Karlo del Ponte » 16 Feb 2017 03:44 pm[/url]":28f6oald]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=433817#p433817:28f6oald je napisao(la):
becks89 » 16 Feb 2017 12:32 pm[/url]":28f6oald]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=433782#p433782:28f6oald je napisao(la):
direktor » 16 Feb 2017 01:20 am[/url]":28f6oald]Da da da zbog te osbe se digli i kombi prevoznici
Kakve veze imaju kombi prevoznici?
Slušam nedeljama unazad kako država pljačka prevoznike kombija ovim, pa ja sam prvi za ovo uvođenje kontrole i nad kombi sektorom. Ja sam radio taj posao, sa B kategorijom, bez tahografa, po 20 i kusur sati za volanom. Ko može da te ograniči? Niko.
A zanimljivo da se najviše bune, oni što na divljaka cepaju ispred registrovanih prevoznika.
Niko ne ugnjetava kombi prevoznike, izvolite gospodo, registrujte firme, registrujte linije i cepajte, a da, onda nije isplativo, pa nije isplativo ni prevoznicima od kojih otimate putnike. Evo po oglasima koliko hoćeš kombija, pogledajte koliko njih ima registrovane firme i koliko njih je plaćalo porez, da ih brojimo na prste jedne ruke.
Što se Laste tiče, privatizacija se čeka godinama, samo se traži neko dovoljno lud da preuzme firmu u stanju u kakvom je i sa dugovima koliki su, budući da firma ide u komadu, a ne samo međugrad i turizam što se svima najviše sviđa-
Жао ми је што на овом форуму не постоји опција минус за овакве коментаре!
Рецимо, цена аутомобилског километра (путнички аутомобил са 4-5 путничких места) је 20-40 динара по километру, са врло малим разликама између тога да ли је ауто пун или није. Аутобуски превозници путнички километар продају по цени 6-14 динара, али дешава се да на кратким растојањима буде и преко 20 динара! Изузетно буде 4-5 динара тамо где је јака конкуренција превозника, или свега 2,5 динара тамо где аутобуски превозници организују у Србији лагалан дампинг. Тамо где жаре и пале "они коју поштују државу и поштена правила тржишне утакмице", дешава се:
- Монополиста држи високу цену чак и месечних карата, тако да износи и до 13 динара по путничком километру!
- Прескакање редовних станица.
- Бангави ред вожње. Често у мањим местима деца не могу да иду нормално у средњу школу, чак и када један мањи део родитеља може да плати цену месечне карте, од које отпадају уши. За већину насеља, последњи поласци су у 19-20, у великом броју случајева у 13-15, тако да неко ко преседа са велике раздаљине практично нема погодне везе.
- Урнисање сеоских путева тешким возилима званим шаблон-аутобус, какви су фикс идеја за већину оваквих превозника.
- Често очајни услови грејања и чистоће код локалног монополисте.
- Када се поквари аутобус у сред ничега, путници су често препуштени сами себи.
- Када се поквари аутобус у сред ничега, на месту где истог дана има још доста полазака од стране истог превозника, ти поласци се не заустављају да покупе путнике из возила у квару.
- Дилови са полицијом око некажњавања кршења прописа, понајвише о ограничењу брзине, али и о непрописним скретањима, недозвољеним претицањима, којима се "поштено" постиже конкурентнст у односу на сав остали понуђени превоз.
Комби превозници са 8 места могу бити конкурентни, и по општи развој врло корисни, уз одређену регулацију, али не сатирање под утицајем друмске банде лобиста из СРБИЈА ДРУМСКОГ ТРАНСПОРТА, који погрешно себе називају
"СРБИЈА ТРАНСПОРТ". Могу понудити много бољу покривеност и мрежом, и редом вожње мањих насеља. Могу понудити цену путничког километра од свега 7-9 динара, зато што нису оптерећени трошковима бирократије великих превозника, а оствариле би се огромне уштеде при одржавању путева. Са друге стране, повећала би се енергетска ефикасност, смањила потрошња енергије на аутомобиле, смањиле саобраћајне незгоде, јер би већи део транспорта био препуштен перманентним возачима, повећала конкурентност привреде мањих места, повећао број школоване деце, запослених, на време и правилно лечених људи из мањих места, и на крају и демографија побољшала.
Међу ограничења, по питању успостављања линија, ипак би требало да постоје следећа:
- Тамо где су јако оптерећени коридори путничког саобраћаја, тако да сваког дана може да се преко целог дана организује аутобуски превоз са интервалом пола сата или чешће, а већ не постоји аутобуски превозник који превезе више од 45% путника. Ако аутобуски монополиста иде често, удри са комбијима до зоре, а монополистима антидампинг контрола (мали превозник нема акумулацију да издржи дампинг).
- Тамо где је коридор путничког саобраћаја тако оптерећен да може да се успостави фреквентна путничка железничка линија, на сваких бар сат времена, забранити и аутобуске линије.
То су мере државе која мисли о својој привреди и својим људима.