Skrećemo sa teme, ja cu da se potrudim da ne skrenem mnogo, pa i da se vratim na temu.
Posedovanje, održavanje i vožnja automobila je veoma skup ,,sport". Naravno i to varira od toga da li vam je auto sušto upotrebna stvar, upotrebna stvar(ali ne toliko da vam je bitno samo da ide) i ako ste ljubitelj automobila, pa volite da je sve na svom mestu, bar maksimalno onoliko koliko vaš novčanik može da izdrži.
Najbitnije - kupite auto koji možete da održavate. Ako imate za telefon od 500 evra i nosite sat od isto toliko, kupujete parfeme od 200 ili više evra, plaćate teretatu, kupujete garderobu bolju nego što nosi prosečan Srbin,...Onda ne možete da mi kažete da ne možete na Fiat Puntu 2, da uradite redovno servis, da ga redovno održavate u svakom drugom smislu i ostalo. To nije: ,, Nemam para, ali šta ću, treba mi auto" - to je nemar. A za taj auto, delova ima, što se kaže ,,na trafici" i spada u najjeftinije za održavanje.
Mnogi nije da nemaju para, nego ih boli du.e za auto, dok ide. I onda kada stane, psuju sve živo. Pa, nije stao zato što je krš, nego zbog vlasnikovog nemara za njega, dok njegovo du.e nije došlo u procep. To je ova prva kategorija koju sam naveo.
Druga kategorija takođe auto gleda kao upotrebnu stvar. Možda ga ne licka nesto i nije zaluđen da bude sve na svom mestu, ali želi da fukcioniše, bude bezbedan, kao i drugi oko njega. To je skroz ok, ne možemo svi da budemo ljubitelji automobila.
Treća kategorija, ljubitelji automobila,...To ne treba komentarisati.
Uglavnom, koliko god da dobro održavate auto...Pred put ne škodi jedan maksimalno detlajan koliko je moguće, pregled i pranje. Pregled trapa, kočionog sistema, guma. Provera svih tekucina. Koliko god da auto radi dobro, pregledajte sva creva koliko možete, da nešto nije naprslo, napuklo,...Da li nešto landara, klepeće. Oslušnite da li zapinju brave i podizači, da li nešto ,,krlja". Ako ne možete ili ne umete sami, to nije greh, platite onome ko zna. Mnogima, posebno ovima iz prve kategorije je zao para i ,,sve je to dobro", šta ima daje pare na to. I neko srecno prodje i ne desi se ništa, a neko ne.
Uglavnom, na letovanje idemo da se opustimo, da zaboravimo bar trenutno na svakodnevni teret zivota, koji svi imamo i treba da se potrudimo da nam kvar na automobilu to ne pokvari, a za to se treba potruditi.
Kako volim kada sve proverim detaljno, ,,ulickam" auto, sav miriše i sija se...Spakujem stvari, sednemo i krenemo. Ne kažem da peh ne može da se desi, ali treba uraditi sve da do toga ne dodje. Meni se manji peh desio jednom za sve godine koliko idem. Nije bilo toliko strasno, što nije moglo da se otkloni za pola sata, a to opet nije bio kvar koji bi me ostavio na putu. Pukla mi je žabica koja drži staklo podizača, koje sam uspeo da zaglavim i nastavim put. Podizač nije radio, dok se nisam vratio kuci sa letovanja i popravio. Ostalih godina je auto perfektno služio. Neki mehanički ili elektronski problem, zbog kog bi ostao na putu, Bogu hvala, nikada.
Čak i ne smatram da je loše, u koliko ste svesni da vaš auto nije za dug put, nego služi ,,da se nadje kada je hitno", odaberete drugi vid prevoza. Vožnja do letovališta, daleko je do naivne stvari.
Mi smo roditelji koji crtaće ne puštaju. Neki roditelji upale crtaće deci kući i tako oni ko zombiji sede ispred TV-a. Isključenje je auto jer eto baš neće i neće da se vozi a da se ne protivi
