Šta je novo?

Mузеј железнице и стара железничка возна средства

Ovo je neki okvirni plan, a naravno svako ko ima neku ideju ili primedbu, neka slobodno doprinese formiranju ideje/plana.

1. Pronaći prostor za skladištenje eksponata dok se ne omogući restauracija. Od nekih ideja za lokacije i hale ovo su neke opcije o kojima sam razmišljao:

opcija a) Depo u kome se nalazi Plavi voz- pored pruge je i već ima neki muzejski status, nisam siguran ko je vlasnik, verovatno železnica. Pretpostavljam da tamo jos uvek ima mesta, mada nisam siguran.

opcija b) Goša - pretpostavljam da imaju neke prazne hale koje bi mogle da se uzmu u zakup. Lako se mogu dopremiti eksponati zbog pruge. Kada se budu stekli uslovi za restauiranje, pretpostavljam da bi svakako Goša to radila, pa i to je plus. Ono što je rizik, jeste da možda još lakše mogu da se iseku eksponati koji su već tu, na dohvat ruke.

Da li neko ima još neki predlog? Ja nisam baš najbolje upoznat sa dostupnim halama.

2. Da se napravi spisak svih eksponata po zemlji koje treba prikupiti i dopremiti u skladište, da se zaustavi/uspori propadanje. Slažem se sa nekim komentarima da možda ne treba javno sad objaviti gde je šta da se ne bi desilo da olakšavamo posao nekome ko bi došao do njih i odneo u staro gvožđe. Neki spisak čega sve ima je ok ja mislim.

3. Potencijalni prostor budućeg muzeja železnice predložiti.

a) Dunav stanica - pominje se kao mogući prostor. Šta upućeni forumaši misle? Ja mislim da je lokacija odlična zbog posećenosti, ali nisam siguran da ima dovoljno prostora (zavisi koliko mesta oko stanice dodele) i ne dopada mi se što bi to značilo verovatno da bi eksponati bili na otvorenom. Sumnjam da bi ses tu izgradila neka velika hala da se u nju smesti sve i da se predvidi prostor za budućnost.

b) Opet depo Plavog voza - mislim da svakako Plavi voz sa svim svojim lokomotivama treba da bude deo muzeja kao dodatna atrakcija. Pretpostavljam da je železnica ili bar država vlasnik parcele. Pruga je blizu, i uz proširenje i dogradnju mislimd a bi ovo bila odlična opcija. I tramvajem (kad se vrati) a i BG Vozom može da se stigne do lokacije.

c) IMR stara zgrada - Ova zgrada je pod zaštitom države koja verovatno ističe ili se čeka da istekne. Kapiram da je kupio neki investitor koji bi da ruši i pravi stanove, ali mislim da bi ovo bile dve muve jednim udarcem. I da se sačuva zgrada u kojoj su pravljeni prvi motori u zemlji, i da to neko naselje dobije neki kulturni sadržaj. Pisaću o toj zgradi već, mislim da se i tu treba aktivirati da se obezbedi zaštita.

Da li ima još nekih predloga? Ko je zainteresovan da napravimo neki plan i da se obratimo kome god treba koliko god treba. Možda je dobra prilika da se iskoristi ova priča o selidbi muzeja železnice.

 
Све је мање хала нажалост. Мислим да су недавно у Зрењанину исекли халу старог Шинвоза, а са њом и једну локомотиву узаног колосека која је ту остала да се ремонтује у возно стање за Шарганску осмицу, и једну олупину парњаче серије 33.

Што се тиче списка потенцијалних експоната, то није тешко направити:
1. Београд:
- локомотива 11-022 (парњача плавог воза)
-локомотиве 761-001/002/
003 (дизелке плавог воза)
-локомотива 666-002 (дизелка плавог воза)
-МОТ 410 (гарнитура плавог воза)
-локомотива 99.4-084 (парњача испред данашње зграде музеја)
-локомотива 44-044 (најстарија локомотива, била на удару лопова, сад је у депоу плавог воза)
-локомотива-учило 38.072 (иста прича, сад је на Макишу)
-локомотиве серије 661, 441 и 461 се могу наћи на Макишу
-локомотива 33-128 (ТЕНТ Обреновац)
2. Ниш:
-локомотива 05-025 (круг бивше МИН)
-локомотива 20-100 (слепи колосек поред станице)
-локомотива 17-035 (слепи колосек поред станице)
-локомотива 01-035 (слепи колосек поред станице)
-локомотива 01-121 (ложионица Црвени крст)
-локомотива 151-077 (ложионица Црвени крст)
3. Лапово:
-локомотива 62-047 (олупина поред пруге)
-локомотива 33-087 (Романтика, ван употребе дуже време без назнака да ће поново бити у функцији)
-локомотива 01-088 (Романтика, иста судбина)
-локомотива 51-052 (Романтика, иста судбина)
-локомотива 742-007 (олупина, може да се среди као експонат)
4. Суботица:
-локомотива 01-070 (зарасла, може да се среди, неке су приче да ће је можда изложити испред станице)
-локомотива 662-012 (олупина, може да се среди као експонат)
5. Зрењанин:
-локомотива 62-671 (Шинвоз)
-локомотива 62-120 (Шинвоз)
-шинобуси 812 (више гарнитура у депоу)
6. Вреоци:
-локомотива 62-117 (РБК)
-локомотива 62-127 (РБК)
-локомотива 62-635 (РБК)
-локомотива 62-643 (РБК)
-локомотива 53-017 (РБК)
-локомотива 53-018 (РБК)
-локомотива 53-029 (РБК)
7. Смедерево:
-локомотива 62-107 (Желвоз)
-локомотива 62-073 (Желвоз)
-локомотива 62-365 (Желвоз)
-локомотива 62-369 (Желвоз)
-локомотива 16-018 (Желвоз)
8. Ресавица:
-локомотива 120-019 (рудник)
-локомотива 126-014 (рудник)

Поред набројаних имамо и експонате изложене по станицама и градовима широм Србије (Нови Сад, Зрењнин, Сомбор, Кикинда, Зрењанин, Панчево, Ниш, Рума, Крушевац...).
 
Za kvalitetan prostor i dostojnu prezentaciju sačuvanih železničkih sredstava treba puno mesta. Bilo bi poželjeljno za neke eksponate u boljem stanju vremenom napraviti malu lokalnu prugu (testiranja remontovanih lokomotiva i atrakcija za turiste koji plaćaju ulaz), mikro ranžirnu stanicu, skretnice, depoe, prezentaciju starih tehničkih hala za remont i čišćenje, kao i obično prilično velikih mašina u njima koje takođe treba sačuvati pošto su često u pitanju veliki i vrlo atraktivni istorijski unikati. Plus sama zgrada muzeja za manje eksponate. Do sada predložena mesta nemaju dovoljno slobodnog prostora za jedan muzej visokog kvaliteta koji prostor Balkana i njegova bogata železnička istorija zaslužuju. Mozej koji će, usput, i dalje da se širi, jer sredstva masovnog prevoza na šinama ponovo postaju veoma aktuelna. Dolaze nove kompozicije, uvodimo metro, negde treba smestiti tramvaje kad završe životni vek, imamo i posebne idustrijske kompozicije, itd. Sve bi to jednog dana trebalo da završi u muzeju. A takav muzej, dovoljan za prošlost i spreman za budućnost, traži i zaslužuje VELIKI prostor.

Zbog toga predlažem neku lokaciju uz buduću prugu koja će se od Zemunske železničke stanice produžiti do Aerodroma, Surčina, Nacionalnog stadiona i Expo centra (žuta linija). U delu od Zemunske železničke stanice do Aerodroma trasa buduće pruge trenutno prolazi kroz čitavih deset kilometara praznih njiva. Pa se muzej sa svim nabrojanim lako može smestiti bilo gde na tom potezu. A može i posle Surčina, do stadiona. I to je za sada prazno.

Lokacija otvorene postavke zeleznickog muzeja 1.jpg


Lokacija otvorene postavke zeleznickog muzeja 2.jpg
 
Poslednja izmena:
Нема ко да ремонтује локомотиве. Највише чему се можемо надати је да се среди лимарија и да се офарбају. Да није тако, још би Романтику вукле три парне локомотиве.
 
To je više neorganizovanost i nedostak volje. Uvek se može naći bar nekoliko penzionera koji su ceo svoj životni vek proveli uz opremu koja je već za muzej, i koji sa radili sa alatima koji su takođe ili za muzej ili za đubre pošto ih niko više ne koristi. A deo potrebnog novca se može izvući od ulaznica, ako je muzej dovoljno dobar. Što bi u ovom slučaju moglo da bude ispunjeno jer su stare lokomotive i vozovi ionako uvek bili veoma atraktivni za publiku, a dodatno, na "brdovitom i nemirnom Balkanu" je silom prilika moralo da ih bude mnogo različitih vrsta. Za tu posebnu privlačnost postoje dobri razlozi. Prvo što su ogromni, veoma strani svakodnevnom iskustvu savremene publike, što su prožeti nekom posebnom mitologijom i nostalgijom putovanja, mastodonti jedne prohujale, neponovljive, skoro cyber-pank mehaničke civilizacije u očima dece virtuelnog doba, gde vrlo malo onoga što je važno stvarno postoji u bilo kom opipljivom obliku. Danas više nema ničeg iole sličnog i u toj meri "prisutnog" i "stvarnog". Samo digitalne himere zamišljenih bita koje entropija neumoljivo uništava onim tempom kojim se mikroskopski mali magnetski domeni na diskovima polako vraćaju u svoje prirodno stanje. I nejasni egzistencijalni užas u očekivanju prazne baterije. Ljudi su naravno svega toga retko svesni, ali svejedeno snažno osećaju svaki put kad se suoče sa nečim ovako masivnim i kompleksnim, sa tvorevinama uma koje su i bez elektronskih posrednika i baterija odmah direktno dostupne svim našim čulima. Pa zato, uz dobru prezentaciju, bilo bi veoma mnogo, a vremenom i sve više onih koji bi rado platili ulaznicu da bi povremeno mogli neometani da lutaju izgubljeni u šumi gvozdenih monstruma koje više niko nije u stanju da napravi.

Zbog toga, kao potsetnik i ilustracija napisanog, evo ponovo nekih od mojih starih slika koje je isti taj neumoljivi tok entropije uklonio sa Beobuilda na isti način kao i ove lokomotive sa sada već takođe bivše Železničke Stanice Beograd.

IMG_4402.JPG

IMG_4408.JPG

IMG_4407.JPG

IMG_8722_1.JPG

IMG_0524_1.JPG

IMG_0525_1.JPG

IMG_0547_1.JPG

IMG_2323c.jpg

IMG_2327_1.JPG

IMG_2328_1.JPG

IMG_2323_1.JPG

IMG_0154_resize.jpg~original.jpeg

IMG_0489.JPG

IMG_0491.JPG

IMG_0492.JPG

IMG_0496.JPG

IMG_0500.JPG

IMG_0502.JPG

IMG_0508.JPG

IMG_0526.JPG

IMG_0531.JPG

IMG_0536.JPG

IMG_0537.JPG

IMG_0538.JPG

IMG_0539.JPG

IMG_0544.JPG

IMG_0547.JPG

IMG_0548.JPG

IMG_0549.JPG

IMG_0550.JPG
 
Poslednja izmena:
Nije da je bitno, ali da ipak ispravim: Naravno, pod modernim asocijacijama onih koji tehnologiju 18. i 19. veka veka nisu direktno doživeli sam mislio na Steampunk, a ne na Cyberpunk.
 
На крају јесте најбитнија воља надлежних. Лако се нађу пензионери, лако се плати и обука младих машиновођа ако има воље.
Музеј железнице је сад у незавидној позицији прво што су железничка предузећа подељена и свако мучи своју муку и није их брига за музеј.
Србијавоз, предузеће за путнички превоз, коме је припала Романтика, једва скрпи исправне локомотиве и возове за редован саобраћај.
Ево како је у званичној изјави Железница ставила до знања да јој парне локомотиве нису приоритет.
На крају јесте најбитнија воља надлежних. Зорану и Тому је било баш брига пошто се генерално гаде железнице. Весић се продаје као љубитељ старина, калдрме и традиције па и има шансе да нешто буде од музеја.
Музеј железнице је сад у незавидној позицији прво што су железничка предузећа подељена и свако мучи своју муку и није их брига за музеј.
Србијавоз, предузеће за путнички превоз, коме је припала Романтика, једва скрпи исправне локомотиве и возове за редован саобраћај.
Ево како је Железница олако у званичној изјави РТСу рекла да им парне локомотиве нису приоритет.

На крају, Београд инфраструктурно више није погодан за Романтику. Нема смисла да парњаче крећу са Прокопа, нити било које преостале станице. Саа Дунав станице ако би се оживела би могли да крећу возови само за Банат, а са Топчидера ако би се оживео, само возови за југ.
 
-локомотива 44-044 (најстарија локомотива, била на удару лопова, сад је у депоу плавог воза)
Danas sam ovu lokomotivu video ispred hale Plavnog voza zajedno sa vagonima Romantike. Ne znam da li je do sada bila unutar hale ili na nekom drugom mestu napolju, ali definitivno su je pomerili. Prvi put je vidim na tom mestu, a vrlo često prolazim pored depoa Plavog voza.
 
Заиста је потребан неки већи простор за музеј железнице јер захтева велики број експоната за излагање, а да је опет на неком иоле атрактивном и приступачном месту.

Рецимо, Музеј узаног колосека из Пожеге бих преместио на Шарганску осмицу јер тамо припада, било би некако све обједињено и био би далеко посећенији него што је сада.
 
Mozda Novi Sad stara lozionica i depo kod njih da se slože eksponati
Ove Zumine parne lokse sto su zakopane
Kad je odvozena zemlja zna li se gdje su one odvezene
 
Mozda Novi Sad stara lozionica i depo kod njih da se slože eksponati
Ove Zumine parne lokse sto su zakopane
Kad je odvozena zemlja zna li se gdje su one odvezene
Ложионица у Новом Саду је остала без колосечне везе са пругом у редовном саобраћају тако да није погодна за музеј. Осим тога, налази се у самом граду.
За музеј би требало нешто што није у центру, а опет је лако доступно и има довољно простора за експонате, а и за будуће ширење. По мени, добра локација би била станица Макиш. Ем је близу будући Метро, има простора, станица ради са 1% капацитета, а и добар број будућих експоната се налази тамо.
Друга локација би могла да буде код депоа Плавог воза одакле би могли и да полазе неки будући туристички возови.
 
 
Zar mislite da ce investitori dopustiti da prostor oko Dunav stanice osatne javno dobro?
 
Ложионица у Новом Саду је остала без колосечне везе са пругом у редовном саобраћају тако да није погодна за музеј. Осим тога, налази се у самом граду.
За музеј би требало нешто што није у центру, а опет је лако доступно и има довољно простора за експонате, а и за будуће ширење. По мени, добра локација би била станица Макиш. Ем је близу будући Метро, има простора, станица ради са 1% капацитета, а и добар број будућих експоната се налази тамо.
Друга локација би могла да буде код депоа Плавог воза одакле би могли и да полазе неки будући туристички возови.
Da li ce to tako ostati ili ce je spojiti na mrezu? Imam info da su to dobili kao depo normalnog koloseka.
 
Можда би Ниш био боља локација са ложионицом Црвени крст? У њему већ има 8 парњача разбацаних по граду (испред управе железнице, око ложионице, испред станице, на колосеку поред станице, у круги бивше МИН). А Карго да направи себи модерну халу монтажну за оно нешто локомотива што им је остало у употреби. Фале нам туристички садржаји таквог типа у Нишу и на југу уопште. Ако би се дотерале и 4 парне локомотиве из Београда то би већ било 12 парњача што је респектабилна цифра.
 
Da li ce to tako ostati ili ce je spojiti na mrezu? Imam info da su to dobili kao depo normalnog koloseka.
Не верујем да ће је поново спајати на мрежу како су уклонили везу до ње. Додуше, колосеци су уклоњени само са прелаза преко улица и булевара. Но, планирана је градња на том потезу тако да не верујем да ће остајати колосек до ложионице.
 
Zna li neko kakav je ovo signal? Nalazi se blizu putnog prelaza.

Pruga Bijeljina - Šid

20240111_133513.jpg
 
Likovni predsignal koji pokazuje ovako razvaljen signalni znak očekuj STOJ
 
Likovni predsignali i signali su mehanički, povezani sa polugama u stanici čiji ulaz štite i koturovi i lanci služe za pokretanje ovih metalnih signalnih ploča. Kada ulazni likovni signal postavi da pokazuje SLOBODNO na likovnom predsignalu ploča se zarotira za 90° na gore što znači očekuj slobodan glavni signal, a ova dva kruga na slici bi trebalo da imaju plavo i belo staklo koje se istovremeno pomeri ispred žute lampe pa žuta svetlost kroz plavo staklo daje zeleno svetlo koje takođe ima značenje očekuj slobodno.
 
Vrh