Gradnja „teškog“ metroa je preskupa i zahteva dosta vremena, zbog čega bi bilo najbolje da se u Beogradu gradi „laki“ metro, rekli su juče na sastanku u Starom dvoru stručnjaci iz Beča. Ipak, konačan stav o tome kakav će sistem gradskog prevoza dobiti prestonica, doneće gradski čelnici posle razgovora sa stručnjacima iz Minhena i Španije.
- Eksperti iz Beča utvrdili su da bi, pre svega sa gledišta racionalnosti, bilo najbolje da se gradi „laki šinski sistem“. Kažu da su najskuplji tuneli, pa nam savetuju što manje kopanja pod zemljom. „Laki“ metro će nam, tvrde oni, doneti najbrži rezultat – kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda, koja je prisustvovala stručnom skupu u Skupštini grada.
Bečki eksperti savetuju da metro ide pod zemlju samo tamo gde je to neophodno. Oni su predložili da se u centru grada iskopaju podzemni tuneli, a da u Novom Beogradu trase idu iznad zemlje.
Ovakvim predlogom austrijskih eksperata veoma su nezadovoljni autori projekta klasičnog metroa iz 1982. godine, Branislav Jovin i Mihailo Maletin, koji su takođe prisustvovali jučerašnjem sastanku.
- Oni to zovu „laki“ metro, a u stvari je to tramvaj, koji bi prema njihovoj preporuci samo u centralnoj zoni trebalo da ide ispod zemlje. Od Vukovog spomenika do Ustaničke on bi išao sredinom Bulevara kralja Aleksandra. Čak predlažu da delom trase prolazi i kroz Bulevar Zorana Đinđića u Novom Beogradu. Ako takva odluka zaista i bude doneta, to će biti nesvakidašnja sramota – kaže Jovin i dodaje da stručnjaci iz Beča čak nisu podneli ni pismeni izveštaj koji im se, kako kaže, navodno negde zagubio.
Dolazak stručnjaka iz Minhena očekuje se 5. maja, koji će tada saopštiti svoju viziju budućeg beogradskog metroa. Konačan stav eksperata iz Španije biće poznat tri dana kasnije, a neki domaći stručnjaci veruju da će svoj glas dati, takođe, „lakom šinskom sistemu“. Takav predlog očekuje se jer je španska kompanija „Ineko“ donedavno radila na izradi studije opravdanosti i generalnog projekta za prvu liniju „lakog“ metroa u Beogradu i već je odmakla u ovom poslu. Na taj posao je već potrošeno skoro pet miliona evra.
Zbog razilaženja stavova zagovornika lakog i teškog metroa „u igri“ je ideja da se u Beogradu napravi kombinacija ova dva projekta. Kombinacija „lakog” i „teškog” metroa postoji i u Amsterdamu, Briselu i još nekim austrijskim gradovima.
I dok se o podzemnoj železnici kod nas priča skoro 40 godina, drugi evropski gradovi koji su po broju stanovnika slični Beogradu već imaju tri ili više linija metroa. Budimpeštanski metro predstavlja jedan od najstarijih sistema prevoza u svetu jer je počeo da se gradi krajem 19. veka. Sastoji se iz tri linije od kojih je svaka obeležena posebnim brojem i bojom. Trenutno traje izgradnja četvrte linije čiji će prvi deo biti pušten u rad sledeće godine. Praški metro sastoji se takođe iz tri linije i ide ispod zemlje celim delom svoje trase, a izgrađen je 1978. godine. Saobraća od pet sati ujutro do ponoći. Interval između polazaka je između dva i tri minuta. Berlinski metro, koji Nemci zovu U-ban, počeo je da se gradi davne 1902. godine i danas ima devet linija. Većim delom svoje trase ide ispod zemlje, međutim neke linije saobraćaju i iznad zemlje ili imaju nadzemne deonice. Poslednja evropska prestonica koja je počela izgradnju metroa je Sofija. Metro u Sofiji trenutno čini jedna linija koja je u procesu produženja. Linija 2 će sabraćati podzemnom trasom na dužini od 10 kilometara i opsluživaće pet stanica, a puštanje u rad linije je predviđeno za 2012. godinu.
Poseta Moskvi na visokom državnom nivou
Kako je najavio Dragan Đilas gradonačelnik Beograda, državna delegacija trebalo bi narednih dana da poseti Moskvu i sa predstavnicima ruske federacije razgovara između ostalog i o finansiranju beogradskog metroa. Kako saznajemo, delegaciju će činiti Dijana Dragutinović, ministarka finansija i Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova.
