Kraj Dorcola

[hazard]

^^^ Slažem se sa tvojim zadnjim pasusom, ali uđimo u tu hipotetičku situaciju kupovine stana. Zar tebi nema smisla da ti prodaš stan? Uzmeš 50K, staviš u džep, i odseliš se negde gde cene nekretnina manje fluktuiraju. Ako ti se baš živi u delu grada u kome cene rastu tako vrtoglavo, i ti želiš da se vezuješ za stan, zar ima nešto loše da tu privilegiju platiš za nijansu više od drugih? I da napomenem, DOK plaćaš kredit, ti ne plaćaš porez na deo stana koji nije otplaćen, a niko te ne sprečava u bilo kom trenutku da prodaš stan, otplatiš prevremeno kredit, i staviš razliku u džep.

Ne, meni nema smisla da pod stare dane moram da se selim i da izlazim iz kuce koju sam otplacivao ceo zivot i da idem negde na periferiju. Ko hoce da proda stan i stavi razliku u dzep, to moze slobodno da uradi, i pri toj transakciji on treba drzavi da plati porez. Zasto je ziveti u kraju gde vrtoglavo rastu cene "privilegija"? Recimo ja kupim stan od 50k. Onda taj moj kraj postane popularan, pa hipoteticka trzisna vrednost mog stana postane 150k (hipoteticka, jer je ja ne znam dok ga ne prodam, ili bar dok mi neko ne ponudi da ga kupi). Onda kraj postane nepopularan jer se otvori neki drugi kraj negde drugde, pa cena padne na 100k. Onda se izgradi brdo stanova na nekoj jos atraktivnijoj lokaciji pa cena mog stane padne jos vise. Na kraju ga ja recimo prodam za 25k. Znaci, ja na tom stanu sam imao samo gubitak. S druge strane, ja sam placao porez i na tih 50k, i na tih 150k, i na tih 100k pa posle na 25k.

I jos nesto, sto se tice selidbe, zar je cilj da sve stare ljude oteramo u staracke domove, ili da pravimo staracki geto u Barajevu?

Mislim da nam ne treba porez na imovinu, smatram to glupim konceptom. Ali kad ga već ima, ne treba da se određuje po nekoj paušalnoj ili arbitrarnoj vrednosti već po tržišnoj. Vidim mnogo pozitivnih stvari od ove uredbe - porast ponude na tržištu nekretnina u centru, pritisak ka izjednačavanju cena u odnosu centar-periferija, povećanje komfora i kvaliteta života u određenim kvartovima, više novca za kulturno-istorijske spomenike, bolji turizam.

Mislim da porez na imovinu treba ukinuti, i sve sto se tice nekretnine placati kroz nadoknadu za gradjevinsko zemljiste. Sigurno moze da se dodje do nekog objektivnog poreza, koji ne bi nuzno bio isti u svakoj opstini, koji ce realno odslikati infrastrukturne troskove koje vlasnik nekretnine mora da pokrije.

E sad, meni mnogo štošta nije jasno. Npr, vidim na sajtu Privredne Komore da se i ranije za osnovicu uzimala tržišna vrednost:



Iskreno, mnogo štošta mi nije jasno. Treba sačekati predlog pa videti. Ja samo mislim da je apsurdna trenutna situacija da na stan od 60 kvadrata plaćamo porez 1200 dinara godišnje, a da samim rastom njegove vrednosti na tržištu nekretnina smo u zadnjih 7 godina zaradili nekih 40,000 EUR. Ne vidim u čemu se ovaj metod štednje (investicija u nekretnine) razlikuje od drugog, posebno jer daje izrazit popust za ljude koji koriste tu nekretninu za svoju rezidenciju za razliku od onih koji je koriste samo kao investiciju.

Ovaj stari zakon je takav da na kraju platis neku smesnu sumu, i predpostavljam da se vise trosi na svo to obracunavanje nego sto se zaradi iz poreza. Ovde je u pitanju taj novi zakon koji uvodi "stvarnu" trzisnu vrednost kao osnovicu i ukida sve te odbitke. Ja nemam nista protiv da se oporezuje nekretnina koja je investicija - kroz porez na prihod (od kirije) ili na dobit (kad preprodas nekretninu u kojoj ne zivis). Za ljude koji zive u svojoj nekretnini, medjutim to nije investicija nista vise nego sto je kupovina hrane u samoposluzi investicija. I koliko sam ja shvatio sa novim predlogom se te olaksice ukidaju. No, videcemo, ova vlast ne radi nista pre nego sto pusti buvu pa onda saceka istrazivanje Stratedzik marketinga (kao sto je bilo sa "solidarnim porezom").

 

[Lucifer]

e, izmenio sam prethodni post, jer mi je falio poslednji pausus. To sto ja radim nije ni trolovanje ni demagogija, vec jedno od vrednosti ne ocisceno posmatranje zivota/drustva kakvo se u Evropi, boguhvala i danas praktikuje, a u Americi je zamenjeno jednim pojmovnim naklapanjem o sistemu umesto o sustini stvari.

U pravu nisu bitni nazivi vec ono sto je njima oznaceno. Kada zakon govori o trzisnoj vrednosti, onda on nju shvata na "komunisticki nacin", zanemarujuci ponudu i potraznju. Trzisna vrednost prema sadasnjem stanju je upotrebna vrednost, pociva na kriterjumima kao sto je starost objekta, kvalitet izvedenih radova, lokacija - dakle realnih cinioca koji objekat cine vrednijim. Naspram toga, vlada sada planira da trzisnu vrednost shvati kao vrednost na lestvici ponude i traznje. Besnismelno je razgovarati sa tobom jer ti cini mi se previdjas da postoji porez na promet (jako visok) i da je njime obuhvacen momenat trzisne vrednosti. A za porez na nepokretnosti postoje kriterijumi po kojima se mmoze obracunavati a da se ne uzima cena iz oglasa - to su upravo oni kriterijumi koje sam vise puta gore pomenuo (kvalitet, starost, lift, parking-prostor, terasa, velicina prozora, osunacanost, pa i uredjenost kraja, njegovu infrastrukturu i geografsku poziciju).

 

[jovanovm]

Uh...

Jovanovm, Abassador je zestoko pogresio kada te je nazvao marksistom. Marksisti su gledali ekonomske pojave kako bi objasnili drustvo i njegove tokove, ali nikada nisu izdvojili ekonomske ciljeve kao samobitne koje treba pratiti postopoto, vec su ekonomsku politiku shvatali kao put ka blagostanju. Sa druge strane tvoje hiperekonomisticko shvatanje zivota, u kome su piojeidne kategorije kao niveliraje cena dobro po sebi, neosredno vodi u propast.

Moje shvatanje uopšte nije hiperekonomističko, ti ako ne razumeš kako tržišna ekonomija funkcioniše, pa su ti ove stvari o kojima ja govorim čudne ili komplikovane, za to je kriv obrazovni sistem pod kojim si učio. Samo bih hteo da napomenem da se grozim tvog arogantnog pokušaja da sugerišeš kulturnu supremaciju, a posebno određene fundamentalne civilizacijske razlike između Evrope i Amerike. Inače, moji argumenti su zasnovani na Adamu Smitu, dok teorijski prilazim iz pozicije austrijske škole ekonomije. Šta je tu samo po sebi američko ja ne znam, ali vidim da ti o Americi znaš vrlo malo. To što ti sugerišeš tamo postoji i štiti određene grupe. Ambassador može da ti ispriča sa koliko uspeha funkcionišu sistemi kao što je rent control, npr.

P.S. Ako ne razumeš da je BILO KOJA vrednost samo rezultat na lestvici ponude i potražnje, onda uzmi neke osnove ekonomije (Mankiw ili Kaplan, npr), pa ih ponovo pročitaj. To su knjige koje se koriste na Beogradskom univerzitetu, inače.

P.P.S. Hoćeš li mi odgovoriti na bilo koje od ovih pitanja koje sam postavio ili ćeš dalje pisati svoje ksenofobične tirade o čistom i nečistom društvu. Mislim, da ne vadim Godwina iz torbe.

Ne, meni nema smisla da pod stare dane moram da se selim i da izlazim iz kuce koju sam otplacivao ceo zivot i da idem negde na periferiju.

Upravo u ovom komentaru je osnovni problem, naime konkretno koncept periferije koji u ovom gradu mora da se promeni. Zbog čega bi se Banovo Brdo smatralo periferijom? Voždovac, Banjica, Zemun? Manje treba autobusom od Zemuna do Zelenog Venca nego peške od Dorćola (ponekad i autobusom od Dorćola). U čemu je osnovna razlika? U elitnom stavu prema kraju koji dovodi do opšte podele grada u konceptu "centar" i "periferija" umesto idejne podele na kvartove. Ovo prvo je nešto što je nasleđe malih gradova i palanačkog mentaliteta. Slažem se da je to malo teže uraditi u Beogradu bez sistema masovnog tranzita, ali samo tvrdim da je to trend koji moramo da pratimo.

Ako Beograd želi da bude metropola, centar ne bi smeo biti elitni ni kulturno ni ekonomski, već možemo govoriti samo o "centrima", o kvartovima i krajevima. Bruklin možda nije kulturni centar Njujorka, ali brazilsku muziku i dobru kubansku hranu možeš samo tamo jesti, kao što kafa na Zemunskom keju jedina dočarava osećaj primorske Rive i celom gradu.

I jos nesto, sto se tice selidbe, zar je cilj da sve stare ljude oteramo u staracke domove, ili da pravimo staracki geto u Barajevu?

Apsolutno ne, ali cilj jeste da stimulišemo sve ljude da budu finansijski odgovorni prema sebi i svojim potomcima.

Ovaj stari zakon je takav da na kraju platis neku smesnu sumu, i predpostavljam da se vise trosi na svo to obracunavanje nego sto se zaradi iz poreza. Ovde je u pitanju taj novi zakon koji uvodi "stvarnu" trzisnu vrednost kao osnovicu i ukida sve te odbitke. Ja nemam nista protiv da se oporezuje nekretnina koja je investicija - kroz porez na prihod (od kirije) ili na dobit (kad preprodas nekretninu u kojoj ne zivis). Za ljude koji zive u svojoj nekretnini, medjutim to nije investicija nista vise nego sto je kupovina hrane u samoposluzi investicija. I koliko sam ja shvatio sa novim predlogom se te olaksice ukidaju. No, videcemo, ova vlast ne radi nista pre nego sto pusti buvu pa onda saceka istrazivanje Stratedzik marketinga (kao sto je bilo sa "solidarnim porezom").

Za ovo još nisam siguran. Mislim da bi to stvarno bilo glupavo jer sistem olakšica upravo pomaže u razlikovanju između nekretnine čija je primarna funkcija investiciona, i nekretnine čija je primarna funkcija stambena. To je u suštini moja levičarska prošlost koja govori iz mene, znam da to u suštini nije dobro za život ljudi, ali eto mislim da je pravedno. U ostalom se potpuno slažemo, a u poslednjoj rečenici ponajviše.

 

[Lucifer]

Notorni je hiperekonizam ako kazes da je"BILO KOJA vrednost samo rezultat na lestvici ponude i potražnje". To je upravo ono sto razlikuje centralnoevropsku kuturu koja pociva na idealistickoj filozofiji od "ekonomske skole" (postoji i ekonomska skola prava) koja zamislja da je sve stvar ponude i potraznje. Meni je li malo mimo poente tvrdnja da su nam roditelji vredni samo zato sto imamo samo jedne i nije li malo netacno da i stvari kojih ima u izobilju (beskonacna ponuda), kao sto je vazduh, npr. nemaju vrednost. Je li vrednost vazduha za nas zivot proistice iz njegove ponude i traznje? Ovo nije mesto da se raspravlja o razlikama izmedju americke nauke i evropske. Ja nikada nisam stavio americku naspram evropske civilizacije - krivis moje reci. Nesporno je da americka nauka stasala na jednom potpuno pogresnom shvatanju (nerazumevanju) zahteva da se nauka ocisti od vrednosti i nesporno je da uporno insistira na metodima koji na mnoga pitanja ne daju odgovor. Isto tako je nesporno da je americka socioloska nauka gotovo pregazila posleratnu evropsku sociologiju, svakako zbog gubljenja uticaja nemacke kulture uopste. Ali sada ima sve vise Amerikanaca za koje je Veber genije, a Veber nije po svom pristupu nista jedinstveno, vec samo delic jednog opsteprisutnog naucnog pristupa u evropskoj kulturi. Nije redak slucaj da marljivost dodje tamo gde talenta i znanja nema, kaze Andric, a to je upravo slucaj sa Americkim drustvenim naukama. Jedna nepregledna hiperprodukcija notornih budalastina (dovoljno je samo procitati bilo koje njihovo shvatanje o sukobu u bivsoj Jugoslaviji ili tvrdnje tipa da je Homer bio skolovani dvorski pesnik) ciji autori pronalaze samozadovoljenje u izgradnji nepotrebnih pojmova koje posle obradjuju kao da su ti pojmovi a ne stvari koje sublimisu sustina. Nakon toga pojavjluju se drugi autori koji upucuju na hiljadu dvesta refernci potpuno pausalno i usput smele tvrdnje iznete u starijim radovima kao moguca tumacenja postavljaju kao notorne istine u svojim radovima. Ako se na to sve jos dada jedno potpuno odustvo onih neekonmskih vrednosti u kulturi (ono sto je efikasno ima da bude upotrebljeno, pa bilo to mucenje zatvorenika, javno izlaganje silovatelja i prostitku ili medjunarodne vojne intervenicje koje na duge staze ruse miran a krhki poredak u svetu; kvazipoliticka korektnost uz neogranicenu mogucnost propagiranja fasisticki ideja) i ako se doda da, kao sto ovde imam priliku da vidim, americki studenti ne znaju gde se nalazi Vankuver, onda je sasvim jasno da je po sredi jedan posrnuli drustveni, naucni, ljudski, kako hoces, poredak. Da su rani pozitivisti znali sta ce se u Amrici izroditi, spalili bi sve svoje spise.

Sve to naravno ne znaci da u Americi nema pametnih ljudi ili da Amerikanci nisu pametni. Ovo uopste nije problem pameti, vec jednog potpuno pogresnog razmisljanja. Ono malo americkih naucnika koji ne pocinju svoje naucne radove sa iznosenjem jelovnika svoje zene, ili prepricavanjem domisljatosti svoje dece su za divno cudo cak i u Americi vrlo cenjeni - "stara skola". Ali to ne menja stvar da postoji jedna armija za nauka cak mozda i nesazdanih ljudi koja zivi u uverenju da postoje nekakvi metodi koje covek kao robot moze da primenjuje i da ce ga upoznavanje sa tim metodima uciniti naucnikom. A onda svo to beskonacno nepoznavanje zivota i ljudskog bica, sve one nepromisljene formulacije i prebrzo osmisljeni zakljucci, sve biva u diskusiji pokriveno arogantnim a besmislenim toposima tipa "ja to posmatram iz politickog ugla, a vi iz socioloskog" (citaj: vi drzite da ste vi upravu, ali nedovodite istinitost mojih tvrdnji u pitanje) i jevtinim trikovima pregovaracke vestine (izvrgavanjem reci u granicama moguceg, iako je ocigledno da je sagovornik nesto drugo rekao; naizgled naivnim uocavanjem nepostejecih kontradikcija izmedju vise tvrdnji sagovornika).

 

[ACR]

Nisam siguran da će ikada u Beogradu stvari moći da se posmatraju na taj način - ravnopravni gradski kvartovi, umesto koncepata periferije i centra. Razlog tome je strašno neujednačena gustina stanovanja i neravnomeran raspored van-rezidencijalnih sadržaja. Da probam bolje da objasnim, na primer, kada sam u Beču bio "centar" se prostire daleko izvan Ringstrasse-a, i dalje imate ambasade, muzeje, čak sam na kraju Favoritenstrasse, posle zadnje stanice metroa, dakle dosta blizu "periferiji" video neki bioskop... dok u Beogradu već kod Slavije takve stvari uglavnom prestaju, pomenuti Voždovac ima potpuno "suburban feel" - izuzetno retka gustina naseljenosti, bez ikakvih sadržaja koje nemaju veze sa stanovanjem.

Nadam se da sam usepo da prenesem poentu Dakle, delimično mogu da razumem Dorćolce. Ja bih lično voleo da napustim Voždovac i vratim se nazad na Novi Beograd ili negde bliže centru ako mi se ukaže prilika, iako sam sada geografski možda na oko 5 km od centra grada.

 

[jovanovm]

Lepo si to napisao o Americi, a vidi se da moje radove uopšte nisi čitao:

ljudi koja zivi u uverenju da postoje nekakvi metodi koje covek kao robot moze da primenjuje i da ce ga upoznavanje sa tim metodima uciniti naucnikom.

To kažem posebno zbog ove rečenice, videćeš u mojim radovima da se ja upravo borim protiv takvog stava prema društvenim naukama. Ali ti si me već okarakterisao kao nekog, a da se malo informišeš o meni to ti je suviše teško...

Meni je li malo mimo poente tvrdnja da su nam roditelji vredni samo zato sto imamo samo jedne i nije li malo netacno da i stvari kojih ima u izobilju (beskonacna ponuda), kao sto je vazduh, npr. nemaju vrednost. Je li vrednost vazduha za nas zivot proistice iz njegove ponude i traznje?

Nije, naravno, ali to nije moja poenta. Moja poenta je da ZA SVRHE POREZA vazduh ima samo takvu vrednost jer je porez sam po sebi neduhovna, vrednosna relacija. LOGIČKI je nepravilno da za svrhu izračunavanja poreza (koji je cifra) koristimo neke duhovne ili ezoterične kategorije.... Samo kažem da ekonomske mere (poreze) trebamo meriti ekonomskim merilima prvenstveno, i truditi se da te ekonomske mere imaju što manju efekat na društvo, a ako već do tog efekta mora da dođe, onda bar da on bude pozitivan. Mislim da je efekat ovoga društveno pozitivan (sa duhovne strane) na način na koji sam već opisao. Ali ti to zgodno izbegavaš, kao i u pročlim diskusijama koje smo imali, jer u suštini tebe ovaj problem lično mnogo ne dotiče, pa na stvari gledaš sa distance bez realnog razumevanja ovih problema.


@ACR
U pravu si, ali mislim da se to menja, a tek će se promeniti izgradnjom metroa. Interesantna je slojevitost, tj. kako ljudi u Grockoj mene gledaju kako živim na centru, kako ja gledam drugare na Slaviji, a kako oni gledaju drugare koji žive u Knezu. BTW, ovi koji žive u Knezu najmanje znaju o Beogradu, kulturnim i društvenim dešavanjima... Ali da, slažem se sa trenutnim stanjem, mada se iskreno nadam da će se to promeniti. Poznavajući oba grada, mislim da Beograd ima mnogo veći potencijal da postane metropola od Beča, Budimpešte, Praga, itd itd...

 

[Ambassador]

Ah, a neko mi je rekao da su rasprave sa pravnicima dosadne.. :lol: Neko mi je spomenuo i Vebera, rado bih uskocio, al moram da palim na cas... I Luci, ucitaj citav kontekst, i molim te, obrati paznju na smajlije..

 

[hazard]

Upravo u ovom komentaru je osnovni problem, naime konkretno koncept periferije koji u ovom gradu mora da se promeni. Zbog čega bi se Banovo Brdo smatralo periferijom? Voždovac, Banjica, Zemun? Manje treba autobusom od Zemuna do Zelenog Venca nego peške od Dorćola (ponekad i autobusom od Dorćola). U čemu je osnovna razlika? U elitnom stavu prema kraju koji dovodi do opšte podele grada u konceptu "centar" i "periferija" umesto idejne podele na kvartove. Ovo prvo je nešto što je nasleđe malih gradova i palanačkog mentaliteta. Slažem se da je to malo teže uraditi u Beogradu bez sistema masovnog tranzita, ali samo tvrdim da je to trend koji moramo da pratimo.

Ako Beograd želi da bude metropola, centar ne bi smeo biti elitni ni kulturno ni ekonomski, već možemo govoriti samo o "centrima", o kvartovima i krajevima. Bruklin možda nije kulturni centar Njujorka, ali brazilsku muziku i dobru kubansku hranu možeš samo tamo jesti, kao što kafa na Zemunskom keju jedina dočarava osećaj primorske Rive i celom gradu.

Pazi, ne radi se o nekakvom elitizmu. Mislim, u mom primeru sam poredio kraj kod Cvetka i iseljenje negde na periferiju. Kakav li je to elitizam kada se radi o Cvetkovoj pijaci :laugh:

Okreni obrni, grad ce uvek imati "centar" i "periferiju". Grad se siri, nesto sto je nekad bila periferija, selo, ili prigradsko naselje postaje urbana sredina. Na Lionu su nekad bili kukuruzi. NBG je bio mocvara. Dakle, posto grad raste, uvek ce postojati neka periferija - tamo gde je manje naseljeno, manje izgradjeno, gde zivi manje ljudi. I taj NYC ima svoju periferiju tj. predgradja, ima i Toronto svoju periferiju, i Pariz, i Cirih, i London...moj komentar se nije odnosio na nekakav snobizam ljudi koji zive u gradu, vec na cinjenicno stanje: da bi neki porez na trzisnu vrednost nekretnine u zapadnom stilu doveo do toga da se masa penzionera iseli iz centralnih delova grada i potrazi stanove negde po prigradskim opstinama jer jedino tu sebi moze da priusti placanje poreza. Naravno ne bi zanavek Grocka i Barajevo bili staracki geto, prosirio bi se grad, pa bi se taj prsten pomerio....i tako dalje i tako dalje.

Dalje, postoje objektivni razlozi zasto ja kao hipoteticki penzioner necu da se preselim sa Zvezdare u Barajevo - star covek treba da bude i blizu bolnice i slicnih ustanova. Na periferiji Beograda infrastruktura je losa. Dakle to nema veze sa elitizmom, nego sa realnim potrebama.

Mislim, apsolutno je suludo da ti u Srbiji nekome ko 50% plate daje na ratu za stan, i jedva sastavlja kraj sa krajem od svoje plate (uplacuje samo u drzavni fond PIO, jer za nesto vise nema para) kazes nakon sto otplati sve to da je on sada eto bogat i treba da plati 3000 evra godisnje porez na nekretninu.

Apsolutno ne, ali cilj jeste da stimulišemo sve ljude da budu finansijski odgovorni prema sebi i svojim potomcima.

Odgovornost jeste da ja dok imam platu deo dajem za stan, pa da onda kada padnem na mizernu drzavnu penziju (jer u zemlji Srbiji nisam imao para da ulazem u privatnu), mogu da zivim od te penzije jer ne moram da placam kiriju. Odgovornost je i prema potomcima jer iza mene njima ostaje nesto (taj stan). Preveliki porezi na imovinu ce dovesti do toga da se meni isplati vise da placam kiriju, a posle da molim decu, drzavu, drustvo za pare pod stare dane.

 

[Lucifer]

Drago mi je sto smo se slozili bar oko vrednosti. Nas narod ne kaze za dzabe kada neko nesto preplati: to ne vredi toliko. Cena i vrednost su dve razlicite stvari. Stvari imaju svoju vrednost uvek, a cenu samo kada su u prometu. Cenu, a ne vrednost, odredjuje ponuda i potraznja, a sama cena je cesto pouzdan pokazatelj vrednosti, a opet ponekad nije. Pretpostavljam da se slazemo da je svrha poreza na imovinu da se obvezniku naplati cinjenica da poseduje odredjen imetak koji mu na razlicite nacine koristi. Ne vidim medjutim da se ta korist odredjene stavari smanjuje ili povecava u zavisnosti od njene cene na trzistu (koju dakle odredjuju ponuda i potraznja).

 

[sizif]

Odlicna je ova diskusija.


@lucifer

Motiv ti je izrazito human, ali su sredstva pogresna. Relikte stare dorcolske kulture (ako ih vise i ima) zaista treba sacuvati, ali ne tako sto za njih nece vaziti Zakon o porezu na imovinu. Zasto? Zato sto izuzetaka kakvi su oni ima jos puno sirom Srbije. A ako jedan zakon izbusis sa puno izuzetaka, onda ga obesmisljavas.


@hazard

Slazem se da bi porez od 3000 evra bio prevelik. Ali cak i u slucaju da prodje zelja zakonodavca (u sta cisto sumnjam) da sa 1,6 odsto oporezuje nekretnine vrednosti od 65 do 180 hiljada evra (80 kvm na Dorcolu), ne zaboravi da se predvidja gomila olaksica - do 70 odsto. Znaci, porez oko 1000 evra za cetvorosoban stan u elitnom delu Beograda. Izvini, znam da je u sadasnjoj situaciji za mnoge i to mnogo, ali ako naslednici ne zele da pomognu, u centru Vrnjacke Banje nov luksuzan stan iste kvadrature kosta 100 hiljada. Predivno zelenilo, odlicna infrastruktura, zdravo okruzenje, dobri lekari na pet minuta hoda... i 80 hiljada evra na knjizici.

Jedna od najsocijalnijih zemalja koje sam imao prilike da upoznam je Norveska. Ipak, turoperateri koji vas upoznaju sa Oslom ne propustaju da vas provezu kroz periferni deo grada koji stilom gradnje jako podseca na novobeogradske paviljone (naravno, kvalitet odrzavanja zgrada i parkova oko njih je neuporediv). Ljubazni vodic vam onda objasnjava da tu zive uglavnom penzioneri ili mladi parovi: "Znate, kada odete u penziju vise ne mozete da izdrzavate stan u centru ili kucu koji basnoslovno kostaju. Ovde je sve mnogo jeftinije, a zadovoljava sve potrebe starijih ljudi." Nije ni Evropa imuna na bolesti kapitalizma.

 

[ACR]

U nedostatku boljeg mesta da prenesem ovu vest....

Uvodi se porez na elitne lokacije
7. novembar 2009. | 12:23 | Izvor: Politika
Beograd -- Vlasnik placa na Vračaru vrednog dva miliona evra, ubuduće bi na tu nepokretnost mogao da plaća godišnji porez i do osam hiljada evra.


Ova novost u oporezivanju rezultat je ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njene integracije u porez na imovinu, propisane novim Zakonom o planiranju i izgradnji. Oporezivanjem stvarne novonastale tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, prihod će ići lokalnim samoupravama.

Promena se ipak neće dogoditi preko noći. Nebojša Janjić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, kaže za Politiku da će postojati prelazni period od oko tri godine za uspostavljanje novog sistema naplate, a plaćanje poreza biće uvođeno postepeno.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=11&dd=07&nav_id=391158


Moja mišljenja su podeljenja, sa jedne strane podržavam ovakav razvoj događaja zbog raznih noveau riche koji su uložili kapital koznakakvog porekla i pokupovali stanove u Beogradu, ali sa druge strane stvarno mi nije jasno kome je u interesu da forsira "elitne lokacije", ruši kuće po njima i gradi šestostpratnice (u kraju u kome su sve ulice 1+1!) umesto da širi grad i stvara nova prijatna mesta za život. (ako je pitanje kakve ovo veze ima sa temom, odgovor je u nastavku teskta - njihova motivacija za usvajanje zakona je to što se dešava da vlasnici kuća "neće da prodaju" i "previše traže")....

 

[vucko]

Kod mene u kraju je bas ta prica pokrenula lavinu,prakticno svi koji imaju prizemnu kucu ili na sprat jedva cekaju da dodje neki investitor.Majku mu,trebalo bi da forsiraju prosirenje grada i taj treci beograd malo a ne da zivimo na glavi jedni drugima kao da smo pcele u kosnici...

 

[zhaba]

Pazite nije bas logicno da pri centru grada postoje jednospratne kuce.
U redu, zadrzacemo ih ukoliko imaju neku posebnu arhitektonsku-istorijsku-kulturnu... vrednost.
U protivnom zasto da ostanu?
Sta bi dobili time: pa na primer Banja Luku gde gradsko jezgro prakticno ne postoji! Problem u Beogradu je sto se danas ruse i fino artikulisane rezidencijalne zone kao sto je na primer Neimar. Medjutim partaje iz gornjeg Vracara zaista ne daju neki razlog zbog cega bi branili njihovo opstajanje.

 

[ACR]

Pa vidi zhaba, potpuno se slažem da treba ukloniti, napr. onu jednospratnu kuću u Kneza Miloša, ispod Tri Lista Duvana, ili onih par u Beogradskoj koje su preostale. Međutim, ne znam da li si video kako to izgleda, ecimo, na Voždovcu iznad Ustaničke? Neko se setio da to tretira kao "širi centar grada" i sada imamo lavinu "investicija" u vidu četvoro- i petospratnica u to područje...

Tu recimo ima jedna ulica, Strumička se zove, kojoj trotoari nisu uopšte ostali jer se stanari nelegalno parkiraju (jednostavno nemaju drugog izbora, zbog sve većeg broja četvorospratnica u kraju) tako da kao pešak moraš da ideš po kolovozu. Da stvar bude još gora, tom ulicom prolazi i gradski prevoz (26) i to je noću potpuno jezivo za pešake. Da živim tamo, zato što imam malo dete, ne bi mi ništa drugo ostalo nego da prodajem i bežim glavom bez obzira.

Dakle potpuno je nebitno da li te kuće imaju neku arhitektonsku vrednost ili ne, taj deo grada ne može da izdrži veću spratnost i treba ga ostaviti tako, umesto toga "bogataši" mogu da kupuju i adaptiraju postojeće kuće ili grade vile, nešto kao u Krunskoj.

 

[Lucifer]

meni je u celoj rpici skandalozno sto je upravo na vracaru proces zamene jednosrpatnicama sa visespratnicama vrlo odmakao i prakticno se privodi kraju. ministarstvu prema njegovom objasnjenju ne smeta sto ti ljudi kuce ne prodaju vec sto ucenjuju investitore i traze velike pare, zatim umesto kesa dobijaju veliku povrsinu buduce zgrade i tako podizu cenu ostatku stambene povrsine u zgradi. medjutim i ta stambena povrsina sa tako visokom cenom ode kao alva, te je sledstveno ocito da je trziste na prirodan nacin regulisalo citavu pricu. Jedino sto je ostaje prakitcno neki investitorski lobi koji se nada da ce placeve dobijati za manje pare ubuduce, jer su oni jedini "gubitnici" u celoj racunici. mislim da je upravo jedino razumno objasnjenje ovog poreza privilegovanje investitora. inace, srbija spada medju nekoliko zemalja na svetu koje se na prst ruke mogu nabrojati koje uospte imaju "porez na nepokretnosti". u svim okolnim zemljama i vecini evropskih drzava postoji samo porez na promet nepokretnosti. prema tome, nista u najavama ministarstva nije prirodno kako je ono zelelo da to predstavi.

 

[Goldstein]

Zaista nebulozno! Mnogo stvari se ovde protivi logici. Takođe, vrlo teško je odrediti šta je to elitna lokacija??? Koji su parametri? Cena kvadrata ili ara zemljišta svakako nije jer pored luksuzne nove višespratnice može postojati plac sa udžericama po vagon sistemu. šta je onda tu elitno? Ja bih pre uveo ekstremne poreze na druge i više nepokretnosti koje su u vlasništvu istog lica nego visok porez na jedinu nepokretnost. Dakle, ukoliko neko želi da poseduje 7 stanova to je ok, ali neka porez na svaki sledeći stan bude mnogo viši nego na osnovnu (prvu, jedinu) nepokretnost. Iz rentiranja tih nepokretnosti neko dobija ogroman novac a plaća porez kvartalno i to minimalan.

 

[Lucifer]

pa to tako sada i jeste. vlasnici stana koji zive u nepokretnosti imaju 40% diskont, a ako zive sa decom i do 90%.

 

[vucko]

A koliko ce smanjiti to oporezivanje,kazu nesto da ce smanjiti i za starost stana?

 

[Lucifer]

pa to je vec smanjeno, gde zivite ljudi vi bre. posle izmena rezima poreza na nepokretnosti, apsolutno ne postoji nijedno domacinstvo koje ce placati manji porez.

 

[jovanovm]

Vredi napomenuti i da je sadašnji porez bezobrazno nizak. Za stan od 60 kvadrata, moji godišnje plaćaju 1000 dinara.

 

[hazard]

Moja mišljenja su podeljenja, sa jedne strane podržavam ovakav razvoj događaja zbog raznih noveau riche koji su uložili kapital koznakakvog porekla i pokupovali stanove u Beogradu, ali sa druge strane stvarno mi nije jasno kome je u interesu da forsira "elitne lokacije", ruši kuće po njima i gradi šestostpratnice (u kraju u kome su sve ulice 1+1!) umesto da širi grad i stvara nova prijatna mesta za život. (ako je pitanje kakve ovo veze ima sa temom, odgovor je u nastavku teskta - njihova motivacija za usvajanje zakona je to što se dešava da vlasnici kuća "neće da prodaju" i "previše traže")....

Uopste nije cudno to sto svi investitori hrle ka Vracaru, Vozdovcu i Zvezdari i jednospratne kuce zamenjuju visespratnim, kada ne postoji nikakva infrastrukturna politika grada da se grade nova naselja. Nema funkcionalne gradske zeleznice, metroa, nema ekspres puteva. Kada padne malo jaci sneg, potrebno je pola sata od Ustanicke do Liona (peske, prevozom, ili autom, svejedno) - videti saobracaj od proslog utorka. Onda nije ni cudo sto investitori hrle ka lokacijama koje su 1) vec odredjene kao gradjevinsko zemljiste 2) blizu su centra 3) imaju potrebnu infrastrukturu - vodu, struju i sl. Posto su svi ti investitori sitne ribe koje izgrade max. 5 zgrada od 4 sprata oni nemaju para da ulazu u infrastrukturu. Velikih investitora, koji bi zakupili celu poljanu pa imali para da sagrade i put, i vodovod i sve ostalo jednostavno nema.

Na kraju ce se nazalost saobracajni kolaps samo povecati jer ce ulice predvidjene za dvospratne kuce biti nacickane 4-spratnicama.

 

[vucko]

Vredi napomenuti i da je sadašnji porez bezobrazno nizak. Za stan od 60 kvadrata, moji godišnje plaćaju 1000 dinara.

Evo primera,moj stan je opstina cenila da je 1500eura kvadrat dok od mog dede u krunskoj 300eura(cak je i novija zgrada) pa je moj porez bio 5 puta veci,mislim i dalje je...

 

[Lucifer]

Vredi napomenuti i da je sadašnji porez bezobrazno nizak. Za stan od 60 kvadrata, moji godišnje plaćaju 1000 dinara.

valja napomenuti da bi u hrvatskoj i drugim zemljama mnogim placali 0 dinara.

 

[Lucifer]

Moja mišljenja su podeljenja, sa jedne strane podržavam ovakav razvoj događaja zbog raznih noveau riche koji su uložili kapital koznakakvog porekla i pokupovali stanove u Beogradu, ali sa druge strane stvarno mi nije jasno kome je u interesu da forsira "elitne lokacije", ruši kuće po njima i gradi šestostpratnice (u kraju u kome su sve ulice 1+1!) umesto da širi grad i stvara nova prijatna mesta za život. (ako je pitanje kakve ovo veze ima sa temom, odgovor je u nastavku teskta - njihova motivacija za usvajanje zakona je to što se dešava da vlasnici kuća "neće da prodaju" i "previše traže")....

Uopste nije cudno to sto svi investitori hrle ka Vracaru, Vozdovcu i Zvezdari i jednospratne kuce zamenjuju visespratnim, kada ne postoji nikakva infrastrukturna politika grada da se grade nova naselja. Nema funkcionalne gradske zeleznice, metroa, nema ekspres puteva. Kada padne malo jaci sneg, potrebno je pola sata od Ustanicke do Liona (peske, prevozom, ili autom, svejedno) - videti saobracaj od proslog utorka. Onda nije ni cudo sto investitori hrle ka lokacijama koje su 1) vec odredjene kao gradjevinsko zemljiste 2) blizu su centra 3) imaju potrebnu infrastrukturu - vodu, struju i sl. Posto su svi ti investitori sitne ribe koje izgrade max. 5 zgrada od 4 sprata oni nemaju para da ulazu u infrastrukturu. Velikih investitora, koji bi zakupili celu poljanu pa imali para da sagrade i put, i vodovod i sve ostalo jednostavno nema.

Na kraju ce se nazalost saobracajni kolaps samo povecati jer ce ulice predvidjene za dvospratne kuce biti nacickane 4-spratnicama.

lepo si to primetio

 

[Nikola]

Vredi napomenuti i da je sadašnji porez bezobrazno nizak. Za stan od 60 kvadrata, moji godišnje plaćaju 1000 dinara.

valja napomenuti da bi u hrvatskoj i drugim zemljama mnogim placali 0 dinara.

Vredi napomenuti da je u mnogo vecem broju u razvijenim zemljama ovaj porez mnoooogo veci(procentualno) nego sto je kod nas sad. A bice samo mnogo veci kad se kod nas to regulise kako predvidjaju.
Takodje za privredu, bolju naplatu doprinosa i za smanjenje sive ekonomije je bolje da se uvede jaci porez na imovinu(koji se tesko moze smuljati i izbeci), a smanje doprinosi(npr. za zdravstvo) koje poslodavac mora da plati na svakog zaposlenog. Mada ne verujem da ce to kod smanjivati bilo kakve doprinose.