Šta je novo?

Magistrala/autoput Nis-Pristina

@forest
Dragi prijatelju, dobro dosao u srpsku realnost.
Nemoj da te iznenadjuju stavovi tvojih sugradjana.
Cetvrt veka svaka promena u ovoj nesrecnoj zemlji je znacila promenu na jos gore.
Stoga je, posledicno ljudima svaka promena asocijacija na pogorsanje. Nije to tako samo u tvom kraju, tako je u celoj Srbiji.
Bila magistrala, regionalni, ili autoput, obilaznica je nesto sto bi moralo da se podrazumeva u 21. veku.
Na neciju srrcu, a neciju radost, kroz tvoj kraj ce svakako proci autoput, jer ameri sigurno nisu "spucali" onoliku lovu da i povezali Pec i Pristinu, vec da bi povezali i naplacivali vezu Albanije/Kosova sa centralnom Evropom. :)

O "mozda ce svratiti i nesto kupiti" tek nemoj da razmisljas i da se nerviras. ;)

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Изградња ауто-пута - развојна шанса за топлички крај
11. јул 2017, 12:38 -> 12:08

Извор: РТС

Према најавама, следеће године почеће изградња ауто-пута од Ниша до Приштине, који највећим делом пролази кроз Топлицу. У општинама Прокупље и Куршумлија у овоме виде развојну шансу, долазак инвеститора и туриста.




Слика колона аутомобила и саобраћајних гужви кроз Прокупље уобичајена је у ово доба године када из Европе, пут Косова на годишњи одмор крену гастарбајтери. Друге алтернативе нема јер магистрални пут пролази кроз сам центар града, па није ни чудо што Прокупчани с нестрпљем очекују изградњу ауто пута Ниш Приштина.
video
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2017/07/11/9592537/Put 110717.mp4
"Биће нам лакше", кажу мештани, "зато што ће се растеретити теретни и транзитни саобраћај кроз Прокупље."

У ишчекивању реализације највећег инфраструктурног пројекта у топличком крају возачима велики проблем представљају дотрајали путеви.

Најзахтевнија деоница новог ауто-пута биће заобилазница око Прокупља, где ће бити изграђено више мостова, надвожњака и тунела. Предвиђене су и две петље: једна на улазу у Прокупље из правца Ниша, а друга овде, на излазу из града према Куршумлији, где ће се градити нова индустријска зона.

Топлички крај познат је по производњи воћа и поврћа. Некадашњи гиганти "Хисар" и "Прокупац", који су пласирали готове производе широм земље и света, данас не раде, а њих су замениле мање, породичне фирме. У једној од њих, која годишње преради око 600 тона свежег воћа и поврћа, кажу да се радују изградњи ауто-пута кроз Топлицу.

Тако ће много лакше и брже моћи да допреме сировине и постигну бољи квалитет производа, истиче предузетник Дејан Јоксимовић. Биће такође олакшан и пласман робе, посебно страним купцима.

"Изградња новог ауто-пута је развојна шанса за општину Прокупље", наглашава предсеник Општине Александар Симоновић, "Општина Прокупље очекује отварање нових радних места са почетком изграње ауто-пута и очекујемо да целокупна привреда осети на територији општине Прокупље бољитак и да буде ангажована."

На траси ауто-пута од Ниша до Мердара, дугој 77 километара налазе се и две бање, Пролом и Луковска, као и Ђавоља варош, до којих ће туристи из Србије и Европе лакше стизати.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/s...o-puta---razvojna-sansa-za-toplicki-kraj.html
 
Nadam se da ovaj projekat nikad nece zaziveti! Treba misliti o Autoputu Nis - Kosovska Mitrovica u vrg glave!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=470059#p470059:wpsa2j4v je napisao(la):
lukarts » 08 Aug 2017 02:01 pm[/url]":wpsa2j4v]Nadam se da ovaj projekat nikad nece zaziveti! Treba misliti o Autoputu Nis - Kosovska Mitrovica u vrg glave!

Sreca pa tebe niko ne pita.
Da se takvi pitaju Srbija verovatno ne bi imala ni autoput Beograd-Nis.

A ideja o slepom autoputu do Kosovske Mitrovice je uvreda za zdrav mozak i za komentarisanje.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=470097#p470097:19wcg6uw je napisao(la):
Žika » 08 Aug 2017 05:42 pm[/url]":19wcg6uw]Forest jedno pitanje za tebe , šta se ovde pravi-radi ?

https://www.google.rs/maps/place/%D0%9F ... 21.5915831

Tu se kopa zemlja koja se vozi u cigalnu u Maloj Plani od koje se prave cigle. To nalaziste su aktivirali pre par godina. Pre su kopali na drugom mestu.
 
Hvala.
Viđao kamione non-stop pa mi bilo čudno.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=470062#p470062:3qkx8ipt je napisao(la):
forest » Uto Avg 08, 2017 6:06 pm[/url]":3qkx8ipt]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=470059#p470059:3qkx8ipt je napisao(la):
lukarts » 08 Aug 2017 02:01 pm[/url]":3qkx8ipt]Nadam se da ovaj projekat nikad nece zaziveti! Treba misliti o Autoputu Nis - Kosovska Mitrovica u vrg glave!

Sreca pa tebe niko ne pita.
Da se takvi pitaju Srbija verovatno ne bi imala ni autoput Beograd-Nis.

A ideja o slepom autoputu do Kosovske Mitrovice je uvreda za zdrav mozak i za komentarisanje.

Ovakav odgovor nisam ocekivao, kao da sam oteo nekom nesto ((

Naravno da ovo nije prioritet Srbije, prioriteti su:
1. Rumunija
2. Crna Gora
3. B&H
4. Albanija (sa Kosovom)

Sad da sam los i dobar necu da polemisem i da koristim istu pristup u davanju generalne ocene tvom karakteru.

Da i ovo resenje je samo dobro za Albance ne za Srbe, po meni prvo treba misliti o dobrobiti ovog naroda i nasih zemljaka koji zive u drugim zemljama u okolini!
Tako da jedina konekcija sa Pritinom a da se zadovolje kriterijumi Srbije je: Kraljevo- Novi Pazar-Kosovska Mitrovica- Pristina - pa gde god dalje u Mordor.

E sad znam da ako kaze EU most do pristine, onda ce se praviti most od Nisa do Pristine.................

U svakom slucaju ponasaj se kulturno!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471418#p471418:2lgqh1ta je napisao(la):
lukarts » Uto Avg 15, 2017 8:38 am[/url]":2lgqh1ta]
Naravno da ovo nije prioritet Srbije, prioriteti su:
1. Rumunija
2. Crna Gora
3. B&H
4. Albanija (sa Kosovom)

Sad da sam los i dobar necu da polemisem i da koristim istu pristup u davanju generalne ocene tvom karakteru.

Da i ovo resenje je samo dobro za Albance ne za Srbe, po meni prvo treba misliti o dobrobiti ovog naroda i nasih zemljaka koji zive u drugim zemljama u okolini!
Tako da jedina konekcija sa Pritinom a da se zadovolje kriterijumi Srbije je: Kraljevo- Novi Pazar-Kosovska Mitrovica- Pristina - pa gde god dalje u Mordor.

E sad znam da ako kaze EU most do pristine, onda ce se praviti most od Nisa do Pristine.................

Rumunija nam svakako nije najviši prioritet iako je to prijateljski narod.

Strateški gledano, za dobrobit naroda - ne znam koja bi ruta do Prištine bila bolja. Ali ono što je očigledno je da je autoput od Niša do Prištine najbrži i najjeftiniji način da se Kosovo spoji sa Evropom. I da je novac za to lako naći.

Prokuplje ne kuka za autoputem, ono je na manje od pola sata od Niša. Tako da sam skeptičan da će autoput Prokuplju doneti neku veliku prednost i mogućnost za razvoj. Samo će se pojedinci ovajditi od eksproprijacije (znam par nekih koji gledaju u pasulj). A stoji i za "magistralni" put koji trenutno vijuga kroz Prokuplje (mislim da je to najgora varijanta magistralnog puta u Srbiji trenutno). Taj put u jednom delu ima kaldrmu i skretanje koje nije prilagođeno kamionima: https://www.google.rs/maps/@43.2300991, ... 6656?hl=en

A sad malo drugačijeg razmišljanja - autoput Niš-Priština će omogućiti Prokupčanima, Nišlijama i Leskovčanima da za praktično 5-5.5 sati stignu do Crne Gore (umesto sadašnjih 8-10h). A u Crnoj Gori živi dosta naših "zemljaka".
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471420#p471420:zuky6yee je napisao(la):
nikolas27 » Uto Avg 15, 2017 12:18 pm[/url]":zuky6yee]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471418#p471418:zuky6yee je napisao(la):
lukarts » Uto Avg 15, 2017 8:38 am[/url]":zuky6yee]
Naravno da ovo nije prioritet Srbije, prioriteti su:
1. Rumunija
2. Crna Gora
3. B&H
4. Albanija (sa Kosovom)

Sad da sam los i dobar necu da polemisem i da koristim istu pristup u davanju generalne ocene tvom karakteru.

Da i ovo resenje je samo dobro za Albance ne za Srbe, po meni prvo treba misliti o dobrobiti ovog naroda i nasih zemljaka koji zive u drugim zemljama u okolini!
Tako da jedina konekcija sa Pritinom a da se zadovolje kriterijumi Srbije je: Kraljevo- Novi Pazar-Kosovska Mitrovica- Pristina - pa gde god dalje u Mordor.

E sad znam da ako kaze EU most do pristine, onda ce se praviti most od Nisa do Pristine.................

Rumunija nam svakako nije najviši prioritet iako je to prijateljski narod.

Strateški gledano, za dobrobit naroda - ne znam koja bi ruta do Prištine bila bolja. Ali ono što je očigledno je da je autoput od Niša do Prištine najbrži i najjeftiniji način da se Kosovo spoji sa Evropom. I da je novac za to lako naći.

Prokuplje ne kuka za autoputem, ono je na manje od pola sata od Niša. Tako da sam skeptičan da će autoput Prokuplju doneti neku veliku prednost i mogućnost za razvoj. Samo će se pojedinci ovajditi od eksproprijacije (znam par nekih koji gledaju u pasulj). A stoji i za "magistralni" put koji trenutno vijuga kroz Prokuplje (mislim da je to najgora varijanta magistralnog puta u Srbiji trenutno). Taj put u jednom delu ima kaldrmu i skretanje koje nije prilagođeno kamionima: https://www.google.rs/maps/@43.2300991, ... 6656?hl=en

A sad malo drugačijeg razmišljanja - autoput Niš-Priština će omogućiti Prokupčanima, Nišlijama i Leskovčanima da za praktično 5-5.5 sati stignu do Crne Gore (umesto sadašnjih 8-10h). A u Crnoj Gori živi dosta naših "zemljaka".

Sto se Crne Gore tice projekat je na stolu i ide i krece se kakvim takvim tempom, postoji projekat preljina-pojate- ako se ne varam znaci da bi ljudi iz Leskovca buvlano mogli auto-putem do CG u nekoj blizoj ili daljoj buducnosti.

Sto se tice Rumuna, njih ima 20 miliona i to je trziste u odnosu na dole 2M-3M
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471429#p471429:kvsuwjai je napisao(la):
lukarts » Uto Avg 15, 2017 10:24 am[/url]":kvsuwjai]
Sto se Crne Gore tice projekat je na stolu i ide i krece se kakvim takvim tempom, postoji projekat preljina-pojate- ako se ne varam znaci da bi ljudi iz Leskovca buvlano mogli auto-putem do CG u nekoj blizoj ili daljoj buducnosti.

Sto se tice Rumuna, njih ima 20 miliona i to je trziste u odnosu na dole 2M-3M

Na tom putu Leskovac - Pojate - Preljina - Crna Gora od 600km je gotovo malo ispod 100km (čak nema autoputa baš do Leskovca, nedostaje 10-tak kilometara, toliko o tome koliko se u Srbiji misli o gradovima tik uz autoputeve). Jes da Crnogorci već uveliko rade najzahtevniji deo na tom putu ali ta ruta je po mojoj proceni najdalja budućnost od svih autoputeva koje možemo da očekujemo (ako se priča o kompletnoj realizaciji). A od Niša do Prištine ima 80km (60 u centralnoj Srbiji, 20 na KiM). Taj deo od 60km ima veliku komercijalnu isplativost. Znaju to već svi iz tog kraja, tamo su već sad albanske i kosovske registracije u većini na magistralnom putu.

A na putu Leskovac - Niš - Priština - Crna Gora nedostaje svega oko 120-130km autoputa.

Povezivanje sa Rumunijom... Ogromna je to zemlja, koja tek od skoro gradi autoputeve. Autoputevi su im kao švajcarski sir - pola sata vožnje po autoputu, pa 3 sata vožnje po magistrali. I na nekim delovima ta magistrala izgleda ovako, sa neverovatnim ograničenjem od 100km/h.



Ovo sam slikao krajem 2015. godine kad sam bio na proputovanju kroz Rumuniju (jest ekstreman primer, uglavnom nisu ovako loši putevi). Ali moj utisak je da je od jugozapada Rumunije i bog digao ruke. Bacih pogled na sadašnje stanje, vidim da i dalje u Rumuniji na tom delu nema nijednog novog parčeta autoputa. Rumuni su napravili dobru vezu ka Mađarskoj i rešili komunikaciju sa EU. Što znači da je potencijalan autoput od Beograda do Temišvara komercijalno vrlo tanak.
 
Jedini prioritet ispred ovog autoputa je svakako Pojate-Preljina. Sve ostalo sto je veci prioritet od Nis-Pristina je pocelo da se gradi.
Ova prica sa ovim ap je krenila politicki da se gura i zato je on trenutno ispred Pojate-Preljina. A i lakse je obezbediti novac.
I to je to.
Da je ovaj ap nepotreban moze da tvrdi samo neko ko nema blage veze i ko je nacionalno ostrascen pa ovo dozivljava kao siptarski autoput.
Inace lepe pare ce ovde da se sliju od putarine. Da ste samo ovog leta videli kakav je to haos od saobracaja.
Posto su automatski brojaci pokvareni i poskidani video sam kod Rudara radnike Puteva Srbije da broje saobracaj jer se ovde godinama operisalo sa potpuno netacnom cifrom o saobracajnom opterecenju, mnogo umanjenom nego sto je to stvarno.
Za Pk se slazem, ono nema nigde u Evropi, obilaznica je preko potrebna. Ja sam licno prestao da vozim preko dana kola u gradu kada sam shvatio da mi do centra do koga mi pesaka treba 15 minuta da mi ponekad isto toliko treba i kolima. Dakle 10-15 minuta kolima za kilometar ipo!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471446#p471446:801r8stp je napisao(la):
nikolas27 » Uto Avg 15, 2017 2:24 pm[/url]":801r8stp]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471429#p471429:801r8stp je napisao(la):
lukarts » Uto Avg 15, 2017 10:24 am[/url]":801r8stp]
Sto se Crne Gore tice projekat je na stolu i ide i krece se kakvim takvim tempom, postoji projekat preljina-pojate- ako se ne varam znaci da bi ljudi iz Leskovca buvlano mogli auto-putem do CG u nekoj blizoj ili daljoj buducnosti.

Sto se tice Rumuna, njih ima 20 miliona i to je trziste u odnosu na dole 2M-3M

Na tom putu Leskovac - Pojate - Preljina - Crna Gora od 600km je gotovo malo ispod 100km (čak nema autoputa baš do Leskovca, nedostaje 10-tak kilometara, toliko o tome koliko se u Srbiji misli o gradovima tik uz autoputeve). Jes da Crnogorci već uveliko rade najzahtevniji deo na tom putu ali ta ruta je po mojoj proceni najdalja budućnost od svih autoputeva koje možemo da očekujemo (ako se priča o kompletnoj realizaciji). A od Niša do Prištine ima 80km (60 u centralnoj Srbiji, 20 na KiM). Taj deo od 60km ima veliku komercijalnu isplativost. Znaju to već svi iz tog kraja, tamo su već sad albanske i kosovske registracije u većini na magistralnom putu.

A na putu Leskovac - Niš - Priština - Crna Gora nedostaje svega oko 120-130km autoputa.

Povezivanje sa Rumunijom... Ogromna je to zemlja, koja tek od skoro gradi autoputeve. Autoputevi su im kao švajcarski sir - pola sata vožnje po autoputu, pa 3 sata vožnje po magistrali. I na nekim delovima ta magistrala izgleda ovako, sa neverovatnim ograničenjem od 100km/h.



Ovo sam slikao krajem 2015. godine kad sam bio na proputovanju kroz Rumuniju (jest ekstreman primer, uglavnom nisu ovako loši putevi). Ali moj utisak je da je od jugozapada Rumunije i bog digao ruke. Bacih pogled na sadašnje stanje, vidim da i dalje u Rumuniji na tom delu nema nijednog novog parčeta autoputa. Rumuni su napravili dobru vezu ka Mađarskoj i rešili komunikaciju sa EU. Što znači da je potencijalan autoput od Beograda do Temišvara komercijalno vrlo tanak.
file.php


Nama da se povezemo sa Rumunima u sustini treba jako malo. Trenutno rastajanje izmedju Kikinde i Temisvara je oko 80km i to je put, izbegni njivu moju, gore, izbegni njivu moju dole. Recimo autput bi tu mogao da skrati 20-25km. Kikinda - Subotica- trenutno je oko 90km gore dole puta.....preko sente do E-75 bi recimo (sluzeci si google earth-om da se dovede na 60-65km Auto-puta.

Put od Subotice do Temisvara (recimo 120-130km):Nema tunela, jedan ozbiljan most-Tisa, Temisvar ce se spojiti sa Bukurestom i samim tim imamo konekciju sa Bukurestom. A posle iz toga razvijes put do Zrenjanina- Panceva itd, itd.

Moje licno misljenje je da ce bolja povezanost gradova u Srbiji doneti mngo vise razvoju ove zemlje nego povezivanje sa crnom rupom Jugoslavije (pre), i sa crnom rupom EU-a (danas).

Da budem precizniji, bolje da se ljudstvo i mehanizacija koje bi se potencijalno koristilo na ovom projektu iskoristi za brze zavrsavanje vec otvorenih projekata.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=471660#p471660:106c459b je napisao(la):
lukarts » Sre Avg 16, 2017 7:28 am[/url]":106c459b]
Nama da se povezemo sa Rumunima u sustini treba jako malo. Trenutno rastajanje izmedju Kikinde i Temisvara je oko 80km i to je put, izbegni njivu moju, gore, izbegni njivu moju dole. Recimo autput bi tu mogao da skrati 20-25km. Kikinda - Subotica- trenutno je oko 90km gore dole puta.....preko sente do E-75 bi recimo (sluzeci si google earth-om da se dovede na 60-65km Auto-puta.

Put od Subotice do Temisvara (recimo 120-130km):Nema tunela, jedan ozbiljan most-Tisa, Temisvar ce se spojiti sa Bukurestom i samim tim imamo konekciju sa Bukurestom. A posle iz toga razvijes put do Zrenjanina- Panceva itd, itd.

Moje licno misljenje je da ce bolja povezanost gradova u Srbiji doneti mngo vise razvoju ove zemlje nego povezivanje sa crnom rupom Jugoslavije (pre), i sa crnom rupom EU-a (danas).

Da budem precizniji, bolje da se ljudstvo i mehanizacija koje bi se potencijalno koristilo na ovom projektu iskoristi za brze zavrsavanje vec otvorenih projekata.

Tu trasu koju pominješ, Subotica - Kikinda - Temišvar, ko bi to koristio? U (našem) severnom Banatu ima dosta Mađara, oni nisu okrenuti Rumuniji već svojoj matičnoj državi. Rumuna ima nešto malo u južnom delu Banata. Bilo koji potencijalni autoput do Rumunije bi trebalo da ide verovatno od Vršca... E sad, od Segedina već ima autoput do Temišvara (preko Arada). Rumun na radu u EU će pre ići tim postojećim autoputem iz 3 razloga: 1) jeftinija putarina, 2) manje graničnih prelaza, 3) kraća ruta. Znači taj autoput Subotica - Kikinda - Temišvar bi bio vrlo malo komercijalno iskorišćen, koristio bi ga samo neko ko ide na relaciji severni Banat - Rumunija.

Autoput Niš - Prokuplje - Priština bi koristili apsolutno svi Albanci sa KiM i iz Albanije. Što da ne zarađujemo od njih?

Btw, kad već pomenu Rumuniju, naša sreća pa je istočni deo Bugarske više naseljen pa nam Rumuni neće "ukrasti" tranzit većine Bugara kad završe svoje autoputeve. Putnike za Varnu smo verovatno već sad izgubili, a ako nismo, samo je pitanje trenutka.
 
Stručnjaci: Autoput Merdare-Niš strateški važan za Kosovo

Ključna inicijativa u regionu je infrastrukturno povezivanje. Prištinske vlasti već su počele pripreme za izgradnju 22 kilometra dugog autoputa od Prištine do Merdara, koji bi trebalo da se nastavi od Merdara do Niša. U Prištini kažu da je put od strateške važnosti, jer vezuje Prištinu za evropsku mrežu auto-puteva.
http://rs.n1info.com/a313674/Vesti/Vest ... osovo.html
 
Ja se ne bih mnogo pouzdao u openstreetmap po tom pitanju, mada nikad se ne zna.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Otkud ti ova trasa? I ove karte? U projektu koji je bio na javnoj raspravi je skroz druga trasa?! Tj ide severno od postojece magistrale, severno od Prokuplja
 
Drugačije se na OSM obeležavaju planirane saobraćajnice.
 
је л' има икакав план овог пута? конкретно, хоће ли се качити на постојећи пут код петље Мерошина или ће ићи преко Мрамора и насеља Девети мај до Ниша, па на петљу Ниш југ?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=482488#p482488:1bzepsxb je napisao(la):
tragac » 04 Oct 2017 01:03 pm[/url]":1bzepsxb]Jel ovo prvi autoput koga će nam pokloniti stranci?
Naravno da nije - nulti je.
 
Evo je planirana trasa
Žuti krugovi su planirane petlje.
Naplatna rampa planiranja na 2 km 125 m od postojeće petlje sa auto puta






 
ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРНОГ КОРИДОРА АУТО-ПУТА Е-80, ДЕОНИЦА НИШ-МЕРДАРЕ


1.1 ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
Граница Просторног плана одређена је на основу коридора аутопута Е-80, деоница Ниш –Мердаре, укупне дужине око 77 km.
На Сектору 1 коридора ауто-пута (км 0+000 – км км 39+419) границу Плана чини коридор ауто-пута ширине 700 m (по 350 m од осе коридора ауто-пута), који обухвата појас ауто-пута, заштитни појас и појас контролисане изградње (изузев у грађевинском подручју Прокупља где је граница Плана одређена границом заштитног појаса ширине око 220 m).
На Сектору 2 кородора ауто-пута (км 39+419 – км 77+000) граница Плана је одређена границама катастарских општина кроз које пролази коридор ауто-пута.


Положај коридора ауто-пута
Коридор планираног ауто-пута Е-80, деоница Ниш-Мердаре, подељен је на два сектора
(подпоглавље 2.3.) и шест деоница. Због конфигурације терена на свакој од деоница је
планиран већи број различитих објеката ауто-пута, као што су мостови, тунели, надвожњаци,
подвожњаци и пропусти (Табела 2.: Објекти ауто-пута по деоницама).
Деоница 1 (км 0+000 – км 5+500), дужине од 5,5 км – почиње на постојећој петљи „Мерошина
(Прокупље)“ на коридору ауто-пута Е-75 и завршава се после планиране петље „Мерошина-
исток“. У постојећем стању петља „Мерошина (Прокупље)“ је облика „труба“, при чему се
техничком документацијом предвиђа нова диспозиција у облик „тругао“. Траса планираног
ауто-пута Е-80 у свом наставку положена је по постојећем државном путу Iб реда бр. 35, на
начин да се постојећи пут, уз потребно проширење, користи као десна трака планираног ауто-
пута, док се лева трака гради као нова. Коридор ауто-пута се пружа по равничарском и благо
брдовитом терену, уз пројектовану брзину од 130 km/h. На овој деоници ауто-пута планирана је
петља „Мерошина-исток“ (км 5+215). Техничком документацијом је предвиђено да буде облика
„труба“, са наплатом путарине.
Деоница 2 (км 5+500 – км 14+284), дужине 8,8 км – почиње после петље „Мерошина-исток“ и
завршава се пре планиране петље „Прокупље-исток“. У овој деоници траса ауто-пута се пружа
по благо брдовитом терену, све до урбаног подручја Прокупља, уз пројектовану брзину од 130
km/h. Коридор планираног ауто-пута напушта трасу постојећег државног пута Iб реда бр. 35 и
простире се паралелно са њим са северне стране на удаљености између 250 м и 1600 м. Ауто-
пут својом трасом пресеца локалну путну мрежу и то: пут Мерошина – Рожина, пут Мерошина
– Баличевац и пут Југ Богдановац – Арбанасце.
Деоница 3 (км 14+284 – км 27+096), дужине 12,8 км – представља најдужу деоницу, пролази
кроз грађевинско подручје Прокупља и карактеришу је веома сложени просторни услови.
Деоница тангира урбано ткиво Прокупља са северне стране и поклапа се са коридором
планиране обилазнице око Прокупља. Због конфигурације терена пројектована је за брзину од
100 km/h. На овој деоници је планирано више мостовских конструкција и тунела. По изласку из
тунела у северозападном делу Прокупља, коридор се враћа у долину реке Топлице. Деоница
обухвата планиране петље „Прокупље-исток“ (km 17+000) и „Прокупље-запад“ (km 23+815).
Деоница 4 (км 27+096 – км 32+650), дужине 5,6 км – почиње у долини реке Топлице по
изласку коридора ауто-пута из грађевинског подручја Прокупља, и пружа се паралелно са
државним путем Iб реда бр. 35 и железничком пругом (са северне стране) и реком Топлицом (са
јужне стране). Пролази кроз заравњен терен долине Топлице, уз пројектовану брзину од 130
km/h. Завршава се непосредно после планиране петље „Белољин“ (км 38+950).
Деоница 5 (км 32+650 – км 39+419), дужине 6,8 км – почиње после планиране петље
„Белољин“ и завршава се на профилу Плочник. Пружа се у заравњеном терену долине Топлице,
где коридор прелази преко реке на њену десну страну, уз пројектовану брзину од 130 km/h.
Деоница 6 (км 39+419 – км 77+000), дужине 37,6 км – почиње од профила Плочник и
завршава се на административном прелазу „Мердаре“. Због сложене конфигурације терена на
овој деоници се раздваја коридор ауто-пута од коридора железничке пруге. У првом делу у
дужини од 10 км пружа се у заравњеном и благо брдовитом терену, уз пројектовану брзину од
130 km/h. Код насеља Куршумлија коридор прелази на леву страну реке Топлица, улази у
брдовит до планински део, прати долину река Косаница и Мала Косаница, све до превоја
Мердаре, са пројектованом брзином од 100 km/h. На овој деоници се налазе три планиране
петље, петља „Куршумлија“ (км 50+000), петља „Рударе“ (км 60+000) и петља „Мердаре“
(76+700).
На делу Деонице 6 код Куршумлије, оријентационо од км 47+000 до км 53+000,
дефинисана је и тзв. „Источна варијанта“ коридора ауто-пута. У овој варијанти коридор ауто-
18
пута прелази на десну обалу реке Топлице и највећим делом тунелски пролази кроз брдо
Крчмаре, после чега се јужно од Куршумлије враћа у основни коридор ауто-пута. На тај начин
коридор на већем растојању обилази Куршумлију и не угрожава непокретна културна добра
(остаци цркве и гробље на локалитету Бело поље, остаци цркве Св. Недеље на гробљу у селу
Пепељевац, манастир Св. Николе – Подпоглавље 3.3.2.). Ову варијанту коридора ауто-пута је
потребно преиспитати у даљим фазама израде техничке документације и коридор коначно
утврдити приликом измена и допуна овог просторног плана, а имајући у виду и да је она
предвиђена Просторним планом општине Куршумлија и Планом генералне регулације
Куршумлије.

) Објекти наплате путарине
За обезбеђење затвореног система наплате путарине предвиђенa су два чеона наплатна
места (ЧНМ) на аутопуту Е-80, (уз напомену да се систем наплате путарине односно статус
ЧНМ може кориговати у складу са политиком управљача аутопута ЈП „Путеви Србије”):
(1) ЧНМ „Мерошина“ на стационажи км 2+125, између петље „Мерошина” на коридору
ауто-пута Е-75 (km 0+000) и планиране петље „Мерошина-исток“ на стационажи км 5+215;
(2) ЧНМ „Мердаре“ на оријентационој стационажи км 75+750 пре административног
прелаза „Мердаре“;
(3) као и бочне уливно-изливне наплатне станице (БНС).





РАЗВОЈ ОСТАЛИХ ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА У КОРИДОРУ АУТО-ПУТА
2.4.1 Остала путна инфраструктура
Концепција развоја путне инфраструктуре на планском подручју подразумева
рехабилитацију, реконструкцију и појачано одржавање државних путева I и II реда, општинских
путева и улица.
У обухвату Просторног плана, важећом планском документацијом, планирана је
рехабилитација и реконструкција државних путева: IА реда А1 Ниш-Врање; IБ реда број 35 Ниш-
Мерошина-Прокупље-Куршумлија-Подујево; IБ реда број 38 Блаце-Белољин; IIA реда број 212
Брзеће-Блажево-Мерћез-Куршумлија; IIA реда број 216 Вукања-Прокупље-Житорађа; IIA реда
број 228 Рударе-Пролом-Гајтан; IIБ реда број 415 Крушевац-Јастребац-Поточић-Прокупље; и IIБ
реда број 417 Мерошина-Облачина-веза са државним путем 216.
Поред наведених путева, планира се изградња обилазница око Мерошине и Прокупља, у
циљу растерећења саобраћаја на градским саобраћајницама, измештања транзитних токова из
насеља и повећања безбедност саобраћаја.


РЕГИОНАЛНИ ЗНАЧАЈ КОРИДОРА АУТО-ПУТА И ФУНКЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ


Према Просторном плану Републике Србије приступачност територије Републике Србије и
њених регионалних целина представља један од кључних критеријума за мерење успешности
просторног развоја и један је од најважнијих индикатора за одређивање просторних аспеката
саобраћајних система. Добра приступачност саобраћајној инфраструктури подразумева
координирани развој саобраћајних система и предуслов је побољшања услова за равномеран
економски и социјални развој, остваривање уравнотеженог регионалног развоја и полицентричног
система урбаних центара. Повећање приступачности треба да прати умрежавање функционалних
урбаних подручја. Токови људи, добара и капитала кретаће се ка великим центрима и њиховим
функционалним подручјима, међу којима је процењено да ће Београд да се развија у европски
МЕГА 3 центар, Ниш и Приштина као центри међународног значаја, Прокупље као регионални
центар, а Мерошина, Житорађа, Дољевац, Куршумлија и Блаце у мање урбане центре (2020.
године). Функционално урбано подручје Ниша обухвата територије града Прокупља и општина
Мерошина, Дољевац и Житорађа. Мањи урабни центар са општином Куршумлија се сагледава као
подручје које се развија између функционалних подручја Ниша и Приштине.
Просторним планом Републике Србије идентификоване су развојне осовине формиране
дуж постојећих и планираних саобраћајних коридора, међу којима развојна осовина II ранга на
правцу постојећег и планираног државног пута Ниш-Приштина-Призрен. Овом развојном
осовином обухваћени су урбани центри Прокупље, Мерошина и Куршумлија, а гравитира јој и
урбани центар Блаце. На развој урбаних центара Мерошина, Житорађа и Прокупље значајан
утицај има развојна осовина I ранга дуж коридора Х.
Реализацијом планираног аутопута Е-80 од Ниша до Приштине оствариће се виши
квалитет саобраћајне повезаности два урбана центра међународног значаја – Ниша и Приштине, и
виши квалитет приступачности њихових функционалних подручја. Тиме ће се допринети бољој
повезаности ове развојне осовине са развојном осовином I ранга дуж коридора Х и другим
развојним осовинама II ранга. Подстаћи ће јачање просторно-функционалних веза свих урбаних
центара на подручју Просторног плана и у обухваћеним областима са београдско-новосадском
агломерацијом на северу, са Лесковцем, Врањем, Призреном и Урошевцем на југу и са Пиротом на
југоистоку, као и јачање трансграничних веза са Скопљем, Солуном, Тираном и Софијом.
Виши квалитет саобраћајне повезаности и приступачности урбаних центара и њихових
функционалних подручја омогућиће интензивнији привредни и интеррегионални развој у правцу
веће интегрисаности области у оквиру Јужне и Источне Србије и овог региона са укупним
простором Србије и међународним окружењем.
Подједнаког значаја је очекивани допринос ауто-пута развоју и интеграцији туристичке
понуде у склопу туристичког кластера Средишња и Западна Србија и кластера Југоисточна
Србија. То ће се остварити интензивним развојем туринг туристичког правца од Ниша до
Приштине, који спаја-раздваја два кластера, и његовим ефикаснијим интегрисањем са туринг
правцима ка међународним и националним градским туристичким центрима – Београду, Врању и
Скопљу, Пироту и Софији, Призрену (са примарном туристичком дестинацијом Шарпланина) и
Тирани. У ширем окружењу, ауто-пут ће допринети вишем квалитету доступности и
конкурентности примарне туристичке дестинације Копаоник (преко Блаца и Бруса, ДП IБ 38 и ДП
IIA 208 и 211, преко Куршумлије и Блажева, ДП IIA 213, 212 и 211) и њене повезаности са
аеродромима међународног значаја „Константин Велики” у Нишу и „Адем Јашари” у Приштини.
На подручју Просторног плана и његовог непосредног окружења допринеће развоју и
конкурентности туристичког простора регионалног значаја – Топличког туристичког рејона
утврђеног Регионалним просторним планом за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског
управног округа. Топличким туристичким рејоном обхваћене су бање националног значаја –
Пролом, Луковска и Куршумлијска, заштићена подручја природних вредности Радан планина и
Ђавоља варош, бројна непокретна културна добра, градски туристички центри Прокупље и
16
Куршумлија, планина Јастребац, акумулација Селова, Крсташко и Облачинско језеро и други
туристички ресурси.
За постизање очекиваних позитивних ефеката утицаја ауто-пута на регионални, привредни
и социјални развој и интегрисаност простора неопходно је побољшати квалитет капиларне путне
мреже (остали државни путеви и општински путеви) и остварити планирано повезивање те мреже
са ауто-путем Е-80.
 
Vrh