Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Koliko sam ja shvatio značenje pojma konzervacija u arheologiji, to znači "sačuvati od daljeg propadanja". Jedino to i ništa više od toga. Nigde se ne kaže da to posle toga postaje upotrebljivo za savremeno korišćenje. Nego se posle ili zatrpa, ili se oko toga postavi ograda da niko ne može da priđe, već samo da gleda u "konzerviranom stanju". Slažemo se, samo je u pitanju terminološki nesporazum. Međutim to je ovde ipak važno jer Zavod za zaštitu spomenika zvanično spominje samo istraživanje i konzervaciju, a rekonstrukciju ako bude moguće. Pričam po sećanju, ali mislim da stvarne formulacije imaju otprike taj smisao. Međutim meni izgleda da je za bilo kakvu savremenu upotrebljivost nepohodna rekonstrukcija u bar nekoj meri, ili recimo da se može upotrebiti i termin adaptacija. Treba reštiti kako će izgledati i od čega će biti pod, gde će biti stepenice, eventualni rukohvati, kako odvoditi kišnicu i gde su cevi za to, kuda provući instalacije recimo osvetljenja, jer to znači da nešto treba kopati ili pričvšćivati, itd. Ništa od tih dodatnih radova ne pokriva termin "konzervacija" budući da se tu starom objektu dodaje nešto što ranije nije postojalo. Želim prosto da znam šta nameravaju, i to na vreme, dok se još radi, a termin konzervacija ne uliva veliku nadu.

PS. Našao sam njihovu objavu:

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd

March 29 at 11:44 AM ·
Археолошка истраживања Водене капије 1
на приобалном бедему Београдске тврђаве
Републички завод за заштиту спомника културе је 21.03.2022. године започео заштитна археолошка истраживања Водене капије 1 на приобалном бедему Београдске тврђаве, у сарадњи са Археолошким институтом – Београд и ЈКП „Зеленило-Београд“. Ископавања се обављају у оквиру реализације прве фазе радова на изградњи Линијског парка, на потезу од Бетон хале до бастиона Св. Јакова.
Међу утврђењима Београдске тврђаве појас приобалних фотификација остао је до сада најслабије истражен. Услед положаја савремене инфраструктуре и високог нивоа подземних вода, био је недоступан истраживачима.
 
Poslednja izmena:
То се зове конзерваторско - рестаураторски радови и подразумевају обнову и заштиту онога што је пронађено. Навео сам пример који је удаљен стотинак метара и који је потпуно употребљив, није затрпан и може се слободно прићи и користити..

Делимично или потпуно враћање старог изгледа је делимична или потпуна обнова (реконструкција).

Што се мене тиче, инфраструктура као што су осветљење и одвод, требају бити инсталирани ван капије, како би се на њој што је мање могуће интервенисало.
 
Evo šta njima OVDE znači termin, citiram "zaštitna arheološka istraživanja Vodene kapije 1", pošto se nisu obavezali na bilo šta više od toga.

Ovo dole je PRAVI nizvodni deo spoljašnjeg priobalnog bedema. Ono što je tu napravljeno prilikom podizanja nivoa Dunava zbog Đerdapa (na slici gore, do same reke) je samo NOVA obaloutvrda, koja je pomerena u reku i ide tamo gde pravi spoljni bedem nikada nije išao.

IMG_9141.JPG


IMG_9142.JPG


Ovde se vidi samo deo njegove prave dubine.

IMG_9261.JPG


Taj bedem je sada verovatno "zaštićen" geotekstilom, ili prosto slojem peska ili zemlje, pa se na istom mestu danas pojavilo ovo:

IMG_0319.JPG


IMG_0315.JPG


Lepo su sve betonirali vrlo solidnim armiranim betonom, pa će iznad da prave tribine za sedenje ili ko zna šta. I tako je bedem lepo "arheološki zaštićen". Jedino što niko više ne može ni da ga vidi, ni da mu priđe, a da bi se dalje istaživalo bilo šta na njemu, ili čak nešto rekonstruisalo i prikazalo, mora da se prvo kompletno uništi sve što tu bude izgrađeno i zatim razbija armirani beton ispod cele konstrukcije. Ko će posle da pristane da baci sada utrošene pare i da nađe nove pare za nove radove, prvo restauracije bedema, a zatim i novog uređenja okolnog prostora? Nema ništa od tog posla. Zbog toga ne treba pretpostavljati ono što nije eksplicitno rečeno, a ponekad je čak i tada sumnjivo.
 
Poslednja izmena:
Наравно, то је било познато куда се стари бедем простире, видело се где му је правац и раније, заиста је штета што није откопан истражен и заштићен, а да је испод неколико редова цигли на новом - бетон, али шта бисмо онда са њим.?

- Да се стари у потпуности откопа, постојеће стање конзервира и..? Стаза да буде неколико метара испод садашњег нивоа тла, да се шета између старог и новог приобалног бедема, а у време високог водостаја рони?

- Обнови до пуне висине, онда од стазе не би остало пуно, морала би се проширити ка Сави. Или да се руши нови приобални бедем, па да се пешачка стаза премести на реконструисани стари, а Водена капија 2 врати у првобитну функцију?

Најпре ће бити да би у овим условима (економским) после истраживања и конзервације опет био био затрпан и поплочан.



Није то од данас, има већ неколико дана, качио сам слике..
У сваком случају, није се смело преко старог бедема армираним бетоном, односно "Линијским парком", због будућих генерација.

Нема шта да се претпоставља, написано је свуда, од просторног плана "Линијског парка" у коме се зна шта пише о порушеним деловима утврђења приликом изградње железнице, па до разних закона о заштити културних добара, ово је игнорисање сваког од тих аката.

DSC_0120.JPG
DSC_0119.JPG
DSC_0121.JPG
 
Poslednja izmena:
Mogli su u najmanju ruku da te betonske temelje pomere malo ka kopnu, ili još bolje, da budu kraći, tj da počinju malo više nizvodno jer originalan bedem ide ukoso u odnosu na reku, pa kači samo početak ovog betona. To bi bilo lako i ne bi se puno menjalo. "Tribine" sa sedištima bi bile malo kraće i to je sve. I tada bi bedemi bili pristupačni za nova istraživanja.

I malo ambicioznije od toga, ne vidim ni zašto taj nizvodni deo bedema nije mogao da se rekostruiše, sa vodene strane zaštiti kao i postojeći, i zatim bude nova obaloutvrda-bedem iste ili slične visine kao i postojeća, jedino što bi se nalazio tačno tamo gde se oduvek i nalazio. Bilo bi ne samo autentično nego i bitno zanimljivije jer bi se vratila ranija asimetrija oko vodenog izlaza kapije, tj kanala. Znači da nizvodni deo bedema paralenog reci ne bi ležao u liniji sa uzvodnim, nego bio uvučen i zakošen. A onda bi mogla da se vrati i nizvodna strana kratkog, lučnog zaštitnog bedema na kraju vodenog kanala koji ulazi u reku pod skoro pravim uglom. Taj nizvodni "jezičak" koji ulazi u reku je sada vrlo teško vratiti zbog previše isturene pozicije "Đerdapske" obaloutvrde.

Ali to je već druga i skuplja varjanta. Prva bi bila da za početak ne zauzimaju prostor za koji znaju da će opet biti otkopavan.
 
Тек сада сам обратио пажњу на ове ружичасте рендере..

linijski-park-celina01-02.jpg




Шта је бре ово!?

Мислио сам да ту "Зеленило" сади неко цвеће, поплочава стазу, какво је ово бетонирање бедема тврђаве, зидови, трибине!?

Па ми се ту натежемо око тога, хоће ли бити нешто цигала више или мање на капији, а они планирају потходник ЖСт Раковица!


linijski-park-celina01-02.jpg


Која је ово бу**** смислила и дозволила?
 
Poslednja izmena:
Ali evo malo veselije teme. Vodena kapija 1 je izrazito "fotogenična". Ako se rekonstruiše i prikaže u svojoj originalnoj raskošnoj opremi, biće to turistički foto hit na Internetu. Obratite pažnju na vizuelni aspekat slika.

IMG_0225.JPG


IMG_0227.JPG


Arheološki V.I.P. salon.

IMG_0228.JPG


Ako sada upalimo kasno zapadno svetlo ...

IMG_0237.JPG


Asocira me na piramidu koja je izgubila originalnu glatku oblogu

IMG_0241.JPG


Raskrsnica puteva

IMG_0242.JPG


Bedem sa ozbiljnim stažom

IMG_0246.JPG


Otvor ka vodi. Sava se već raduje. Još samo malo ...

IMG_0247.JPG


Sve dublje ...

IMG_0251.JPG


Zasluženi odmor

IMG_0256.JPG
 
Поновићу још једампут,

било какво бетонирање, или сличне инвазивне интервенције на простору београдске тврђаве (у овом случају приобалног бедема) су недопустиве!
 
Oва фенсеризација бастиона Светог Јакова је дегутантна. Ови бетонски зидови су непотребни. Амфитеатар треба направити од опеке, мада мислим да је и он непотребан. Ово треба да буде зона пролаза, а не зона задржавања. Имамо више простора од куле Небојша ка обали за такав мобилијар.
 
Ако је ово рендер који је.. Важећи. Онда, оно..

Pogledajte prilog 132798

Verzija projekta iz koje je proizišao taj render je odbačena, tako da od toga nema ništa. Koliko sam iz stanja na terenu i par vrlo usputnih i indirektnih primedbi mogao da povežem celu priču, maltene od kako je projekat Linijski park počeo traje pravi rat između arheologa i vlasti, mada daleko od očiju javnosti. Bilo je puno sastanaka i puno natezanja a svaki sitan ustupak vlasti je izvlačen maltene "na kaščicu". Mislim da sada ratuju oko privremenog uklanjanja metalnog mostića pošto bez toga nije moguće istražiti vodeni prolaz u spoljnom bedemu. Trenutna situacija je takva da su arheolozi stavili veto na ideju da se bedemi za sada uopšte adaptiraju na bilo koji način, i da su što se ostalih želja tiče od vlasti izvukli samo koncesiju da se sa Vodenom Kapijom 1 uradi ... nešto. U svakom slučaju, istraživanje, snimanje i konzervacija, ali da li i nešto više od toga još uvek nije jasno, bar meni. Istraživanje i snimanje su jasni, a konzervacija znači da se prekinu bilo kakvi fizički procesi koji su eventualno trenutno aktivni, a koji bi mogli da dalje degradiraju stanje objekta. Recimo ako ga nagriza voda, ili više nije statičku stabilan jer mu je neko uklonio bitan deo, ili ga ugrožavaju vibracije, ili zagađeni vazuh ili kisele kiše uništavaju krečnjak u kamenu, itd. Dakle konzervacija znači da se za potomstvo sačuva istorijski spomenik u stanju koje nije gore nego što su ga arheolozi zatekli. Da li će on posle te konzervacije biti ponovo zatrpan, biti prikazan u zatečenom stanju, da li će se na njemu raditi još i neka restauracija oštećenih, ili nadgradnja nedostajućih ali poznatih delova, ili možda čak dogradnja novih delova da bi mogao biti priveden još i nekoj savremenoj nameni, to nema veze sa pojmom konzervacija i odlučuje se posebno.

Šta je u vezi toga na kraju odlučeno nije jasno, budući da recimo u snimku Vesićeve posete Marko Stojčić priča da će se kroz kapiju prolaziti, Vesić je neodređen, a direktorka odmah posle Stojčićeve priče o pešačkom prolazu kroz kapiju upada sa izjavom da će kapija biti "u potpunosti konzervirana i sačuvana od propadanja". Da li to treba shvatiti kao suptilnu i uljudnu negaciju Stojčićeve tvrdnje o prolasku pešaka kroz kapiju, ili je samo nepovezani nastavak koji se tome čak ni indirektno ne suprotstavlja, nije baš jasno uzevši u obzir pravila političkog govora i TV izjava za javnost. Problem je što je nezamislivo da ona sme javno da se suprotstavi i kaže recimo nešto poput "nije tako, to još nije konačno odlučeno" jer bi to značilio da je on ili neinformisan, dakle nezainteresovan, ili nekompetentan. I to još uoči izbora. Mada je moguće da sam previše oprezan u tumačenju njihovih izjava. To je bio ovaj trenutak, pa procenite sami.


Kad je u pitanju veliki, tj unutrašnji bedem, arheolozi su Gradskom Zelenilu nacrtali granicu do koje smeju da se približe sa nekim intervencijama. To se vidi na ovoj slici po desnoj granici do koje je nasuta podloga novih staza.

IMG_8299.JPG


Posle je na ostatak, od granice do bedema, nasuta samo zemlja za sveće.

IMG_9302.JPG


Tako da su na kraju iz originalnog rešenja predstavljenog na prvim renderima preuzeli samo neke uprošćene elemente uređenja koji mogu da stanu između dva bedema, ne dirajući ni jedan ni drugi. O konačnom projektu po kome se sada radi znamo jedino ono što je predstavljeno na tabli o radovima. To je ovo.

IMG_6742.JPG


Unutrašnji bedem ostaje isti kao što je bio, a ispred njega će na "zabranjeni deo", tamo gde je već nasuta plodna zemlja, biti zasađeno cveće. Spoljni, priobalni bedem na ovom novom renderu sa table izgleda rekonstruisan, pa je tako izgleda bilo zamišljeno da istovremeno bude prikazan kao restaurirani istorijski spomenik, a služio bi i kao ograda da neko ne padne u reku. Posle je očigledno i ideja o popravci spoljnog bedema odbačena, pa su ostavši tako bez ograde koja u sebi nema rupa, naknadno ubacili nastavak one užasne crne metalne iz Beograda na vodi. Da li je ideja o popravci odbačena intervencijom arheologa ili su u gradu shvatili da bi to puno koštalo i odnelo mnogo vremena, teško da ćemo saznati. Na sledećoj slici su elementi novog uređenja prostora između dva bedema koji su, donekle modifikovani, uglavnom preuzeti sa prvog rendera.

novi-renderi-linijskog-parka-img_6741-jpg.127672
 
Poslednja izmena:
Уколико су одустали од овог сулудог рендера, или се археолози изборили, онда у реду, ако у овом тренутку нема средстава и могућности за истраживање и конзервацију комплетне приобалне фортификације, боље нека се само постави стаза од камених плоча на подлози од туцаника уместо асфалтне стазе и посади цвеће, евентуално спроведе осветљење. Тамо где постоји висинска разлика између нивоа некадашње пруге и стазе, могли су направити косину од земље и на њој посадити цвеће, нема потребе за овим бетонским жардињерама и бетонским клупама и сличним интервенцијама изнад остатака бедема и обалоутврде.

52929419-2601811016541848-2542936920623677440-n.jpg


cbbgd1.jpg



Што се тиче Водене капије, очигледно је да ће бити истражена и конзервирана, што у принципу не искључује могућност њеног каснијег коришћења у сврху пролаза са пешачке стазе уз реку у унутрашњост тврђаве.
 
Мње било зеленило и мање је објеката разорено у ратовима. У погледу са реке данас бандере дуж булевара доста кваре визуру тврђаве. Данас се приобални бедем и остатак тврђаве преко булевара не доживљавају као целина због одсечености.
 
Njavise zbog priobalnih bedema, rekao bih.
Takodje, ova zgrada u gornjem gradu sto je srusena je imala smisla. Bila je omaz onog sto su autrijanci hteli tu da sagrade da se nisu povukli iz Beograda.
 
Тој згради је промењена фасада после 1. рата у ком је претрпела тешка оштећења. Изграђена је негде 1902.-1904. , тешко оштећена 1915. Ту се оригинално налазио генералштаб, па војни музеј и данас завод за заштиту споменика.
 
Ma brate ne mislim na zovod za zastitu spomenika, nego na ovu srusenu sa desne strane od pobednika kada gledas prema reci.
 
Она је била исте намене, тј. део музеја до рушења 1961. Наводно је била у веома лошем стању.
 
Njavise zbog priobalnih bedema, rekao bih.
Takodje, ova zgrada u gornjem gradu sto je srusena je imala smisla. Bila je omaz onog sto su autrijanci hteli tu da sagrade da se nisu povukli iz Beograda.

Podignuta je neposredno nakon I svetskog rata i bila je u planu za rušenje pre 1930-te... nikakav "omaž", već vojna zgrada koja je vrlo brzo izgubila namenu i srušena je pre nego što je doživela 40 godina trajanja...
Imaš više na temi o Trvđavi, nema misterije, sve je poznato:
 
Ја сам у дилеми за саму зграду завода која и данас постоји да ли је било оправдано мењати јој оригиналну фасаду. Постојећа јесте занимљивија, али ми је оригинална свечанија.
 
Линијски парк

Пре три дана од куле Небојша према Воденој кули. Будући парк ће у делу од Бетон-хале до Блока К бити више шеталиште него прави парк.
Сjајно би било да се Водена кула обнови. Пошто је њен доњи ниво доста испод Булевара, могаo би да се направи подземни пешачки пролаз с лаким и безбедним прилазом шеталишту и реци.
Пошто је уз Булевар сада широк ров, могле би у њега да се поставе цеви, он затрпа и направи још једна коловозна трака, тако да буде прави булевар који би одвукао део саобраћаја поред Калемегдана.
Две његове траке могле су да иду кроз тунел Бетон-хале, као што сам писао пре коју годину.


























 
Poslednja izmena:
Vrh