Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

[sergio-m]

...da kapiram te...zapadom hara trend takozvanog ponovnog osvajanja od strane prirode nesto slicno efektu u pripjatu vracanje prirodi onoga sto joj je oduzeto bez nasilnih zahvata tipa sadnje flore koja nije autenticna....jednostavno puste da priroda radi sama svoj posao....eko i bio je vrlo in tako je i u arhitekturi....zelene kuce zeleni automobili i sl....
https://www.archdaily.com/tag/green-architecture
https://www.archdaily.com/tag/sustainable-architecture

 

[kopte3]

Linijski park zona 4
location: Dunavska ulica, Belgrade
design team: Milan Katić, Marko Korošec, Dušica Totić, Ivana Tijanić, Miloš Milićević, Hristina Tošić, Ana Brkić, Jelena Jovović, Jelena Rakonjac, Nemanja Halilović, Sonja Trajković
project year: 2020.
​
Lokacija zone 4 Linijskog parka u Beogradu graniči se Dunavskom ulicom sa južne strane, ulicom Tadeuša Košćuškog sa zapadne strane, Dubrovačkom ulicom sa istočne strane, dok je severna granica naselje 25.maj. Na lokaciji se nalazi pešačka pasarela poznata svim Beograđanima.
Idejnim projektom predložili smo park u kome gradska infrastruktura, prirodni resursi obnovljive energije i eko sistem funkcionišu kohezivno u nameri povećanja komfora, funkcionalnosti i zaštiti od štetnih uticaja u gradskom tkivu. Koriščenjem prirodnih resursa povećan je komfor i održivost parka i omogućeno da se koristi I živi sva četiri godišnja doba. Želeli smo da se korisnici parka informišu o mogućnostima koje ovakvi sistemi pružaju (generisanje električne solarne energije, kontrola vlage, vetra i osunčanja, čuvanje i filtriranje kišnice).
​
Sama topografija terena novog parka je dinamična i brdovita, sa ciljem zaštite od buke, stvaranja ambijentalnih celina I prostornih aktivnosti. Za zaštitu od udara vetra koristi se sistem zemljanih nasipa i zimzelenog drveća kod dominantnih vetrova (Gronjak, Košava) koji su prisutni u periodu jesen-proleće. Zvučno zagađenje se rešava različitim biljnim kulturama i zemljanim nasipima uz Dunavsku ulicu.
Projektom su predviđene različite biljne kulture, u cilju simuliranja prirodnog ambijenta.
​
Od sadržaja na lokaciji su predviđena dva paviljona na ulazima u park sa prostorim za edukaciju i kulturu, dva igralista za decu, amfiteatar, otvoreni prostori za piknik, proširenja pešačkih staza sa prostorom za odmor, prostor za rekreaciju na otvorenom, biciklističke I trim staze i parking za bicikle.
U izradi projekta je učestvovalo 11 članova tima Remorker Architects. Pored arhitekata u projektu su učestvovali i sadarnici iz drugih struka, iz oblasti pejzažne arhitekture, održivih sistema, građevinskih tehnologija i drugih.

Izvor remorker.rs

 

[mihajloboric87]

Ovo nije baš najsjanije za naše uslove,mnogo mesta ima za grafite,ima mnogo elemenata koje će malumni klinci i stariji divljaci da izlupaju i polome,jednostavno,ovo mora da se održava,a svi znamo da je kod nas održavanje na visokom nivou.

 

[Drakche]

Ako izuzmemo zelenilo i sminkanje sa rendera deluje prilicno prosecno, ali nije ni tako lose.

 

[CASTELBIANCO]

Nista specijalno ali pristojno. Jedino čemu roze staza? Ima i nas koji nismo lbgt. Pa jel mora bas sve nekim imaginarnim manjinama da se podredi.

Послато са M2007J20CG помоћу Тапатока

 

[sergio-m]

nocu ce biti cruising verovatno pa zato....

 

[Earthmoving]

Ne znam, ja sam oduševljen idejom ovog parka. Novi parkovi su pored UMP, SMT saobraćajnica i rešavanje problema parkinga, garaža jedna od najvažnijih stvari za grad. A ovaj je predstavljen baš veliki što mi je prosto neverovatno, tako da sam još skeptičan da li će uopšte počne se gradi, i da li u ovom izgledu i veličini kako je najavljeno.

 

[GOJE]

 

[vucko]

ПОЛИТИКА u današnjem broju donosi :

" Nove zgrade za umetnike "

Nova zgrada Fakulteta muzičke umetnosti biće na Dorćolu između Marine Dorćol i Luke Beograd na trasi budućeg linijskog parka.
Prošle nedelje počelo je uklanjanje železničke pruge u dužini od 8,4 kilometra.
6:17 PM · Mar 25, 2021·Twitter Web App

 

[GOJE]

Kao što se na mojom slikama može videti, pre neki dan nije "počelo" nikakvo uklanjanje pruge. Ovaj jedan kolosek se i dalje aktivno održava, a uklanjanje ostalih je počelo pretprošle godine, i odvija se normalnom brzinom VeUprave.

 

[vucko]

Prošao sam u nedelju pravcem od K-Districta do 25-maja, nekoliko radnika je tačno iznad podvožnjaka uklanjalo prugu. Očigledno je da se radovi odvijaju sporo. Koliko sam razumeo taj kolosek je ostao do toplane Dunav?

Inače, gledao sam ponovo rani javni uvid Linijskog parka koji je prošle godine bio na uvidu, jasno je ucrtano da će biti produžetak Cvijićeve ulice, samo nije jasno na koji način će biti učinjeno.

 

[kopte3]

Mozda je nekima promaklo, ali u tekstu na https://www.gradnja.rs/linijski-park-beograd/ ima veoma dobar pregled svih oblasti. Cak je planirana i tramvajska linija sto su neki ovde zeleli.

Nakon integralne analize tokova kretanja duž celog poteza Linijskog parka, predložili su koncept pod nazivom LINKPARK. Pomenuti koncept obrazložili su navodeći da iako je cilj da se svaka od 10 prostornih celina tretira zasebno, neophodno je ujediniti ih u funkcionalnom smislu. U skladu sa predloženim, formirali su dominantne veze koje bi se prostirale duž cele lokacije nenarušavajući oblikovno druga autorska rešenja. Koncept je definisan kroz pet funkcionalno određenih poteza – linija:

Glavna linija – prostire se celom dužinom lokacije i predstavlja glavnu, pešačku putanju kroz park,
Aktivna linija – predviđena za vožnju biciklom i druge oblike mikro mobilnosti, kao i trim stazu za trčanje,
Linija kretanja tramvaja (potencijalno) – duž većeg dela Dunavske ulice kao oblik održivog javnog gradskog prevoza,
EcoAuto linija – forma drumskog saobraćaja sa automobilima koji imaju 0% karbonske emisije, i
Linija biodiverziteta – primenjena kao osnovni princip prirodne konektivnosti i biomimikrije i formiranje novog elementa zelene infrastrukture (veznog parka).

Mislim da je projekat odlican, nadam se da ga nece "uprostiti" u izvodjenju, odnosno da ce sve sto je ova grupa arhitekata zamislila biti i uradjeno.

 

[Earthmoving]

LINKPARK, a? Opa ima neko i mozga na moje iznenađenje da etimolški poveže englesku reč link sa korenom u srbskoj reči linija. Još samo još fali lan za linijanje tj šivenje odeće i može neka lijana pride, neki avantura park

 

[Дошљак]

Сам назив линијски парк је узет од Њујоршког линијског парка. Ја бих овај парк пре назвао Дунавским парком.

 

[McMillan]

LINKIN PARK

 

[svrca]

Njujorski je visoko linijski, nas nisko linijski.

 

[Kailan]

Колико је тужно видети количину талента и умећа коју имају српске архитекте и архитектиње и онда видети "решења" која се натурају по граду од стране страних архитекти и јавних завода са кадровима из доба Југославије

Замислите да су ове девојке и момци сређивали Славију или плато испред Дома Омладине

 

[Earthmoving]

Treba biti realan, srpsko arhitektonsko obrazovanje je zadnjih 150 godina nikolicaprikolica Zapadnog. Znači, dominanto velika kopirnica, masa povodljivaca podložnih uticajima, nigde orginalnosti. I eventualno iskakanje +-5% levodesno kao npr srbsko-vizantijski Korunović. I to je bilo ok dok Zapad nije otišao u peršun sa modernom arhitekturom, Čikaškom školom, inženjerstvom u arhitekturi a la Afjel, Korzbijeom i daljom ružnoćom. Tada smo trebali imati nekog pametnog vizionara koji bi skrenuo naš voz iz tih šina. Ali nije ga bilo. I tako i danas pratimo neke glupe strane trendove, umesto da uzmemo samo ono što je dobro. Ali nema nikoga ko bi dublje mogao razlikovati šta je to dobro a šta ne i autoritetom dati masovnije smernice domaćim arhitektama pudlicama koje prate iza na povodcu kao što su već poslušno navikli da prate svaki trend bez mozga dal je dobar ili loš, ili profit investitora.
Tako bi voleo da u ovom budućem parku vidim neka domača orginalna pametna rešenja, da budemo ponosni na svoju posebnost i superiornost, a ne blede kopije nekih zapadnih linijskih parkova...

 

[DraganSt]

Earthmoving » Uto Mar 30, 2021 4:23 pm[/url]":j9pr1631]Treba biti realan, srpsko arhitektonsko obrazovanje je zadnjih 150 godina nikolicaprikolica Zapadnog. Znači, dominanto velika kopirnica, masa povodljivaca podložnih uticajima. I eventualno iskakanje +-5% levodesno kao npr srbsko-vizantijski Korunović. I to je bilo ok dok Zapad nije otišao u peršun sa modernom arhitekturom, Čikaškom školom, inženjerstvom u arhitekturi a la Afjel, Korzbijeom i daljom ružnoćom. Tada smo trebali imati nekog pametnog vizionara koji bi skrenuo naš voz iz tih šina. Ali nije ga bilo. I tako i danas pratimo neke glupe strane trendove, umesto da uzmemo samo ono što je dobro. Ali nema nikoga ko bi dublje mogao razlikovati šta je to dobro a šta ne i autoritetom dati masovnije smernice domaćim arhitektama pudlicama koje prate iza na povodcu kao što su već poslušno navikli da prate svaki trend bez mozga dal je dobar ili loš.

Kljuc je u ovome sto si rekao "masa povodljivaca podložnih uticajima" sto je posledica kompleksa i nedostatka samopouzdanja. Jer samopouzdana osoba, bez kompleksa nize vrednosti, ima hrabrosti da kaze ovo sto vi radite je glupost i djubre, ja cu napraviti bolje. Osobe sa kompleksima nize vrednosti, nemaju hrabrosti da suprotstave svoje misljenje autoritetu (u ovom slucaju zapadu kao simbolu necega gde je sve najbolje i najpametnije) i zato samo kopiraju.

 

[Earthmoving]

Pa zamisli brate, imaš priliku i čast za jedno od najkreativnijih zanimanja, a ti gledaš kako ćeš bledo kopiraš Njujork, Nemačku i slično... Baš tužno. Ja kad bi nešto pravio, to bi bilo nešto neviđeno, nešto jedinstveno u svetu. Naravno odma bi zbog odskakanja skočili ovi školovani za kopiranje, al za 100 godina bi se kleli u mene ko Francuzi u Hausmana.

 

[nex999]

Kakav #autosovinizam

 

[nex999]

U stvari, podsetilo me na slucaj kako je Cacak dobio novi centar grada u neovizantijskom stilu 90ih.

Centar Cacka je realizovan negde u 70im i 80-im, gde je tadasnja vlast porusila staro jezgro grada i na to mesto posadila veliki trg, Dom kulture i 2 velike robne kuce, od kojih je jedna bila prilicno ispred svog vremena (Partizanka) ali za danasnje standarde centra grada na totalno pogresnom mestu. Fiktivni progres i uspeh su morali da se oslikaju pred gradjanima, sve na ustrb starog i "zastarelog".

Onda dolazi prosvecenje sredinom 90ih, kada na vlast dolazi Velja Ilic. Cacak postaje bastion otpora prema SPS-u koju tada svi smatrahu bezboznicima i komunjarama.

Ubrzo nakon tog perioda, grad je raspisao konkurs za novi centar grada. Na konkurs je pristiglo dosta resenja, i ziri je izglasao resenje jednog studija iz Beograda. Sasvim pristojno resenje za jedan moderan trg, koje ne podrazumeva rusenje icega vec doterivanje postojeceg i peglanje velikih kontrasta koji su postojali (stare predratne zgrade, zatim nove iz doba SFRJ, plus rimske terme).
Glas naroda, medjutim, osvojilo je resenje jednog lokalca koga ne bih imenovao. Za to resenje su mojoj majci rekli (u crkvi) da glasa, jer ce neko satanisticko resenje da pobedi.
(Da podsetim da su Dveri pocele iz Cacka, da je Miroljub Petrovic tada bio redovan na tribinama u crkvenoj porti kod Vladimira Dimitrijevica, poznatog prof veronauke takodje Cacanina)

U jednom momentu na izlozbu u Dom Kulture dolazi zvonar gradske crkve, lik poput Kaleta gospodara vremena. I onda na ocigled svih prisutnih krece da besedi kako nama Cacanima vazda neki drugi namecu svoje, pa i ovo pobednicko resenje tamo nekih iz Beograda. Zato bi ovo resenje za koje je glasao narod, trebalo da pobedi.
Tada ulazi Velja Ilic sa svojom svitom i proglasava da ce to resenje da se gradi, jer je narod rekao svoje.

Resenje je podrazumevalo citav niz novokomponovanih zgradica sa buticima i poslovnim prostorom uz gradsko setaliste, obe robne kuce zagradjene i zaklonjene, do kojih su ostavljen prolazi siroki nekih 3-4 metra, pravi lavirint nekih hodnika i prolaza...
Dom Kulture je trebalo da dobije potpuno novu fasadu sa sve kupolama, pandantifima i srpskom zastavom na jarbolu centralne kupole.

Danas to sve neodoljivo podseca na zalutali outlet centar, koji otima paznju od zaista starih i vrednih zgrada preko puta (Hotel Beograd i predratne zgrade u tom nizu zakljucno sa Postom). Nakon nekog veremena, sve te nove zgradice zaposeli su kafici i restorancici, setaliste se pretvorilo u niz basti, a ostatak su butici, menjacnice, kladionice i poslovni prostori koji zvrje prazni ili su stranacki.
Obe robne kuce su bile prvo puste, kasnije je jedna postala kineski trzni centar a druga je iznutra pregradjena u niz butika, visi spratovi na obe su ostali prazni (vrv i danas tako).

I tako je ideologija jos jednom ostavila pecat u centru Cacka, i ako guglate slike centra - te nove zgrade cete teze videti jer ih krijemo kao zmija noge. Dobio je ono sto se na arh fakultetu zvala neovizantija, a za ciji su vrli primeri bili slike Koletove AK Autocacak, centra Vavilon ili Cecinog dvora u Bg.

Eto, ukratko sta se desi kada pobedi "ja znam bolje" filozofija pogurana ideologijom a ne stvarnim potrebama ili estetskim/likovnim smislom.

 

[nex999]

Stoga - apsolutno je nebitno kako ce zvati ovaj park, linijski, Linkin ili nesto trece. Cak i ona roze varijanta je ok dokle god sve odgovara tom valeru (pod uslovom da ispostuju i ove tipove zelenila), odmara oci i deluje smirujuce. Nema potrebe nista da prikazuje, da reklamira misice bilo kakve filozofije ili ideologije, da bude najbolji ikad - samo neka bude funkcionalan za koriscenje i umirujuc za oko i dusu i to je sve.

 

[svrca]

Earthmoving » 30 Mar 2021 02:41 pm[/url]":3kn0z76v]Pa zamisli brate, imaš priliku i čast za jedno od najkreativnijih zanimanja, a ti gledaš kako ćeš bledo kopiraš Njujork, Nemačku i slično... Baš tužno. Ja kad bi nešto pravio, to bi bilo nešto neviđeno, nešto jedinstveno u svetu. Naravno odma bi zbog odskakanja skočili ovi školovani za kopiranje, al za 100 godina bi se kleli u mene ko Francuzi u Hausmana.

Smesno posipanje pepelom. Mi jesmo “Zapad”. Cela Evropa, Amerika je zapad, izgradjena na zajednickim uzorima i nasledju. Pojednostavljivanje kompleksnog problema stvaralastva i shvatanja autenticnog. Neke ideje negde zazive i budu prihvacene svugde. Nista lose u tome i oduvek je tako. Nekad originalna ideja dobije lokalne boje. Ali sve je to jedno veliko prozimanje. A zasto nemamo talentovanih arhitekata ili zasto oni ne dolaze do izrazaja u nasoj sredini je drugo pitanje. Uostalom okrenite se oko sebe. A ta floskula “ kopiranje Zapada” je izandjala i smesna. I kaze se Osman.

 

[Earthmoving]

Nemoj brate Osman, podseca na Osmana Hadica i islamsko ime, bolje Haus+man.