Ova naglo obožavanje kružnih tokova nam može napraviti ogroman problem, tj da postane gore nego što je bilo. Iako je to nemoguće sigurno tvrditi ovako napamet, postoji znatna mogućnost i za to. Razmislite, u čemu je prednost kružnih tokova?
Oni su veoma dobri
kad je intenzitet saobraćaja relativno mali. I kad je sličan nivo saobraćaja u svim granama. Dobitak je u tome što tada vozila ne moraju bez veze da čekaju na semaforu čak i kada više nema vozila koja im seku put. Sve dok posle svaka dva ili tri takva vozila u kružnom toku postoji rupa u koloni sa leva, u koju mogu da se ubace, to nekako funkcioniše. Ali kako poprečni saobraćaj sa leve strane postaje gušći, sve je teže ubaciti se, tj preseći kolonu. Tada postaje bolji semafor koji silom preseca bočnu kolonu, dajući šansu vozilima iz svih pravaca. Mađutim kako se dalje povećava intenzitet saobraćaja, sada više ni semafor (tj semaforizovana raskrsnica) nije dovoljno dobra. U semaforizovanoj raskrsnici izvor gubitka na intenzitetu protoka vozila je potreba da
postepeno smanjuju brzinu da bi se stali, a zatim da takođe postepeno povećavaju brzinu da bi krenuli. Ako se to radi više puta (jer je pri većem intenzitetu kolona pred semaforom postala dugačka), to onda
smanjuje prosečnu brzinu kretanja u odnosu na teorijski idealan slučaj. To bi bila situacija da cela kolona ispred semafora trenutno i u istom momentu kreće, tako da sva vozila trenutno postižu konačnu brzinu (tj da imaju beskonačno ubrzanje i idealnu međusobnu sinhronizaciju, bez kašnjenja zbog konačnog vremena reagovanja). Što je naravno nemoguće. Dakle, sa još većim saobraćajem i semafor postaje loše rešenje, pa je jedina mogućnost denivelizovana petlja. Pri čemu je kružni tok tada još gori od semafora.
A posebna priča je da čak i ovo važi samo ako nema zagušenja negde dalje od tog ukrštanja (recimo izlaz iz tunela ispod Terazija). Onda će zastoj da se propagira unazad, preko Brankovog mosta, i da brzo blokira čitavu raskrsnicu na levoj obali Save, ma kog tipa ona bila. Čak je tada semaforizivana raskrsnica i preglednija, pošto je manja, pa vozači neće ući na raskrsnicu i tamo stati zato što ne mogu sa nje da izađu (čime bi blokirali poprečni saobraćaj). Što se na kružnom toku češće dešava jer vozači teško mogu videti kakvo je stanje na suprotnoj strani kružnog toka (em je kružni tok bitno veći od raskrsnice, em im smeta kružno ostrvo u sredini).
itd, ovo je veoma komplikovao pa mi ovako radikalna promena tipa niza
kritičnih Beogradskih raskrsnica bez jasne analize očekivanih rezultata deluje vrlo amaterski.
Usput, našao sam i preveo jedan lep djagram koji govori o oblasti upotrebljivosti raznih načina na koji se mogu ukrstiti dva saobraćajna toka. Sami brojevi i tačan oblik krivih su naravno manje važni od opšteg pregleda tendencija. Ipak da napomenem da bi po CIP-ovoj projekciji saobraćaja za 2023., iz 2017. godine, po Brankovom mostu išlo više od 5000 vozila na ČAS (5616?), u vršnom času, a ovo na dijagramu su vozila na DAN. Ne na čas. Dakle, po ovome, mi smo duboko u oblasti intenziteta saobraćaja koji ZAHTEVA petlje. Ni kružni tokovi (koji su ionako lošiji za veliki saobraćaj od raskrsnica sa semaforima), ni semaforizovane raskrsnice nam ovde ne mogu puno pomoći. A nismo ni počeli priču da je i sva okolina ovih kružnih tokova zagušena (na Beogradskoj strani).