У међувремену (које траје пар хиљада дана) бебе, сениори и хендикепирани форсирају пасарелу! Не могу? Онда ништа...
Не капирам како је сад то испао проблем, ваљда форсирају подвожњак 80 метара десно, Макси и пошта су буквално на средини између пасареле и подвожњака.Пасарела је промашај од старта што нема рампу. Форсирање степеништа у урбаном простору 70их и 80их је доста дехуманизовало Београд.
Ни подвожњак није најсрећније решење. Ширина није пријатна за пролазак пешака и често има текућина на најнижем делу.Не капирам како је сад то испао проблем, ваљда форсирају подвожњак 80 метара десно, Макси и пошта су буквално на средини између пасареле и подвожњака.
Ни подвожњак није најсрећније решење. Ширина није пријатна за пролазак пешака и често има текућина на најнижем делу.
Пасарела је требала да има рампе уместо степеништа. Као и све остале петље са степенкцима по Бг.
Poslednje recenica objasnjava sve.Па добро, није још ни пуних 10 година, како тих стотињак метара најтежег терена не може да се поплоча или асфалтира. Требало би да смо захвални градским властима што неће да такав величанствени прилаз плате стотињак хиљада динара, када у буџетском разделу могу да определе ставку и од петнаест милијарди динара. Интересантно ми је да у разговору са људима који живе са обе стране, изгледа да само мени то смета.
Не капирам како је сад то испао проблем, ваљда форсирају подвожњак 80 метара десно, Макси и пошта су буквално на средини између пасареле и подвожњака.