Nekoliko stotina projekata vrednih oko milijardu evra stavljeni su na led, pošto je sekretar za urbanizam i građevinske poslove Beograda Nenad Komatina pre više od mesec dana otišao na godišnji odmor! Dok Komatina „puni baterije“, u Sekretarijatu za urbanizam, u jeku građevinske sezone, nakupilo se oko 500 predmeta koji „čekaju“ isključivo njegov potpis, zbog čega su na gubitku ne samo investitori, već svi Beograđani, tvrde brojni sagovornici „Blica nedelje“.
Iako ima zamenika, Marijanu Strugar, Komatina je odavno proglasio sebe za jedinog čoveka u Beogradu koji može da potpiše ključne papire za dobijanje građevinske dozvole: rešenje o odobrenju za izgradnju ili takozvanu malu dozvolu, potvrdu o prijemu dokumentacije ili veliku dozvolu, potvrdu o temeljima, predlog za upotrebnu dozvolu, urbanistički projekat, kao i dozvole za trafo-stanice, naponske kablove i izgradnju svih javnih objekata, u koje spadaju škole, pošte, bolnice... Pošto Strugarevoj nikada nije dozvolio da potpiše nijedan od ovih dokumenata, ona je isto otišla na godišnji odmor. Ali, i da nije na odmoru, ništa od toga ne bi mogla da parafira - kaže jedan od investitora, koji je, iz razumljivih razloga, insistirao na anonimnosti.
On napominje da od oko 500 predmeta koji su pristigli na overu u poslednjih mesec i po dana, bar polovinu čine projekti velikih investitora, poput „Delte“ koja, kako se priča među građevincima, na čekanju ima oko 25.000 kvadrata. Ukupna vrednost ovih poslova, inače, iznosi blizu milijardu evra, a zbog neočekivanog zastoja najviše gube građani koji bi radili na gradilištu, Direkcija za građevinsko zemljište Beograda, kojoj investitori ne mogu da uplate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta bez projektne dokumentacije (koju potpisuje Komatina), zatim država, koja ne ubire PDV (na svaki materijal i uslugu), kao i proizvođači cigala, gvožđa, sanitarija, parketa (budući da se većina zgrada gradi od oko 90 odsto domaćeg građevinskog materijala)...
- Ovakva situacija nezapamćena je od kraja Drugog svetskog rata. U pitanju je ogromna suma novca za naše uslove. Primera radi, samo naknada za uređenje građevinskog zemljišta u Beogradu kreće se od 100 do 500 evra po kvadratu, zavisno od lokacije objekta. Direkcija većinu tog novca ulaže u razvoj infrastrukture, a trenutno, zbog odsustva Komatine, ne može biti započeta gradnja oko 300 zgrada, od kojih svaka prelazi površinu od 800 kvadrata. Nema ni prodaje stanova u izgradnji, jer da bi ih prodavao, investitor mora bar da počne s uređenjem zemljišta za temelje, što ne može da učini bez dozvole. Nema ni prihoda od poreza od 2,5 odsto na prenos apsolutnih prava - objašnjava naš sagovornik, i dodaje da građevinci nemaju primedbi na rad službi Sekretarijata za urbanizam, koje normalno funkcionišu, ali da sve staje kada dokument stigne na overu kod Komatine.
U kolikoj meri jedan čovek može da ugrozi razvoj grada od dva miliona stanovnika, kažu građevinci, vidi se i iz činjenice da Komatina potpisuje upotrebne dozvole, za koje je, pre nego što stignu na potpis prvog čoveka Sekretarijata za urbanizam, neophodno prikupiti čak 153 papira!
- Kada se završi zgrada, prijavljuje se tehnički prijem zgrade i pošto se sve to „spakuje“ i preda Komatini, on izdaje upotrebnu dozvolu, bez koje objekat ne može da se uknjiži. To znači da ljudi koji su kupili stanove ne mogu da ih uknjiže, zato što se Komatina odmara. Pošto ne mogu da ih uknjiže, građani, samim tim, ne mogu da daju stan pod hipoteku kako bi podigli neki kredit. Beograđani su bukvalno taoci sopstvene vlasti - rekao je za „Blic nedelje“ vlasnik jedne poznate beogradske građevinske firme.