Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Ако су темељи трибине иза првог бедема (а колико видим јесу) и нису градњом нарушили структуру бедема онда не видим никакав проблем. У теорији већи је проблем сама пешачка стаза на бедему.

Но, то је опет ствар преко које могу да пређем јер су геологија и пораст водостаја учинили своје. А сами бедеми осим историјског, немају већи естетски значај и немам проблем да у овом периоду историје његови делови буду прекривени стазама. Посебно зато што је фронтални део венца бедема јако лепо рестауриран и заправо ова активација приобаља је допринела да више људи то може/жели да види и борави ту.

Заправо, читав Калемегдан у скоро сваком свом делу је колекција историјских слојева/периода и све док наши, ововремени слојеви не нарушавају структуру претходних и не стављају себе у први план добро је.

То не видим да се десило овде (осим Водене Капије).

К дистрикт и претња жичаром су већ трагични срамотни догађаји који говоре доста о овом друштву.

Temelji tribine su tek više nizvodno iza prvog bedema, ali ne u svom početnom delu. Evo dve moje fotografije na kojima se u obe vidi isti, referentni objekat. To bi recimo mogao biti ovaj betonski okvir kasnije napravljenog kosog spusta ka reci. Vidi se kao beton sa oštećenom desnim ćoškom u sredini sasvim dole. Osnova tribina je pozicionirana otprilike u njegovom nastavku.

IMG_0314.JPG


Kad se pogleda slika od ranije i iz suprotnog smera, još uvek se vidi unutrašnja (leva, kopnena) ivica spoljnog tvrđavskog bedema. Ona takođe izlazi na istu tu ivicu referentnog betona (dakle ivicu ka kopnu, ne ka reci) iz prethodne slike. Sam bedem ide još u desno od ovde dole vidljive ivice (isto kao i referentni beton). Dakle, u ovom delu je vaša nova betonska terasa tačno na samom bedemu. Tek se posle razilaze jer bedem ide blago ukoso, ka reci.

IMG_9260.JPG


Pa zatim je problem što je uopšte nastavljeno po projektu kad je ovaj spoljni priobalni bedem otkopan. On po uslovima Zavoda treba da se rekonstruiše i prikaže, a ne da bude maltene trajno blokiran ogromnom količinom armitranog betona iznad (ili tik pored njega), pošto je sasvim jasno ovo sad više niko neće rušiti u iole sagledivo vreme. Oni ne završavaju ni samu Vodenu kapiju, a tek nemaju nameru da razbijaju armirani beton i ruše nešto što je tek napravljeno.

Uslovi RZZSK m a01.jpg
 
Poslednja izmena:
Истина, није го бетон, али је опет модернистички и деградирајуће спрам бастиона, зидина иза и археолошких остатака испод где су прошли темељи.
И привлачи графитере што се да видети из слике.
1709359081487.png

Лети овде нико неће седети преко дана пошто је ужарено сунце. Увече неће нико седети због комараца.
 
Dosta vala i insistiranja na rekonstrukciji tvrdjave, čemu dalje lepljenje para u te svthe? To je ionako jedna skroz ratovima razorena gradjevina koju su podizali okupatori, Turci, Austrijanci. Bez mnogo sklada sklepano jedno preko drugog za ratne potrebe. Nikada to neće imati izgled niti šmek nekih evropskih zamkova koji nikada nisu rušeni. Linijski park je potreba živih ljudi u ovom vremenu, teraj na naredne celine.
 
Тврђава је симбол Београда са још увек недовољно искоришћеним туристичким потенцијалом.
Мени је туда било уреду и за шетање и за вожњу бицикла, пруга ми није сметала. Можда није била довољно фенси за сликања Карлеуше на инстаграму, и модерна за Анин квантни скок.
Али сада су направили оно сужење код Водене капије зато што нису прво одрадили археолошка истраживања већ је било ајде екипо из ЈКП поплочај овде као да је било који парк у граду.
Функционално из угла пешака и бициклиста то је корак у назад у односу на претходно стање.
Линијски парк је фарса. Зашто део узводно од тениских терена није део парка? Зашто га не шире где год могу на рачун барака около већ се строго држе само површине где је била пруга.

Нама није требало фенсерисање постојећег приобаља. Требало нам је сређивање најширег дела бивших колосека од базена до Марине, и то да се ради прво, и требала нам је даља веза са Адом Хујом, најбоље би било уз обалу, али због луке може трасом бивше пруге до Панчевца, па онда ту да скрене ка Дунаву и да рашчисти оне шљункаре уз обалу.
 
Dosta vala i insistiranja na rekonstrukciji tvrdjave, čemu dalje lepljenje para u te svthe? To je ionako jedna skroz ratovima razorena gradjevina koju su podizali okupatori, Turci, Austrijanci. Bez mnogo sklada sklepano jedno preko drugog za ratne potrebe. Nikada to neće imati izgled niti šmek nekih evropskih zamkova koji nikada nisu rušeni. Linijski park je potreba živih ljudi u ovom vremenu, teraj na naredne celine.

Neverovatno. Pa da li shvataš da je tvrđava istorijski najvažniji deo Beograda? Da bez nje on ni slučajno ne bio ovo što je danas? Da je pogotovo Donji Grad važan jer je upravo tu Despot Stefan počeo gradnju prestonice, da je čitav tadašnji civilni Beograd dugo vremena i postojao samo ovde, uz Savu i ispod tvrđave? To je 1403. godina. Koja to veća konstrukcija u Beogradu još postoji koja je stara 600 godina?

Evo čitavog Beograda, kakav je stolećima bio, za one koji ga još traže razmišljajući o osnovnim elementima njegovog istorijskog identiteta.

Elementi i struktura grada, Peđa Ristić:

67816221_10219430440968800_7072855149806354432_n.jpg


Šta su okružili topovi? To je Beograd.

Siegebelgrade.jpg


Turci-opsada-mapa-1555_.jpg


Turska opsada grada 1521. Šta je ovde urbano izvan Donjeg i Gornjeg grada? Ništa.

1521. Turci osvajaju Beograd, Ortelijus, MGB.jpg


Ako negde postoji neka vrsta "istorijske svetinje" grada koja se po svaku cenu mora sačuvati, onda je to upravo tvrđava zajedno sa njenim donjim delom gde je čitavo civilno naslje i bilo. Baš tu se nikakvi kompromisi ne smeju praviti. A što se tiče savremenih potreba, pa razvojni plan starog dela grada je da živi od turista i usluga. A oni i žele da vide baš tu istoriju. Tako da nikakve suprotnosti savremenih potreba i istorije i ne postoje.
 
Poslednja izmena:
Dodatno, što se tiče tih "savremenih potreba za šetalištem i klupama za sedenje", koji su sada rešeni ovako, ilegalno , tj suprotno zahtevima Zavoda za zaštitu spomenika ...

1709359081487-png.191228


... to je moglo da se uradi drugačije. Ustvari je i bilo urađeno drugačije, tj postojalo je sve do drugog svetskog rata. Pisao sam o tome ranije. Druga slika je iz 1939. Na vrhu višeg od dva bedema, onog unutrašnjeg, već je bila uređena kaldrmisana šetna staza čiji je deo očišćen tokom čišćenja Vodene kapije 1. To je ovo

img_2318-jpg.135996


Taj put po vrhu bedema ide čitavom njegovom dužinom, što se vidi na slici iz 1939. Označio sam ga strelicama

1939-06-23-priobalni-bedem-beograd-kalemegdan-23-06-1939-jpg.135994


U pravilnim razmacima vidite staze koje se sa ove podužne staze odvajaju poprečno i vode ka rečnoj ivici bedema, između trapezoidnih topovskih zaklona na njegovom vrhu. Tu su mogle biti stavljene klupe koje se odozdo ne bi ni videle. Pa nam je tako sve već bilo pripremljeno. Postojala je i staza za šetnju i fantastični "separei" sa mestima za odmor i posmatranje reke. I jedno i drugo. I to sa još više i bolje tačke gledišta nego ovo sada. Nije trebalo ponovo izmišljati toplu vodu i betonirati tvrđavu. Pri čemu to nije bila smetnja da se sada uradi još jedna, donja staza za šetnju, ali strogo između dva bedema, bez pokrivanja ijednog, potencijalno sa drvenim mostom ako on negde zatreba. Odmorišta i klupe su gore, na višem bedemu, a šetališta bi bila dva, jedno dole, drugo gore. Ukupno veće širine, sa odmorištima i bez kvarenja ičega. Samo je trebalo prethodno istražiti. Ili prosto pogledati stare slike i mape, pošto je tamo sve već nacrtano.
 
Poslednja izmena:
Bez pretenzija da se mešam u rad naših stručnjaka za zaštitu istorijskog nasleđa, samo bih da konstatujem činjenicu da je na wikipediji Kalemegdan definisan kao največi beograski park i da je transformacija u park počela posle predaje tvrdjave Srbima po naredjenju kneza Mihajla Obrenovića. Zdravorazumski gledano, nekadašnji prostor može samo da se fragmentarno vrati u izgled iz 15, 16 ili ne znam kog veka, a delovi parka koji već decenijama ne služe kao tvrđava niti su očigledno ranije generacije smatrale da ih treba restaurirati u originalni izgled. Treba naravno da se odrade da budu funkcionalni park i da se uklapaju u celinu sa tvrđavom. Tema rekonstrukcije tvrđave posotji posebno na forumu i ne vidim da treba opterećivati ovu temu time u meri u kojoj se to sada radi. Evo npr. koliko je postova posvećeno vodenoj kapiji, a to je decenijama bio samo jedan luk od cigle koji malo viri ispod pruge, ako se ne varam, prolaznici su se pitali čemu to služi (a uz to i ne radi). Ako su pri sadašnjoj realizaciji parka i napravili neka neadekvatna rešenja, ponovno osmišljavanje toga dela može da sačeka još neku deceniju, kada se ruinira ovo što je sada napravljeno. Kada sam bio na atinskom Akropolju, bila je jedna tabla posvećena rekonstrukciji, gde je otprilike pisalo da je sadašnji projekat rekonstrukcije finansiran od strane evropske unije da će otprilike da traje do kraja radnog veka onih koji su za to zaduženi, a da je počeo time što su ispravljane greške nekih prethodnika po mišljenju ovih sadašnjih. Dakle sve je to dugoročno i ponovna osmišljavanja nisu neuobičajena.
 
Trajno pretvaranje u park je predviđeno samo za one delove tvrđave koji su uništeni i gde nema šta da se prikaže. Postoje i delovi koji tek treba istražiti, i oni gde se dosta zna ali još uvek nema para za rekonstrukciju. Međutim zahtevi za uređenje takvih delova je i da se ništa ne uništava i da uređenje bude takvo da se uvek veoma lako i jeftino može ukloniti. To se odnosi i na nepoželjno dodeljivanje tim delovima nekih važnih savremenih funkcija koje je kasnije teško brzo i jeftino ukinuti, jer bi to onda i posredno destimulisalo kasniju rekonstrukciju i prikazivanje istorijskog nasleđa. To su neka sasvim opšta pravila koja se poštuju svuda u svetu. Postaviti možda i najvažniju pešačku stazu u inače brdovitom gradu uskih ulica, onu ravnu pored reke, baš na stare bedeme, uz ozbiljnu armirano-betonsku konstrukciju, je suprotno svim tim zahtevima.
 
Тај један графит је први и последњи графит на трибинама а стар је барем пола године.

Такође аргумент неће нико кад је топло и неће никад кад су комарци је бесмислен. Ако би се тиме водили морали би некако да засенчимо сваки квадратни метар јавног простора града и да затворимо целу обалу а онда - Неће нико кад је пријатних 15-25 степени и сунчано кад би људи хтели мало витамина Д а неће имати где да га добију осим у апотеци. Хајде да једном више превазиђемо ту честу појаву урбаних заблуда и незнања. Људи су у богом-даној медитеранско-континенталној клими а хтели би климатски депресивну Скандинавију.

Да откријем још једну недокучиву тајну суграђанима који су на две велике европске реке - Комарци се масовно појављују само у 30-минутном временском прозору након заласка сунца током којег температура нагло пада и погодује њиховој активности. Пре и након тога боравак на реци је сасвим могућ и комфоран (под условом претходног ревносног убијања ларви).
 
Ideja obezbeđivanja mesta za sedenje pored reke je dobra i ja ne sumnjam da za to ima dovoljno zainteresovanih. Ali pošto pričamo o delu tvrđave, a ne o praznoj ledini, onda je valjda logično da ljudi treba da sede na rekonstruisanim bedemima (ili na malo vidljivim klupama), a NE ne kontinualnim modernističkim betonskim konstrukcijama. Tako da ne vidim gde je tu problem po bilo kom osnovu.
 
Ту је натрпано толико бетона да ће бити немогуће једног дана ослободити те зидине.
 
Било је сасвим довољно да се ту ставе клупе.
 
Знају да би јавност негативно реаговала да се каже цео Дорћол ће бити стамбено земљиште, па се онда замажу очи некаквим измишљеним линијским парком величине разделног острва између трака.
Pa ceo dorcol
I jesye stambeno zamljiste i tek će da bude ,šta je sporno? A radovi na linijskom idu dok ne ispumpaju pare pa kad ispumpaju na jednoj celini onda se nastavlja dalje traže drugu celinu
 
Ништа спорно. То сам исто и рекао…
 
Истина, није го бетон, али је опет модернистички и деградирајуће спрам бастиона, зидина иза и археолошких остатака испод где су прошли темељи.
И привлачи графитере што се да видети из слике.
Pogledajte prilog 191228
Лети овде нико неће седети преко дана пошто је ужарено сунце. Увече неће нико седети због комараца.

A cini mi se i da se niko nece setiti ni te grafite da izbrise.

Ne znam da li se uopsste nastavlja taj linijski park ili ne? Ocigledno ne...ali mi nije jasno sta je tu problem...i zasto je sve stalo.
 
Све што се ради у граду ради се да би инвеститорима повећали атрактивност некретнина. Цара Душана нпр. је иницирало станоградњу по Дорћолу, док булевар П. Павла стоји пошто успут нема никакве изградње. Овде је урађен део до Бетон хале због ње саме, и чека се Марина да ураде део до ње, а део до базена ће се радити због К дистрикта.
 
Ok, to mi je jasno. Kao i razlozi...

Samo me zanima da li iko zna kada...i zasto se stalo sada ako su vec nesto poceli i uradili od Beton hale do Kule Nebojsa.

Ceo onaj deo gde je nekad bila pruga je divlji parking u blatu, a pasarela stoji i samo otezava ljudima prelazak ka Dunavu. Izgradnjom bi se valjdaa napravio neki prolaz ili makar betonski put do reke, da ljudi mogu peske ili biciklom uvek normalno da predju.

Ok, postoje podvoznjaci, ali kad padne iole ozbiljnija kisa, oni su poplavljeni i ne moze kroz njih da se prodje, pa su pesaci osudjeni na pasarelu. A zamisli kako je zenama sa kolicima za decu ili starijim ljudima koji ne mogu da se penju. Osecaju se sigurno tada odseceni od sveta...

Zato sam zgranut da se niko nije setio makar da samo napravi na par mesta stazu i asfaltira je da ljudi mogu normalno da dodju do setalista, reke, kao i oni koji tu zive...
 
Da li vi shvatate, da su oni svojim stručnim radom,došli u situaciju,da im se poklopi gradnja tri mosta u isto vreme,zajedno sa rekonstrukcijom pančevca,a ništa nisu započeli,niti uopšte mogu da započnu, Savski,Ada huja i Vinča,i na sve to most od blokova do Ade.
Imamo posla sa izuzetno nestručnim ljudima koji vode grad,na bukvalno svakoj poziciji.Palanku da vode ,oni nisu kadri.
Pogledajte Brankov most našta liči,asfalt u katastrofalnom stanju,razdelna ograda potpuno zarđala,novo osvetljenje,kao da je most preko nekog potoka u nekom ritu,čkiljavo i neadekvatno,i mi od njih očekujemo šta?
Da reše bastion,vodenu kapiju.Ja bih onog ko nije u stanju da reši vodenu kapiju,živog zazidao onom ogradinetinom.
 
Poslednja izmena:
Čak i da imaju i dozvole i pare, i sve drugo što treba za nastavak rada, taj nastavak bi trebalo zabraniti sve dok bar ne počnu konačne radove na Vodenoj kapiji 1 koja je u prvoj fazi Linijskog parka. Otkopali su je i ostavili. I zato se sada ubrzano raspada. Ovo je namerno i svesno uništavanje kulturnog nasleđa Beograda i Srbije.

IMG_0778.JPG


IMG_0785.JPG


IMG_0784.JPG
 
Poslednja izmena:
Vrh