Ambassador
Advanced
Pa Strahinića Bana je deo "gentrifikacije", iako mislim da izraz ne odgovara ovoj situaciji, jer se pod time pre svega misli na siromašne krajeve koji postaju stecište srednje/više srednje klase. Ipak su promene u strukturi stanovništva koje se događaju na Dorćolu su mnogo komplesknije u odnosu na slične procese, pre svega, u Americi, ali i u drugim delovima sveta. Kao što lepo piše na vikipediji, sociološkinja Rut Glas kreira izraz i daje primer Londona. "One by one, many of the working class quarters of London have been invaded by the middle-classes—upper and lower. Shabby, modest mews and cottages—two rooms up and two down—have been taken over, when their leases have expired, and have become elegant, expensive residences."
Ja bih grubo problem opisao na sledeći način:
Pre devedesetih na Dorćolu je mahom živela "elita", predratna ali i poratna. Verovatno bi se moglo reći da su oni formirali neku vrstu više srednje klase koja je aktivno učestvovala, sa ove ili one strane pozornice, u kulturnom, akademskom, ali i političkom životu grada. Sa dolaskom 90ih i nestankom srednje klase, odnosno njenim ekonomskim nestajanjem, većina naših sociologa se slaže da je srednja klasa opstala pre svega u svojim kulturnim obrascima ili njihovim pokušajima, javlja se problem. Novopečeni bogataši iz raznih krajeva Jugoslavije polako se doseljuju, pre svega u kafiće a potom i stanove. Formiraju se sredine kao što su Obilićev venac i Strahinića Bana. Njihovo naseljavanje je neizbežno, i bilo bi suludo sprečavati ga, ali ga svakako ne treba drastično ubrzavati jer državi trebaju pare u budžetu za predizborne kampanje. Mislim da je primarna karakteristika "doseljenika" da imaju mnogo para, dok za ostale stvari nisam siguran.
Verovatno su slični procesi događali i ranije, najskorije posle 45te, a možda još jednom i kasnije kada se u Beogradu naselio veliki broj ljudi i kad se značajno menjala struktura stanovništva, međutim ono što se tada ipak događalo je da je veliki broj starosedeoca ostao na svojim mestima - možda u mnogo mnogo manjim stanovima ili stanovima umesto kućama.
Kao što su se i oni došljaci promenili, tako se nadam da će se za 40 godina i ovi promeniti, jer će slučajno ući u neku galeriju (ako opstane) ili možda pozorište.
I da, taj proces na Dorćolu, kao i u ostalom srozavanje kulture u celom gradu i državi, traje već dvadeset godina i na tome treba ozbiljno raditi počevši od obrazovanja (koje je poslednje tri-četri vlade u rukama DSS-SPS) i medija.
I da se vratim na porez - mislim da ipak ne treba uvoditi oporezivanje po tržišnoj vrednosti jer se time dovodi do elitizacije određenih delova grada, a ono čemu svaki grad treba da teži je "diverzifikacija" gradskog stanovništva i razvijanje solidarnosti i tolerancije među drugačijim građanima jer jedino onda grad može da bude prijatan za život svima, što je valjda i cilj svakog grada. Ne?
ps Pusti snovi, pusti snovi...
Ja bih grubo problem opisao na sledeći način:
Pre devedesetih na Dorćolu je mahom živela "elita", predratna ali i poratna. Verovatno bi se moglo reći da su oni formirali neku vrstu više srednje klase koja je aktivno učestvovala, sa ove ili one strane pozornice, u kulturnom, akademskom, ali i političkom životu grada. Sa dolaskom 90ih i nestankom srednje klase, odnosno njenim ekonomskim nestajanjem, većina naših sociologa se slaže da je srednja klasa opstala pre svega u svojim kulturnim obrascima ili njihovim pokušajima, javlja se problem. Novopečeni bogataši iz raznih krajeva Jugoslavije polako se doseljuju, pre svega u kafiće a potom i stanove. Formiraju se sredine kao što su Obilićev venac i Strahinića Bana. Njihovo naseljavanje je neizbežno, i bilo bi suludo sprečavati ga, ali ga svakako ne treba drastično ubrzavati jer državi trebaju pare u budžetu za predizborne kampanje. Mislim da je primarna karakteristika "doseljenika" da imaju mnogo para, dok za ostale stvari nisam siguran.
Verovatno su slični procesi događali i ranije, najskorije posle 45te, a možda još jednom i kasnije kada se u Beogradu naselio veliki broj ljudi i kad se značajno menjala struktura stanovništva, međutim ono što se tada ipak događalo je da je veliki broj starosedeoca ostao na svojim mestima - možda u mnogo mnogo manjim stanovima ili stanovima umesto kućama.
Kao što su se i oni došljaci promenili, tako se nadam da će se za 40 godina i ovi promeniti, jer će slučajno ući u neku galeriju (ako opstane) ili možda pozorište.
I da, taj proces na Dorćolu, kao i u ostalom srozavanje kulture u celom gradu i državi, traje već dvadeset godina i na tome treba ozbiljno raditi počevši od obrazovanja (koje je poslednje tri-četri vlade u rukama DSS-SPS) i medija.
I da se vratim na porez - mislim da ipak ne treba uvoditi oporezivanje po tržišnoj vrednosti jer se time dovodi do elitizacije određenih delova grada, a ono čemu svaki grad treba da teži je "diverzifikacija" gradskog stanovništva i razvijanje solidarnosti i tolerancije među drugačijim građanima jer jedino onda grad može da bude prijatan za život svima, što je valjda i cilj svakog grada. Ne?
ps Pusti snovi, pusti snovi...