V
Vračarac
Guest
E sto obozavam slikare kad dve zvrljotine objasnjavaju kao najvecu umetnost ovoga sveta, evo sta kazu o ovom tripodu.
Tripod” Koste Bogdanovića
– Skulptura „Tripod” vajara Koste Bogdanovića postoji kao maketa, a biće izgrađena na kružnom toku kod Bogoslovije i to zahvaljujući energiji Milutina Folića, gradskog arhitekte. Inicijativa je krenula i od vajara Mrđana Bajića, oni su u zajedničkom razgovoru došli do te ideje da dela koja su prošla ranije konkurse sada budu izvedena, uz pomoć NIS-a. „Tripod” će biti visok osam i po metara i blizu šest tona težak, izrađen će biti od prohrom čelika, ofarban u Kostinu ultramarin boju. Drago mi je što će ta skulptura, iz ciklusa „Forme arhitektonike”, biti kao kapija na ulazu u grad, sa te strane. I uz Bogosloviju, koju je projektovao Aleksandar Deroko i koja je primer modernističke arhitekture tridesetih, uklapa se sa nizom asocijacija, povezanih baš sa ultramarinom – kaže Marko Bogdanović, istoričar umetnosti,
Ultramarin
Umetnik Kosta Bogdanović je u jednom od svojih nekadašnjih intervjua objašnjavao kolorit koji je rado koristio:
– Ultramarin je boja koje nema u prirodi. Ono što mislimo da je plavo to je samo vazduh… Ultramarin je onaj poslednji ton prema ljubičastoj, postoje četiri fabrička ultramarina, ali ja ne koristim ni jedan, već pravim svoj. Zašto? To je boja koja sugeriše dubinu i njena simbolika ukazuje na ideju o spiritualnom, nebeskom i kosmičkom. U slikarskom efektu ona daje produženu dubinu u odnosu na crnu. Plava boja je beskraj i ta metafora je nešto što ne mogu da dostignem, a hteo bih.
Tripod” Koste Bogdanovića
– Skulptura „Tripod” vajara Koste Bogdanovića postoji kao maketa, a biće izgrađena na kružnom toku kod Bogoslovije i to zahvaljujući energiji Milutina Folića, gradskog arhitekte. Inicijativa je krenula i od vajara Mrđana Bajića, oni su u zajedničkom razgovoru došli do te ideje da dela koja su prošla ranije konkurse sada budu izvedena, uz pomoć NIS-a. „Tripod” će biti visok osam i po metara i blizu šest tona težak, izrađen će biti od prohrom čelika, ofarban u Kostinu ultramarin boju. Drago mi je što će ta skulptura, iz ciklusa „Forme arhitektonike”, biti kao kapija na ulazu u grad, sa te strane. I uz Bogosloviju, koju je projektovao Aleksandar Deroko i koja je primer modernističke arhitekture tridesetih, uklapa se sa nizom asocijacija, povezanih baš sa ultramarinom – kaže Marko Bogdanović, istoričar umetnosti,
Ultramarin
Umetnik Kosta Bogdanović je u jednom od svojih nekadašnjih intervjua objašnjavao kolorit koji je rado koristio:
– Ultramarin je boja koje nema u prirodi. Ono što mislimo da je plavo to je samo vazduh… Ultramarin je onaj poslednji ton prema ljubičastoj, postoje četiri fabrička ultramarina, ali ja ne koristim ni jedan, već pravim svoj. Zašto? To je boja koja sugeriše dubinu i njena simbolika ukazuje na ideju o spiritualnom, nebeskom i kosmičkom. U slikarskom efektu ona daje produženu dubinu u odnosu na crnu. Plava boja je beskraj i ta metafora je nešto što ne mogu da dostignem, a hteo bih.
