Šta je novo?

Kraj Dorcola

Mislim da će dosta toga o tematici biti poznato kada se donese zakon o prometu nekretnina koji mi još uvek nemamo, a trebalo bi da malo bolje uredi određene odnose u ovoj oblasti.
 
Da se razumemo, ja sam protiv bilo kakvih povećanja poreza. Samo sam sumnjičav što se tiče u ovoj temi predloženih socijalnih efekata tog poreza... iz istorijske perspektive, to do sada nije funkcionisalo na takav način...
 
Nikola":3d5o9we3 je napisao(la):
Lucifer":3d5o9we3 je napisao(la):
jovanovm":3d5o9we3 je napisao(la):
Vredi napomenuti i da je sadašnji porez bezobrazno nizak. Za stan od 60 kvadrata, moji godišnje plaćaju 1000 dinara.
valja napomenuti da bi u hrvatskoj i drugim zemljama mnogim placali 0 dinara.
Vredi napomenuti da je u mnogo vecem broju u razvijenim zemljama ovaj porez mnoooogo veci(procentualno) nego sto je kod nas sad. A bice samo mnogo veci kad se kod nas to regulise kako predvidjaju.
Takodje za privredu, bolju naplatu doprinosa i za smanjenje sive ekonomije je bolje da se uvede jaci porez na imovinu(koji se tesko moze smuljati i izbeci), a smanje doprinosi(npr. za zdravstvo) koje poslodavac mora da plati na svakog zaposlenog. Mada ne verujem da ce to kod smanjivati bilo kakve doprinose.
u kojim to zemljama. zemlje u kojima postoji porez na imanje nepokretnosti su vrlo retke. postoji na primer u nemackoj u kojoj se obracunava prema trzisnoj ceni koja je utvrdjena 1963. godine i iznosi 10% trenutne stvarne trzisne cene, sto je jos veca razlika nego kod nas.
 
shmeksi":e5rykynm je napisao(la):
Mislim da će dosta toga o tematici biti poznato kada se donese zakon o prometu nekretnina koji mi još uvek nemamo, a trebalo bi da malo bolje uredi određene odnose u ovoj oblasti.
kakve sad to veze ima jedno sa drugim. promet nepokretnosti uredjen je zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa i zakonom o obligacionim odnosima i tako ce i ostati.
 
Uglavnom vrlo dobro pazim kako pišem i šta pišem i rekao sam "o tematici". Taj zakon bi između ostalog mogao dosta toga da uredi po pitanju izdavanja prostora na primer. Toliko od mene
 
Mislim da postoji priliv stanovništva na Dorćol. ali mnogo manji nego u drugim kvartovima. Jedino što je nikla "silicijumska dolina". A traže se sve više stanovi na drugim lokacijama jer je Beograd postao drukčiji. Nekadašnji centar Knez Mihajlova-Terazije gde su bile sve moguće kancelarije pa je tada Dorćol bio idealan za stanovanje. Sada su dobro plaćena radna mesta svuda po gradu, i mnogima nije više idealno da se stanuje na Dorćolu.

A ako se Dorćol ne revitalizuje u smislu renoviranja starih zgrada i eliminisanja čatrlja i ukudanja pruge preti mu opasnost od pretvaranja u geto koji propada. Tu pogotovu mislim na deo ispod Cara Dušana "Jaliju" sa straćarama koje se same od sebe ruše. A pošto je Jalija omah "na preko puta" Gornjem Dorćolu, trpeće i gornji kraj.

A kad bi mogao da biram gde ću živeti u Beogradu, ne bih odabrao Dorćol.

I upravo taj priliv stanovništva sa novcem za kvalitetnu gradnju dugoročno spasava Dorćol, i postojećim zgradama diže vrednost.
 
Ne kapiram. Imaš manji priliv stanovništva, objasniš da je to zbog manjeg interesovanja, a onda posle toga kažeš da to postojećim zgradama diže vrednost? Nekako mi ne zvuči tržišno..
 
Ovo sto sugerise pokretac teme je nazalost neminovnost iz ovog ili nekog drugog razloga. Uredjenije zemlje od nase imaju u svojim reprezentativnim gradovima cetvrti koje se tretiraju kao posebne zasticene celine i u okviru kojih su stanovnici po zakonu duzni da izdvajaju novac i odrzavaju fasade, porezi su veci i sl (npr. u Barseloni). To su za starosedeoce veliki izdaci.

Taj i slicni zakoni su doveli do toga da u starim delovima grada ne zivi vise niko ili da vlasinici nekretninu izdaju, a presele se na periferiju.

Jednostavno, na Zapadu je jako skupo ziveti u centru grada.

To sa aspekta samog grada je dobro, stanovnistvo koje ima vecu plateznu moc, ulozice vise u te nekretnine po Dorcolu koje su danas sve samo ne reprezentativne.
 
Razmisljao sam da otvorim temu Dorcolske price, ali kad vec videh ovu temu onda bolje ne duplirati slicne. Pocevsi o naslovu teme cisto nesto svi da razjasnimo. "Zasto kazes Dorcol(raskrsce), a mislis na Zerek(vidik)!" Elem, videh temu, ali ne videh nikakvo objasnjenje o Dorcolu, poreklu imena Dörtyol , njegovim granicama (trenutno postoji podela na Gornji Dorcol/nekada Zerek - samoproklamivani i Donji Dorcol/nekada samo Dorcol - prozvan od strane novokomponovanih Zerecana) , Jevrejskoj mali, Pistolj mali (ne mestati sa Jatagan malom) njegovoj urbanistickoj zamisli, njegovim znamenitostima, zasto su bogatiji ziveli na padini-Zereku/Zejrek tur., a sirotinja blize vodi-Dorcolu, o njegovim stanovnicima,Turcima,Mlecanima,Jevrejima,Jermenima,Svabama, Jelisaveti Nacic, Prvoj Beogradskoj, Princevom Hanu, Dorcolskoj Skoli (Janko Veselinovic), Sinagogi..Nekadasnjim i sadasnjim Dorcolskim prednostima i manama (Dunavska ulica, otpadi i stovarista u njoj, psi lutalice, Bajlonijeva pijaca takva kakva je, nepovezanost GSP linija uslovljena konfiguracijom terena..) Voleo bih da sto vise Dorcolaca a i onih koji to nisu ovde podele neke svoje price koje znaju, iskustva. Sta bi promenili (pretpostavljam ne puno) a sta ne bi (nadam se mnogo toga). U svakom slucaju nadam se da ce ova tema biti puno aktivnija nego do sada, posto i Dorcol i Zerek dosta vise zasluzuju a ujedno i objedinjuju puno ostalih tema.
 
Vrh