeru izrade urbanističkih planova za prostor leve i desne obale reke Save, sa fokusom na aktuelnu temu Makiškog polja.
------------

Drugi u seriji javnih debata/razgovora o stanju i problemima sistema planiranja u Srbiji u okviru dugoročnog projekta "Ka kolaborativnom upravljanju" koji CZKD sprovodi u saradnji s profesorkama i alumnistkinjama master kursa Integralni urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Projekat vode: prof. dr Marija Maruna, prof. dr Danijela Milovanović Rodić, Ksenija Radovanović i Ljubica Slavković.
Tim projekta – alumniji master kursa Integralni urbanizam: Milica Đurđević, Milica Ristović, Margita Vajović.
Rukovoditeljka i urednica projekta: Ljubica Slavković.

Više o javnom razgovoru na: http://interaktivniurbanizam.com/2020...

Javni razgovor se realizuje u okviru dugoročnog projekta „Ka kolaborativnom upravljanju“ uz podršku Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu, i u okviru CZKD programske celine „Razumeti grad“.

Javni razgovor pripada seriji javnih događaja i diskusija projekta „Raznorodnost u kulturi i aktivizmu“ podržanog od strane EU/IPA – Civil Society Facility, i predstavlja podršku razvoju internet platforme Interaktivni urbanizam kroz istoimeni projekat podržan od strane Crte kroz inicijativu #GrađaniImajuMoć.

Za sadržinu ovog videa isključivo je odgovoran Centar za kulturnu dekontaminaciju i ta sadržina nipošto ne izdražava zvanične stavove Evropske unije.

 

[zexland]

Valjda ce svima koji i i 1% sumnjaju da MP nije za izgradnju sada biti iole jasno.

 

[direktor]

A da ti nesto nadjes iskopas a ne samo gotovanis sa logikom....
Jesi procito ovih 20 i kusur strana koje su ovdje prije nego što si počeo da pišes @chiko

 

[Bender Rodriguez]

Ma dobar je chiko. On samo voli da se bavi onim pitanjima ''šta je starije, kokoška ili jaje?'' Naravno, po mogućstvu preko tuđeg rada i doprinosa. :mrgreen:

 

[chiko]

@Direktor
Ovde skoro svi tvrde da NIJE za izgradnju, ja nisam nista tvrdio, samo pitam.
Posto tvrde tako i veoma su sigurni, racunam da imaju neke cinjenice...

Ali izgleda na ovom forumu je dovoljno procitati bljuc i b92 i popiti svu pamet ovog sveta.

 

[Bender Rodriguez]

Znači ti ne bi imao nikakav problem da sutradan Grad da zeleno svetlo (dakle zvanično, sa sve dokumentacijom) da se prokrči još šume i naprave nova naselja po: Košutnjaku, Zvezdarskoj šumi, Topčideru, Ušću...?

Neka ''pitanja'' koja ti postavljaš me asociraju na momente kad neko dete smisli neke maštovite ali nerealne i nelogične ideje pa pita roditelje što se to tako ne radi. Pa mu ovi objasne. Pa ono nije zadovoljno pa pita još. Pa još. Pa još. Ono, beskonačni niz ''a zašto? a zašto? a zašto?'' :kafa:

 

[chiko]

Naravno da bih imao protiv, ali ne zbog vode, vec zbog zelenila.
Ovde se prica o vodi, pa bi bilo lepo da svi nesto naucimo, i sutra kad Vesic kaze "evo vidite kako moze na NBGD", da mu tutnemo pod nos CINJENICE a ne Djilasova buncanja.
U stvari ovo pitanje je korisna stvar za celu zajednicu, ako razumes.

 

[Пантограф]

Сматрам порешним расправу са урбанистичко-техничког аспекта ("Метро линија не треба да иде туда, већ ка насељима уз Ибарску магистралу") селити у домен бриге за водоизвориште - бар док се не пронађе неколико кредибилних стручњака који ће порећи оно што је рекао представник ИЈЧ. А, морам признати, паралела коју је направио са НБ блоковима делује да има смисла.

У сваком случају, морало би бити да на свету постоји какав упућен човек, експерт, кога би се могло питати за цењено стручно мишљење.

 

[Bender Rodriguez]

Kad se radi o borbi protiv Vesića i sličnih stvorenja, ne bi ti/nam pomoglo ni da dovedemo sve stručnjake, institute i naučnike sveta koji bi u detalje objasnili zašto ne treba, ili prosto nema preke potrebe i opravdanosti, da se krče šume i zagađuju izvori u Makišu.

Vesić nije samo naprdnjak, on je posebna sorta. Znam ljude koji su načelno simpatizeri i/ili glasači SNSa pa opet njega ne mogu očima da vide.
Baš zato što se ne ponaša i ne rezonuje kao čovek, nego kao maligni tumor. Kao virus. Kome razum i logika ne mogu ništa. I protiv takvih, reči ne rade ništa.

 

[chiko]

Nije ovde problem ni Vesic, on je samo simbol, nego gradjani treba da znaju da li ova gradnja ZAISTA ugrozava vodoizvoriste ili je to samo politicka borba ovih i onih.
Ako stvarno ugrozava, onda i samo pominjanje gradnje, treba da znaci put iza resetaka.

 

[Пантограф]

Ма, јасно је то за Весића, али јачи је аргумент она фамозна мапа у којој, као код Монтија Пајтона, метро линија скреће у поља уместо да настави кроз насеља. То је необорив аргумент и то свако може да разуме, а ово са водоизвориштем може и да се разводни. А може и, строго технички гледано, да се покаже да је Весић у праву...

Да не говорим да сам довољно матор да памтим када је београдска власт у време Ненада Богдановића најавила градњу булевара од Чукаричке падине до Железника... Нису неке идеје тако нове као што се мисли.

 

[Bender Rodriguez]

Evo, da stavimo na stranu Vesića i sve oko njega. I da stavimo na stranu čak i izvore. Dakle pravimo se da Makiš nema izvore i da nema postrojenje za preradu vode. Za mene, sasvim je dovoljan argument da se ne dozvoli gradnja u Makišu to što će ono bahato pleme bivših muzikanata da poseče sve one šume na tom prostoru. Dok za to vreme, u krugu od 2 km - ali bukvalno 2 km - od Kolarčeve stoje hektari i hektari neiskorišćenog i praznog, a golog i zapuštenog zemljišta.

Kačio sam slike svih tih površina na istoj ovoj temi ovde ali su nažalost automatski izbrisane iz baze foruma, valjda zbog starosti (jer kapiram da Igor nema server sa beskonačno prostora jelte... :? )

Videću da ovih dana rekonstruišem te mape. Da se vidi koliko otpada, rasula, korova, napuštenih objekata i sličnih gluposti stoji na svega 2 km od Albanije ili manje, a džukеle u Gradu i plemena koja ih finansiraju bi da krče šume uz reke i izvorišta da bi gradili poluproizvode nalik onim papazjanijama u Minsku. :bash:

EDIT - ah, izvinjavam se, nije 2 km od Kolarčeve nego 5. Čisto da budem korektan i precizan. Ali poenta je ista. Ajde breee, na par autobuskih stanica od Trga republike u nekoliko smerova možeš da naiđeš na Detroite i Pripjate a ovi hohštapleri bi da krče šume u Makišu. Čibe bre!

 

[Пантограф]

Bender Rodriguez » 04 Jan 2021 12:27 pm[/url]":1pisz8ar]Evo, da stavimo na stranu Vesića i sve oko njega. I da stavimo na stranu čak i izvore. Dakle pravimo se da Makiš nema izvore i da nema postrojenje za preradu vode. Za mene, sasvim je dovoljan argument da se ne dozvoli gradnja u Makišu to što će ono bahato pleme bivših muzikanata da poseče sve one šume na tom prostoru. Dok za to vreme, u krugu od 2 km - ali bukvalno 2 km - od Kolarčeve stoje hektari i hektari neiskorišćenog i praznog, a golog i zapuštenog zemljišta.

Da, to je čist urbanizam, i to je dobra argumentacija. Dobra paralela je i bezumni početak gradnje Novog Beograda 1948, dok je grad bio jedna velika razvalina - zbog toga je gradnja i neslavno propala, tj. bila pauzirana sve do cca 1957.

Mora mnogo ozbiljnije da se vodi (propagandni) rat sa zlikovcima, a ne da se upeca na prvu udicu: oni sve vreme i očekuju ovakvu diskusiju. Sećam se priče oko BnV - pa tada je Zuma pisao da država neće biti u stanju da očisti Savski amfiteatar od koloseka?! I, eto, očistiše...

 

[MC_]

https://galaksijanova.rs/dragoceno-makisko-polje/

Uz šumu u Košutnjaku, najvrednije što Beograd poseduje kada je u pitanju životna sredina. Bilo bi veoma opasno ako se krene u projekat gradnje, a da se prethodno ne urade geo-hemijska i hidro-geološka istraživanja.

Profesor Hemijskog fakulteta, Branimir Jovančićević, rekao je da bi bio veliki rizik ako se smanji zaštićena zona na Makiškom vodozahvatu zbog specifične migracije vode iz reke Save u reni–bunare. Jovančićević je u intervjuu za Betu kazao da je Makiško polje, uz šumu u Košutnjaku, najvrednije što Beograd poseduje kada je u pitanju životna sredina. Komentarišući najavu gradskih vlasti da se na zaštićenoj zoni Makiškog vodozahvata podigne 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, profesor je kazao da na tom prostoru ne bi smelo ništa da se gradi.
Kako su preneli beogradski mediji, u nacrtu Plana detaljne regulacije Makiškog polja od uže higijensko sanitarne zaštitne zone izvorišta se uzimaju 682 hektara, 425 hektara poljoprivrednog zemljišta pretvara se u građevinsko zemljište, 90 hektara šume se smanjuje na pola, a postojećih 12 stanova porašće na skoro 13.000 stanova. U planu je izgradnja i stanice za metro.

„Doći će do zagađivanja sedimentne formacije, koja sada apsorbuje i čisti vodu iz Save, a onda će taj sediment da zagađuje i samu vodu koja prolazi kroz njega”.

 

[Пантограф]

Kako čisti vodu iz Save, kad je to zemljište na padini, tj. udaljenije od Save nego vodoizvorište?
Možda profesoru baš i nisu precizno objasnili stanje na terenu? Zašto se svi bolje ne pripreme kad treba da zauzmu neki stav?

Ne znam, fabrika vode i sve to, ali, ja na Bežanijskoj kosi stanovah u ulici koja prolazi duž ograde pogona BVK.

 

[MC_]

Vrlo je naivno ovo sto misli 9 profesora.
Kapitalu se na put ne staje apelima nego...


https://bif.rs/2020/12/apel-grupe-unive ... sko-polje/

Devet univerzitetskih profesora, članova Sekcije za hemiju životne sredine Srpskog hemijskog društva, uputilo je juče zvaničan zahtev odbornicima Skupštine Beograda da odlože usvajanje Plana detaljne regulacije Makiškog polja, dok o tom pitanju ne pribave mišljenja relevantnih naučnih institucija u Srbiji.

Na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Beograda nalazi se usvajanje Plana detaljne regulacije Makiškog polja kojim će biti omogućeno da se na tom području izgradi 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, podzemna železnica sa stanicama i depoom za metro.

„Smatramo da je ovo pitanje jedno od najvažnijih pitanja budućnosti života u gradu Beogradu i da rizik po sistem vodosnadbevanja zahteva detaljnu analizu vodećih naučno-istraživačkih institucija u ovoj oblasti u Srbiji”, stoji u pismu profesora Univerziteta u Beogradu.

 

[Пантограф]

I, pribavili su mišljenje. Ponavljam: Zašto se ne traži (i ne plati) relevantno stručno mišljenje od nekoga iz inostranstva, za koga se može pretpostaviti da nije član SNS?

 

[MC_]

Zasto iz inostranstva? Imamo dovoljno strucnjaka.
Drzava moze da nadje nekoga iz inostranstva ko ce dati misljenje povoljno za SNS.