У агенцијама запослено 32.607 људи
За годину дана број запослених у разним агенцијама смањен је за око 1.700 људи, а процене су да још има простора за отпуштање
Агенција треба да управља и Луком Београд (Фото Ж. Јовановић)
Кад би таблоиди уместо министарке Кори Удовички реструктурирали јавну управу прва на листи за одстрел била би ријалити звезда Ивана Шкорић.
Према писању београдске штампе, бившу водитељку Пинк телевизије, Милутин Мркоњић поставио је на место пи-ара Агенције за управљање лукама. Спорно је, кажу, то што Ивана месечно зарађује 80.000 динара, и што не приличи да препорука за озбиљан државни посао буде учешће у ријалити програму.
Оно што је у целој причи највише спорно је шта ће Ивана Шкорић у државној служби, и шта ће уопште Србији, која иначе има море агенција, још једна таква институција. Иако мало ко у Србији зна шта је у опису посла Агенције за управљање лукама, таблоиди пишу да се она бави озбиљним питањима развоја српских лука и речног саобраћаја у Србији и шире.
Економиста Љубомир Маџар каже да је у великом броју случајева Србија морала, да би испунила критеријуме Европске уније, да оснива поједине агенције. Да ли морамо слепо да поштујемо препоруке ЕУ и гомиламо администрацију чак и кад нам не треба и шта то говори о нашим преговарачким способностима, питали смо.
– Наш преговарачки капацитет је објективно условљен. Ми смо сиромашна земља лишена добре економске перспективе – каже Маџар.
Он додаје да је само реч о претпоставци да је и ова агенција основана на инсистирање Брисела, а да Србији која нема море свакако не треба институција која ће се бавити поморским пословима. Са друге стране, наше луке су у лошем стању.
– Ни ви ни ја сада не можемо до краја да разбистримо да ли нам је та институција неопходна. Али оно што се зна је да свака нова власт хоће своје делатнике да ухлеби, јер свако од њих очекује да на неки начин буде награђен. Агенције су биле полигони за удомљавање партијских кадрова – каже Маџар.
Шалу на страну, истина је да једном основане институције тешко умиру. Италијанско министарство колонија постојало је педесетак година након што је Италија изгубила своју последњу колонију, подсећа Маџар.
Према подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе у агенцијама ради око 32.000 људи. На питање „Политике” колико је у њима прекобројних нисмо добили одговор. Оно што је, међутим занимљиво, јесте да је у односу на децембар 2013. на крају 2014. године број запослених у њима смањен за око 1.700 људи. Смањење броја агенција, а самим тим и њихових чиновника, дежурна је тема годинама, а посебно је била пред изборе 2012. године. Тада се говорило да имамо више од 130 разних агенција, најављивано је да ће њихов број бити преполовљен, па и више од тога. Епилог – сада имамо 98 агенција.
Број радника повећале су, у међувремену, углавном независне институције: Државна ревизорска институција и Агенција за борбу против корупције, на пример. Повереник за заштиту равноправности, с друге стране, значајно је смањио број људи (са 40 на 28). Спорна агенција за управљање лукама је током 2014. године, на пример, повећала број запослених. У Криминалистичко-полицијској академији број запослених је значајно мањи (са 361 на 199). У правосудној академији, такође.
Број агенција напросто зависи од тога коју дефиницију агенције применимо. По најширој дефиницији агенција је свака институција у којој се обављају нека јавна овлашћења, а која није министарство, објашњавају у Министарству државне управе и локалне самоуправе. Најављују и то да ће ове и целе следеће године, уз подршку Европске уније и Светске банке, радити на функционалним анализама, које ће обухватити и све облике агенција, без обзира на њихов статус. Све то како би се утврдила оправданост њихове улоге и места у систему, проблеми у организационим облицима, односима са министарствима, одговорности, статусу запослених, укључујући и плате.
– Проблем који мучи јавност и пореске обвезнике пре свега лежи у чињеници да запослени у неким од ових агенција имају далеко веће плате од запослених у државној управи, а да је њихова одговорност, како институционална, тако и индивидуална веома упитна и проверава се само проформе – кажу у овом министарству.
Како смо дошли до тога да су плате запослених у овим агенцијама далеко веће од министарских? Док у министарствима, на пример, важе строги прописи у области државне управе, на ове агенције примењују се општи прописи о раду. У тој чињеници лежи одговор на питање како је могуће да су плате директора тих агенција далеко веће од председникове, премијерове или министарске зараде. По важећим прописима, кад је о запошљавању кадрова реч, директор неке од тих агенција има већа овлашћења од министра. До радне књижице у министарству много је теже доћи него у агенцији која је под контролом надлежног министра. Да би неко дошао до радног места у влади ипак пролази неку врсту конкурса.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... di.sr.html