Kraj Dorcola

[Ambassador]

Pa Strahinića Bana je deo "gentrifikacije", iako mislim da izraz ne odgovara ovoj situaciji, jer se pod time pre svega misli na siromašne krajeve koji postaju stecište srednje/više srednje klase. Ipak su promene u strukturi stanovništva koje se događaju na Dorćolu su mnogo komplesknije u odnosu na slične procese, pre svega, u Americi, ali i u drugim delovima sveta. Kao što lepo piše na vikipediji, sociološkinja Rut Glas kreira izraz i daje primer Londona. "One by one, many of the working class quarters of London have been invaded by the middle-classes—upper and lower. Shabby, modest mews and cottages—two rooms up and two down—have been taken over, when their leases have expired, and have become elegant, expensive residences."
Ja bih grubo problem opisao na sledeći način:
Pre devedesetih na Dorćolu je mahom živela "elita", predratna ali i poratna. Verovatno bi se moglo reći da su oni formirali neku vrstu više srednje klase koja je aktivno učestvovala, sa ove ili one strane pozornice, u kulturnom, akademskom, ali i političkom životu grada. Sa dolaskom 90ih i nestankom srednje klase, odnosno njenim ekonomskim nestajanjem, većina naših sociologa se slaže da je srednja klasa opstala pre svega u svojim kulturnim obrascima ili njihovim pokušajima, javlja se problem. Novopečeni bogataši iz raznih krajeva Jugoslavije polako se doseljuju, pre svega u kafiće a potom i stanove. Formiraju se sredine kao što su Obilićev venac i Strahinića Bana. Njihovo naseljavanje je neizbežno, i bilo bi suludo sprečavati ga, ali ga svakako ne treba drastično ubrzavati jer državi trebaju pare u budžetu za predizborne kampanje. Mislim da je primarna karakteristika "doseljenika" da imaju mnogo para, dok za ostale stvari nisam siguran.
Verovatno su slični procesi događali i ranije, najskorije posle 45te, a možda još jednom i kasnije kada se u Beogradu naselio veliki broj ljudi i kad se značajno menjala struktura stanovništva, međutim ono što se tada ipak događalo je da je veliki broj starosedeoca ostao na svojim mestima - možda u mnogo mnogo manjim stanovima ili stanovima umesto kućama.
Kao što su se i oni došljaci promenili, tako se nadam da će se za 40 godina i ovi promeniti, jer će slučajno ući u neku galeriju (ako opstane) ili možda pozorište.
I da, taj proces na Dorćolu, kao i u ostalom srozavanje kulture u celom gradu i državi, traje već dvadeset godina i na tome treba ozbiljno raditi počevši od obrazovanja (koje je poslednje tri-četri vlade u rukama DSS-SPS) i medija.
I da se vratim na porez - mislim da ipak ne treba uvoditi oporezivanje po tržišnoj vrednosti jer se time dovodi do elitizacije određenih delova grada, a ono čemu svaki grad treba da teži je "diverzifikacija" gradskog stanovništva i razvijanje solidarnosti i tolerancije među drugačijim građanima jer jedino onda grad može da bude prijatan za život svima, što je valjda i cilj svakog grada. Ne?


ps Pusti snovi, pusti snovi...

 

[Vračar]

Ma nije pitanje gornji ili dojnji ....vec da Dorcol ne zadovoljava sve uslove da bi se nesto uradilo slicno kao u KO i DU....jednostavno kasno je , uprskalo se jos davno i nestalo ono sto bi tom kraju dalo celovitost koja bi se mogla zastititi...ovako bi sve izgledalo kao da baku ublacis u helanke ili kao bgd diznilend, a ni jedno ni drugo nije Dorcol kakav je nekada bio....Jednostavno ne postoji celovitost koja se zasticuje.... Dorcol moze dobiti svoju novu celovitost samo suzivotom sa "ostatkom" grada i uskladjujuci se sa vremenom a modifikujuci se sa starim foto albumima , punih zutih i ispopucalih slika.U tom slucaju za 10 -tak godina bi moglo postojati nesto sto bi bilo za ponos...To se ne moze postici jednostavnim niskim porezima za one koji su odavno tu a imaju vitku liniju....i sta onda da kaze neko ko ima vitku liniju ali mu je otac prodao kucu i preselio u drugi deo grada... U ostalom , neosporavajuci vrednosti Dorcola, porazgovaraj sa drugima i videces da ce ti 80 % isto reci za svoj deo grada...to ne znaci da je to zaista isto vec da su ljudi subjekti pa samim tim i subjektivni, a ja sam ti samo skeruno paznju da si po mom misljenju iprevise subjektivan po ovom pitanju, i to toliko da neces da vidis realno neke stvari ( za mene realne,)

Slažem se!

 

[Lucifer]

Pa Strahinića Bana je deo "gentrifikacije", iako mislim da izraz ne odgovara ovoj situaciji, jer se pod time pre svega misli na siromašne krajeve koji postaju stecište srednje/više srednje klase. Ipak su promene u strukturi stanovništva koje se događaju na Dorćolu su mnogo komplesknije u odnosu na slične procese, pre svega, u Americi, ali i u drugim delovima sveta. Kao što lepo piše na vikipediji, sociološkinja Rut Glas kreira izraz i daje primer Londona. "One by one, many of the working class quarters of London have been invaded by the middle-classes—upper and lower. Shabby, modest mews and cottages—two rooms up and two down—have been taken over, when their leases have expired, and have become elegant, expensive residences."
Ja bih grubo problem opisao na sledeći način:
Pre devedesetih na Dorćolu je mahom živela "elita", predratna ali i poratna. Verovatno bi se moglo reći da su oni formirali neku vrstu više srednje klase koja je aktivno učestvovala, sa ove ili one strane pozornice, u kulturnom, akademskom, ali i političkom životu grada. Sa dolaskom 90ih i nestankom srednje klase, odnosno njenim ekonomskim nestajanjem, većina naših sociologa se slaže da je srednja klasa opstala pre svega u svojim kulturnim obrascima ili njihovim pokušajima, javlja se problem. Novopečeni bogataši iz raznih krajeva Jugoslavije polako se doseljuju, pre svega u kafiće a potom i stanove. Formiraju se sredine kao što su Obilićev venac i Strahinića Bana. Njihovo naseljavanje je neizbežno, i bilo bi suludo sprečavati ga, ali ga svakako ne treba drastično ubrzavati jer državi trebaju pare u budžetu za predizborne kampanje. Mislim da je primarna karakteristika "doseljenika" da imaju mnogo para, dok za ostale stvari nisam siguran.
Verovatno su slični procesi događali i ranije, najskorije posle 45te, a možda još jednom i kasnije kada se u Beogradu naselio veliki broj ljudi i kad se značajno menjala struktura stanovništva, međutim ono što se tada ipak događalo je da je veliki broj starosedeoca ostao na svojim mestima - možda u mnogo mnogo manjim stanovima ili stanovima umesto kućama.
Kao što su se i oni došljaci promenili, tako se nadam da će se za 40 godina i ovi promeniti, jer će slučajno ući u neku galeriju (ako opstane) ili možda pozorište.
I da, taj proces na Dorćolu, kao i u ostalom srozavanje kulture u celom gradu i državi, traje već dvadeset godina i na tome treba ozbiljno raditi počevši od obrazovanja (koje je poslednje tri-četri vlade u rukama DSS-SPS) i medija.
I da se vratim na porez - mislim da ipak ne treba uvoditi oporezivanje po tržišnoj vrednosti jer se time dovodi do elitizacije određenih delova grada, a ono čemu svaki grad treba da teži je "diverzifikacija" gradskog stanovništva i razvijanje solidarnosti i tolerancije među drugačijim građanima jer jedino onda grad može da bude prijatan za život svima, što je valjda i cilj svakog grada. Ne?


ps Pusti snovi, pusti snovi...

Ambassadore, ti si primer da covek moze da ode u Ameriku a de ne otupi i ne zameni razum i misljenje formom i jezikom.

Ja bih samo dodao jos nesto. Iako je pod velikim pritiskom skole, medija, i usled povecanja Beograda stari dorcolski govor prestao da bude prenosen na mladje narastaje, preneto je stostadrugo i to ne samo na onu decu koje su rodile majke odrasle na Dorcolu, vec na svu decu sa Dorcola, bilo da im je majka predratna "gospodja" ili grubijanka sa lickog kamena, jer na Dorcolu su decu, kao i u svakom gradu, vaspitale (i) ulice, odnosno stariji vrsnjaci, poznate face koji su svima bili uzor. Tako je i danas Dorcol generator jednog posebnog gradskog duha. Ne kazem da u Beogradu ne postoje i drugi takvi generatori.

Budu li krajevi naseg grada bili prestrojeni po kljucu bogatstva doci cemo u apsurdnu situaciju da elitni kraj u centru grada formiraju ljudi sa dva ili jednim akcentom, koji se izuvaju kada dolaze u goste (nista licno) i koji za Bozic ne prave suvu pitu kao sto je obicaj u beogradskim kucama vec pogacu. To su glupi primeri, vrlo glupi, ali val(j)da ilustruju upravo apsurdnu situaciju da ce odjednom generator gradskog zivota Beograda po lokaciji postati nebeogradska mahala. Pa valjda niko ozbiljan ne tvrdi da ne postoji nesto sto ze zove gradska kultura? Valjda nisu uzaludno sastavljani silni recnici gradskih govora, prestampavani nasi grafiti, hvaljeno nase uzivanje u opustanju i bezbednost na ulicama? Vise nece biti onih koji bi i decu najvecih "seljaka" gradski vaspitali, vec bi se i na Dorcolu pocelo ziveti nebeogradski, onako kako se vec u nekim nasim krajvima sa jakim prilivom iz unutrasnjosti zivi. Vise se nece prenostiti gradske vrline (i mane) vec ce se uobliciti i uobicajiti na prestiznom mestu osobine koje sa gradskim zivotom nista nemaju. Ako je to bozija volja da tako bude, neka bude. Ali nemojmo sami to raditi suludom poreskom politikom.

Prosla su vremena u kojima su ljudi dolazili u Beograd iz bednih i prostih krajeva svesni toga i zeljni da se nauce boljem i uljudnijem. Sada dolaze ljudi iz Nisa, Banja Luke i misle da je razlika izmedju Beograda i njihovih gradova u par hiljada stanovnika, misle da su vec potpuni i da nista u zivotu vise ne treba da nauce, jer sve vec znaju. Ako mi izgubimo temelje nase kulture, vise nece oni postajati Beogradjani, dakle oni gradjani koji nastavljaju zapadnjacku kulturu kakvu su predratni Beogradjani davno uneli, kao sto je vazda bilo i kao sto je priordno da bude, vec ce mlada deca Beogradjana postajati prostija od svojih roditelja. Nije deo nikakve prirode, kao sto neki ovde predstavljaju, da vlada svojim poreskim merama unisti kulturu jednog grada i podosta egalitaran manir koji njime vlada.

 

[Lucifer]

Ako ćeš ljude da tretiraš jednako, bez diskriminacije - ne možeš da ih razdvajaš zakonom na novopečene bogataše i stare Dorćolce. Ljudi u stanovima sa velikom vrednošću imaju mogućnost da zamene stan za neki na manje atraktivnoj lokaciji, uštede puno na porezu, steknu neku ušteđevinu... ili debelo da se stiskaju da bi ostali tu gde jesu. To možda i jeste tužno, ali je potpuno normalno. A kako se ponašaju oni koji imaju više para nego pameti... kao i uvek, bila to plemenita, crvena ili kapitalistička buržoazija, svejedno je.

Ne naravno da ih tako ne mozes deliti, ali ih mozes deliti na stare vlasnike i nove vlasnike.

 

[ACR]

Ja opet moram da primetim da mi je neverovatno da će neko kome je Dorćol tako bitan, prodati stan zbog 15 000 dinara, što je manje od 200 EUR, godišnjeg poreza. Naravno možemo mi sada da kažemo da je to možda samo početak i da se može desiti da kvadrat u Dorćolu nastavi da raste a sa njim i porez... ali to je realnost života u kapitalističkom svetu. Koliko ono beše košta kvadratna stopa (!) u centru Londona?

 

[Lucifer]

pa tacno je da 200 evra nisu velike pare, ali je tacno je ovde problematicna volja drzave i njeno delovanje (podsticanje), a ako neko zeli da ode, niko ga ne moze zaustaviti. Drugim recima, drzava uopste ne bi trebalo da dovodi gradjane pred takav izbor - da biraju gde ce ziveti u zavistnosti koliki bi porez placali. To tako kod nas do sada nije bilo i dobro je da ne bude - valjda se u tome svi slazemo.

 

[GOJE]

U mojoj zgradi na dorćolu ima bar 5 baba samica u stanovima od 70-100 kvadrata. Nisu želele da se uvede CG, nisu želele da se zgrada nadogradi, nisu želele da se popravi oluk, da se sredi dvorište. Odnosno preciznije nisu želele bilo šta što bi platile makar 1 dinar. Život u centru je privilegija. Da li je privilegija bogatih, hmmmm? Da li treba zgrade da propadaju da bi štitili hard-core babe vandale koje pale kontejnere zimi?

Razmislite malo i o tome.

 

[JAWS]

Babe u dom !!! :rant:

 

[Lucifer]

U mojoj zgradi na dorćolu ima bar 5 baba samica u stanovima od 70-100 kvadrata. Nisu želele da se uvede CG, nisu želele da se zgrada nadogradi, nisu želele da se popravi oluk, da se sredi dvorište. Odnosno preciznije nisu želele bilo šta što bi platile makar 1 dinar. Život u centru je privilegija. Da li je privilegija bogatih, hmmmm? Da li treba zgrade da propadaju da bi štitili hard-core babe vandale koje pale kontejnere zimi?

Razmislite malo i o tome.

Prema nasem zakonu o odrzavanju stambenih zgrada, kao i drugim zemljama, za opravke oluka, renovranje fasada itd. nije potrebna saglasnost stanara vec vecina (za obicno odrzavanje kvorumska, za investiciono opsta). Ako neko ne zeli centralno grejanje to je njegova stvar, bas kao i telefon ili kablovska - barem dok zakonodavac uz pricicu o zatiti zivotne sredine ne odluci drugacije. "Baba"-samica ima u svakoj zgradi u Beogradu, a na Dorcolu vise nego drugde jer je upadljivo veci procenat stanovnstva Dorcola emigrirao 90-ih.

Pored moje zgrade kucu ima zena koja nije zelela centralno grejanje, lozi i dalje najgori ugalj i truje nas svake zime. Pa ipak daleko od toga da je zbog toga mrzim i mislim da joj samoj i staroj nije mesto u kuci od 200 kvadrata. Sokiran sam mrznjom prema starim ljudima na ovom sajtu.

http://www.arhiurb.vojvodina.gov.rs/pdf/zakon_o_odrz.pdf

 

[GOJE]

U mojoj zgradi na dorćolu ima bar 5 baba samica u stanovima od 70-100 kvadrata. Nisu želele da se uvede CG, nisu želele da se zgrada nadogradi, nisu želele da se popravi oluk, da se sredi dvorište. Odnosno preciznije nisu želele bilo šta što bi platile makar 1 dinar. Život u centru je privilegija. Da li je privilegija bogatih, hmmmm? Da li treba zgrade da propadaju da bi štitili hard-core babe vandale koje pale kontejnere zimi?

Razmislite malo i o tome.

Prema nasem zakonu o stanovanju, kao i drugim zemljama, za opravke oluka, renovranje fasada itd. nije potrebna saglasnost stanara vec vecina. Ako neko ne zeli centralno grejanje to je njegova stvar, bas kao i telefon ili kablovska. "Baba"-samica ima u svakoj gradi u Beogradu, a na Dorcolu vise nego drugde jer je upadljivo veci procenat stanovnstva Dorcola emigrirao 90-ih.

E pa sad dolazimo do srži problema:

Bogati mogu da finansiraju, ali nije moralno da pokupuje nekretnine po centru, a sirotinja raja nema para da plati ni porez za život u centru. Kako napraviti uspešan model stanovanja?

Babu na selu ili u svojoj kući na periferiji ne treba terati na bilo šta, ali kad babe u gradu blokiraju razvoj (što bi 3 komšije finansirale obnovu zgrade u kojoj ima 20 stanova), ili kad pale i uništavaju gradsku imovinu i zagađuju životnu sredinu - tu treba nešto preduzeti.

Nije normalno da na Dorćolu zimi ne može da se diše od dima i zapaljenog đubreta i da od plastičnih kontejnera ostaju samo točkići, da gazite po psećim govnima, i mirišete mačeće pišaćke iz prizemlja i podruma. Normalno je da stanari plate za svoju privilegiju života u centru.

Sela bre zvrje prazna. Što penzosi ne odu da kopaju bašte.... mirišu ljubičicu, šta ja znam, nego vole da džudže u 100 kvadrata i bulje u zid i pričaju sa mačkama.

Jevremova je imala svoju šansu pre 5 godina kad su oba kandidata za predsednika bila iz te ulice, ali je propustila nepovratno.

 

[Lucifer]

U mojoj zgradi na dorćolu ima bar 5 baba samica u stanovima od 70-100 kvadrata. Nisu želele da se uvede CG, nisu želele da se zgrada nadogradi, nisu želele da se popravi oluk, da se sredi dvorište. Odnosno preciznije nisu želele bilo šta što bi platile makar 1 dinar. Život u centru je privilegija. Da li je privilegija bogatih, hmmmm? Da li treba zgrade da propadaju da bi štitili hard-core babe vandale koje pale kontejnere zimi?

Razmislite malo i o tome.

Prema nasem zakonu o stanovanju, kao i drugim zemljama, za opravke oluka, renovranje fasada itd. nije potrebna saglasnost stanara vec vecina. Ako neko ne zeli centralno grejanje to je njegova stvar, bas kao i telefon ili kablovska. "Baba"-samica ima u svakoj gradi u Beogradu, a na Dorcolu vise nego drugde jer je upadljivo veci procenat stanovnstva Dorcola emigrirao 90-ih.

E pa sad dolazimo do srži problema:

Bogati mogu da finansiraju, ali nije moralno da pokupuje nekretnine po centru, a sirotinja raja nema para da plati ni porez za život u centru. Kako napraviti uspešan model stanovanja?

Babu na selu ili u svojoj kući na periferiji ne treba terati na bilo šta, ali kad babe u gradu blokiraju razvoj (što bi 3 komšije finansirale obnovu zgrade u kojoj ima 20 stanova), ili kad pale i uništavaju gradsku imovinu i zagađuju životnu sredinu - tu treba nešto preduzeti.

Nije normalno da na Dorćolu zimi ne može da se diše od dima i zapaljenog đubreta i da od plastičnih kontejnera ostaju samo točkići, da gazite po psećim govnima, i mirišete mačeće pišaćke iz prizemlja i podruma. Normalno je da stanari plate za svoju privilegiju života u centru.

Sela bre zvrje prazna. Što penzosi ne odu da kopaju bašte.... mirišu ljubičicu, šta ja znam, nego vole da džudže u 100 kvadrata i bulje u zid i pričaju sa mačkama.

Jevremova je imala svoju šansu pre 5 godina kad su oba kandidata za predsednika bila iz te ulice, ali je propustila nepovratno.

pa izvini vecina penzionera zivi drugacijim zivotom od onoga koji ti opisujes. Odluke skupstine stanara obavezuju finansijski i one koji za njih nisu glasalai. Ako vise od polovine izglasa renoviranje, onda troskove njega moraju da plate svi. Problem izgorelih kontejnera sigurno nije maslo baba, jer one pepeo preko kontejnera da prebace ne mogu, a na Dorcolu se to desava sasvim sasvim retko, za razliku od drugih krajeva (Zvezdara, Banovo Brdo...) gde je svakodnevno - mnogo vise gore kante za djubre u koje "omladina" baca pikavce. Ako se neko ponasa nedolicno, postoje kazne za takve stvari, nije resenje iseljavanje, oduzimanje vozacke dozvole, zabrana izlaska iz kuce isl.

Niko nije rekao da nije moralno da bogati kupuju nekretnine. Ali nek ih kupuju po zakonima istínskog trzista, a ne onog iznudjenog koje drzava pravi svojom poreskom politikom. Ne znam zasto ti smeta baba koja jednom dnevno ide na pijacu. Nije li mnogo veci problem obest mladih pridoslica koji dozidjuju, ruse sta hoce, parkiraju se gde stignu sa 3 novih kola a da nijedna ne koriste, ugradjuju 5 erkondisena u garsonjere... Mislim, mene prvog nerviraju ponekad babe (i dede), ali jbte, to su stari ljudi... monstruozan je tvoj predlog da samo zbog toga treba da zive na selu. To su gradjani jbte.

 

[hazard]

Da, treba nam ozbiljna regulacija. Ali porez se mora plaćati po tržišnim cenama jer se profit ostvaruje po tržišnim cenama. Ili to ili sistem kontrole cena u određenom istorijskom jezgru grada. A kako je to uspevalo do sada (nije) imaš milion primera po svetskim gradovima...

Kakav profit? Na stranu Luciferovo nostalgicno izlaganje, sta je pa tacno pravedno i logicno u tome da se porez na imovinu koji se placa na godisnjem nivou izracunava na osnovu neke imaginarne trzisne vrednosti?

Sta je trzisna vrednost mog stana? To je ona cena za koju ja taj stan prodam - kad ga prodam. Sve do tog trenutka, to je misaona imenica.

Ukoliko ja zivim u svom stanu, taj stan meni ne donosi nikakav profit - naprotiv, ja sto se tog stana tice imam samo trosak - za struju, za vodu, za odrzavanje, naknadu za gradjevinsko zemljiste, itd. I jos na to da se nakalemi porez na imovinu po "trzisnoj" vrednosti! Ma hajde!

Da, znam da je to praksa na Zapadu. Sto ne znaci da tako treba da bude. Porez na osnovu trzisne vrednosti je lepo osmisljen da drzava (lokalna samouprava) moze da se "ogrebe" o rast cene nekretnina. Onda kada cene nekretnina rastu, opstina je vrlo brza da podigne porez tj. da izvrsi ponovnu procenu vrednosti kuca. Ali kada cene padaju, onda opstina radi malo "sporije". Da ne pricam o tome kako se opstine "navuku" na rastuce cene nekretnina, pa na osnovu toga planiraju svoj budzet, pa onda dodju u problem kada padnu cene, a samim tim u nekom trenutku i prihodi od poreza (kao sto desava u mnogim mestima u Americi, upravo danas, nakon kraha trzista nekretnina).

Kad kupis nov stan, platis PDV. Firma koja je izgradila stan i prodala ti ga placa porez na svoj profit.
Firme koje su vlasnici stanova za izdavanje, placaju isto porez na svoj profit.
Kada prodas kucu, neka se tad plati porez (na dobit, ili kako vec).
Ako ja izdajem stan nekome, pa zaradjujem na tom stanu, onda je to moj prihod i nek se oporezuje.

A da placam porez na osnovu neke imaginarne vrednosti za stan u kome zivim i ne nameravam da prodam, to nema nikakve logike.
Naravno da mora da ide nekakav porez, nekakva nadoknada opstini i gradu - za infrastrukturu i sve ostalo. Ali to neka se placa po kvadraturi, broju stanara, konkretnim lokalnim uslovima, itd. Kao sto se skuplje placa registracija za veca i teza vozila.

 

[ACR]

Mada se zalažem za postojanje neke veze između prosečne cene prodatih stanova na nekom mestu i poreza koje stanovnici tog naselja plaćaju, postavlja se zaista pitanje ko je u Beogradu merodavan da tu cenu oceni.... u situaciji kada imamo opšti utisak da nisu baš najčistije veze između gradskih vlasti i građevinskih investitora, jasno je da postoji tu mnogo prostora za zloupotrebe...

 

[Ambassador]

edit

 

[Lucifer]

@ hazard, acr

upravo tako, cena jedne jednostpratne kuce moze da dostigne milione evra ukoliko bi investitor umesto nje mogao da sagradi osmospratnicu. Da li je to cena prema kojoj treba obracunvati porez? Sve sto je vredno oporezivanja, vec se oporezuje kroz promet, kao i porez na luksuz (drugi, treci stan).

 

[jovanovm]

Uh, koliko je napisano, teško čoveku da pročita... Živa diskusija, nema šta. Pokušaću iz početka, ne zamerite ako sam nekome nešto izostavio ili nije potpuno jasno...

Znači prvo, Ambassadore, kako volim da diskutujem sa tobom, ti uvek ponudiš konkretne primere i argumente čak i kad se ne slažemo... samo gde li nam je ivana-bg?

Elem:

Slažem se sa tvojim shvatanjem problema ali mislim da je to jedan uzak način pristupa problemu. Kada govorimo o bogatstvu, treba shvatiti da je ono relativan koncept. Naime, nekom Romu sa juga Srbije ti ljudi koji žive na Dorćolu sa 16.000RSD penzijom su verovatno bogataši, kao što su i tim ljudima bogati tzv. novopečeni lovatori (koji su u suštini jedna veoma heterogena klasa u našem društvu, ali taj koncept se namarno zabašuruje da bi legitimizovao deo te klase koji je bogatstvo stekao nelegalnim sredstvima)... Znači gentrifikacija kao koncept "sređivanja" kraja, doseljivanja bogatijih u siromašniji kraj i uopštenog preuređivanja života u njemu je proces kroz koji prolazi ceo Beograd, doduše na različitim razinama. To je uostalom ono za šta se zalaže veliki deo članova ovog foruma, ali samo ako se to odnosi npr. na neuređene zgrade oko Starog Sajmišta, romske mahale, Vojvođansku ulicu, itd... Postoji konkretan razlog zbog čega se Dorćol smatra posebnim i drugačijim, koji je već spominjao Lucifer.
Te eugenističke komentare i istorijski revizionizam koji sugerišu određenu autohtonost (teritorijalnu celovitost, kvartni integritet) stanovništva na području Dorćola ne bih komentarisao sa mnogo reči, ali moram da napomenem da je takav pristup uvredljiv za desetine hiljada ljudi sa tog prostora koji su ubijeni, emigrirali, ili prisilno iseljeni između '41 i '99. Valjda ono što želim da kažem je da gentrifikacija kao koncept je uveliko na delu u Dorćolu, i moramo raditi sa njom umesto protiv nje. Strahinjića Bana neće nestati, ali se može urediti - u tome je stvar.
Što se tiče tvoje istorijske analize, mislim da je besmislena bez vraćanja unazad kojih 50-tak godina kada se Dorćol i najviše razvijao. Naime, polako izgradnjom velikih zgradurina (za tadašnje vreme), uništen je premoderni deo Beograda, sa svojim duhom i svojim autohtonim stanovništvom, transformisani su odnosi između etničkih zajednica, i ceo kraj je doživeo jedno preuređenje pod procesom modernizacije (ali 19. veka). Sada, Srbija je mnogo siromašnija država, ali procesi su isti. Kao kritik modernizacije uopšte, prirodno imam problema sa ovim, jer kao što si napomenuo, dolazi do određenog rastvaranja kulturnog nasleđa. Sa druge strane, ukoliko pogledam konkretno na Dorćol sada i danas, vidim da od dragovenih delova tog k. nasleđa je ostao većinom elitizam. Najživahniji delovi grada sa najboljim kulturnim životom su odavno pobegli sa Dorćola, ili se vraćaju pod pritiskom gentrifikacije, a ne obrnuto. To su fensi radnjice sa ručno rađenom robom, novopopločani trotoari, i kafići koji postaju sve pristupačniji pod pritiskom profita i samog tržišta... To je proces, Dorćolci dolaze i odlaze, time transformišu kulturu samog kvarta, ali i dovode do objedinjenja grada, i mislim da se ta dva ne mogu razdvojiti već su povezani logički operaterima.

Ja u daljem raslojavanju tog starogradskog mentaliteta vidim gubitak palanačkog identiteta koji naziva Slaviju "periferijom", i shvatanje svih delova grada kao kulturno-socijalno jednakim na jednoj identitetskoj razini Beograđanstva. Činjenica je da je naša tzv. kulturna elita Dorćolaca koja je jedna veštačko diskurzivna tvorevina apsolutno podbacila u borbi za grad. U tom smislu, ideja očuvanja te elite ili njenog tobožnje konstruisanog identiteta kao nekog muzejskog eksponata osim faux-turističke vrednosti nema druge koristi. Konstruisanu tradiciju Kotora, Dubrovnika, ili čak delova Zagreba Beograd ne deli svojim duhom ni svojim identitetom. U tome je ključna razlika koja ovaj grad čini metropolom. Stoga se ja ne slažem sa Luciferom, mislim da je upravo to doseljeništvo ono "Beogradsko" u našem gradu. Onaj ko traži naš identitet u poređivanju i ravnjanju sa Zapadom (koji je sam po sebi opet iskonstruisan) nikad neće biti zadovoljan jer je u samoj toj potrazi ugrađena nedovoljnost, izvrstan Balkanizam koji spominje Maria Todorova. Nadam se da si me razumeo, ovo je prilično kompleksno shvatanje (bar meni lično), a iskreno nemam vremena da ga lepo razvijem i pretočim u nešto konkretno i napisano)...

@hazard
Mislim da praviš zabunu između pojma novca i vrednosti. Kao stan, i novac sam po sebi nema nikakvu vrednost osim tržišne u trenutku prodaje. Naime, 100 dinara ti u nekom kafiću može kupiti kafu, u nekom ne može. Nekad si sa njima mogao da dobiješ 1.5EUR a sad malo preko 1... A opet, oporezujemo kapital, koji za razliku od stanova, gubi na vrednosti kad stoji (inflacija plus potenc. kamata). Da, taj novac ti čini trošak kad stoji (dok ga ne prodaš za nešto drugo što opet ima promenljivu vrednost)... kao i stan. Ipak, priznaćeš da osoba koja ima na računu milion evra i jedan hleb u ruci je mnogo bogatija od osobe koja ima 100 evra i sva hleba? Zbog čega isti princip ne važi i za stanove? Jedina prednost novca (koji je roba kao i svaka druga) je što se lako i brzo prodaje jer je roba koja svakom treba i koju svako želi, tzv. univerzalna roba.

Inače, slažem se sa ACR, najveći nedostatak ovog predloga je način na koji se utvrđuje cena tih kvadrata, koji treba da uzme u obzir ne samo vrednost stanova već i količinu prodatih, tj. da se broj prodatih stanova uzme u obzir u distributivnoj krivi. Idiotski bi bilo da u kvartu u kome se jedna luks kuća proda za milion evra ljudi koji žive u stotinama udžerica okolo plaćaju astronomske poreze zbog tobožnje cene kvadrata. U tom smislu se zalažem za regulaciju, ali stojim iz ideje o vrednosti. Inače, protiv sam poreza na imovinu uopšte, ali ko mene pita. Samo mislim da je ovako pravednije i bolje za razvoj grada nego ranije - a najbolje bi bilo da tog (i mnogih drugih poreza) uopšte nema.

 

[ivana]

Jovanovm, ja se u vasu idilicnu vezu ne bih meshala...lepo je vama dvojici u toj ljubavi nema mesta trecem..

 

[Ambassador]

Eh, vidi stvarno, otkud znam, nije joj zabavno jer se ne slažemo? Inače, i ja volim da diskutujem sa tobom, ali najčešće nemam vremena..

Mislim da je koncept gentrifikacije, bez nekih dodatnih modifikacija problematičan za Dorćol, a tako i za mnoge druge delove Beograda. Zvog toga sam i spominjao poslednjih 50 godina. Problem predstavlja previše usko shvatanje bogatstva, odnosno klase, i tu bih ja tebe optužio za usko shvatanje bogatstva (odnosno klase) - marksisto (nikad nisam verovato da ću ovo moći tebi da prikačim ). Ono se može posmatrati kao čisto ekonomsko, i tu bih se složio da sam bukvalno shvatio Glasovu definiciju, ali to je samo bilo u cilju ilustrovanja neprimenjivosti pojma na demografske transformacije koje se odvijaju na Dorćolu, a samim tim i kost-benefit analiza gentrifikacije postaje neprimenjiva. Ja bih za klasnu analizu primenio Burdijeov ekonomski, socijalni i kulturni kapital (može i simbolički), i u tom tro-, odnosno, četvorodimenzionalnom prostoru posmatro promene kod stanovništva na Dorćolu. U tom smislu, ovi što sada i poslednjih dvadeset godina dolaze su vrlo bogati u ekonomskom i socijalnom kapitalu, ali siromašni u kulturnom. Dok su oni koji su dolazili posle 45te, bili pretežno bogati u socijalnom i simboličkom, u retkim slučajevima kulturnom kapitalu. Problem predstavlja to što bi se ovakvim oporezivanjem dodatno favorizovalo doseljavanje ekonomski bogatih ljudi, dok bi se oni koji su tokom devedesetih drastično finansijski osiromašili bili prinuđeni da se sele. Time bi dominantna kultura nasilja, nastala 90ih, dodatno ojačala.
Mislim da te razumem, i u velikoj meri slažem sa tobom, pre svega da su ti procesi konstantnog menjanja i doseljavanja u Beogradu nešto što u neku ruku čine Beograd, ali bi njihovo prebrzo odvijanje samo štetilo, jer bi onemogućilo kulturnu razmenu, već bi nametnulo kulturnu dominaciju novog. U tome im, naravno, na ruku ide konstantna kultura nasilja koja se promoviše kroz većinu institucija u državi, ali ono što je najopasnije pre svega kroz škole.
Auuu, jel smo se dovoljno složili da se pojavi ivana-bg?

I da, nisam najbolje razumeo, ok, protiv si poreza na imovinu uopšte, ali da li je gora varijanta da se obračunava po tržišnom, ili kakvom već drugačijem se do sada?

edit: IJU, ivana-bg, ja te ne vide, već tek pošto sam se poslao...

 

[Lucifer]

Sve dok gledate stvar pred sobom u redu je da je svrstavate u razne sablone, klasifikacije, vec opisane tipove, ali nije u redu da polazite vec od izgradjenih teorija i zatim ih trazite lupom po Beogradu... bez razloga ste pomesali dva potpuno odvojena fenomena. Da u Dorcolu dominiraju stariji ljudi - pa to je notorna besmislica nametnuta ovoj diskusiji verovatno mojim insistrianjem na ocuvanju stare dorcolske kulture ciji su stariji ljudi nosioci. Socioloski pogled ne sme se zavrsiti na gospodar Jevremovoj ulici u cijoj jednoj polovini (onoj gde su kuce) uglavnom zaista zive stari ljudi ciji su potomci najcesce u Amrikama ili Izraeleu, vec mora da obuhvati i ceo gornji i donji Dorcol... a kada se citav taj ogroman dobro povezan kraj uzme kao celina onda je jasno da u njemu prevashodno zive sredovecni ljudi sa nemalim brojem dece i mladih svih narastaja - dakle da je to kraj kao i svaki drugi. Porez o kome govorimo preti medjutim da ugrozi i one iostatke starodorcolske kulture, koja ce i ovako izumreti za koje duce godina, a i kulturu modernog Dorcola koja se u klapa u kulturni lik modernog Beograda koja bi mogla da nastavi da bude jedan od stozera urbanosti u buducnost - ali to su dve potpuno razlicite stvari.

 

[Lucifer]

Sto se poreza tice, od prvih postova upravo je moje misljenje: 1. da se sve vredno oporezivanja u vezi nekretniina oporezuje oporezivanjem prometa (zakljucak: porez na nepokretnosti suvisan i kranje upitan); 2. ako se vec razrezuje porez na imovinu (nepokrentosti), onda faktori moraju biti oni koji su vezani za upotrebljivost, dakle kvalitet, starost, lift, parking-prostor, terasa, velicina prozora, osunacanost, pa i uredjenost kraja, njegovu infrastrukturu i geografsku poziciju - sve su to upravo kriterujumu sadasnjeg obracuna -, a ne za promet odnosno ponudu i potraznju jer su to velicine koje nemaju nikakve veze sa samim vlasnistvom koje se nastoji oporezati.

 

[hazard]

@hazard
Mislim da praviš zabunu između pojma novca i vrednosti. Kao stan, i novac sam po sebi nema nikakvu vrednost osim tržišne u trenutku prodaje. Naime, 100 dinara ti u nekom kafiću može kupiti kafu, u nekom ne može. Nekad si sa njima mogao da dobiješ 1.5EUR a sad malo preko 1... A opet, oporezujemo kapital, koji za razliku od stanova, gubi na vrednosti kad stoji (inflacija plus potenc. kamata). Da, taj novac ti čini trošak kad stoji (dok ga ne prodaš za nešto drugo što opet ima promenljivu vrednost)... kao i stan. Ipak, priznaćeš da osoba koja ima na računu milion evra i jedan hleb u ruci je mnogo bogatija od osobe koja ima 100 evra i sva hleba? Zbog čega isti princip ne važi i za stanove? Jedina prednost novca (koji je roba kao i svaka druga) je što se lako i brzo prodaje jer je roba koja svakom treba i koju svako želi, tzv. univerzalna roba.

Ne pravim ja nikakvu zabunu, vec koristim elementarnu logiku i gledam ono sto je fer. Sto se kapitala tice, oporezuje se koliko ja znam prihod koji taj kapital pravi - kada ja zaradim kamatu u banci tu kamatu prijavljujem kao prihod i na taj prihod placam porez. Jos nisam cuo da neko na novac koji mu stoji na tekucem racunu i ne zaradjuje nikakvu kamatu placa porez na taj iznos (mozda gresim). Samo postojanje inflacije je dovoljno da stimulise ulaganja, jer kao sto si rekao, kada novac stoji, on gubi na vrednosti. Ta osoba koja na racunu ima milion evra je bogatija od osobe za 100 evra pod uslovom da te pare iskoristi - a kada ih iskoristi platice porez - najverovatnije PDV.

Za stanove je sledeca stvar u pitanju: recimo da ja sad kupim stan od 50k EUR. Stedim ko blesav za ucesce, otplacujem kredit sa ogromnom kamatom (uzimam Srbiju kao primer). I na kraju, nakon sto otplatim stan i konacno imam krov nad glavom, stan do mene se proda za 100k EUR. I sada moj stan "vredi" 100k EUR (mada od tih 50k "zarade" - tj. manje kada uracunamo kamatu - ja nisam video ni cent) i onda meni opstina ispostavi veci racun za porez. Divno. Zar ja kao takav hipoteticki penzioner nemam pravo da uzivam u plodovima svog rada, i da bar zivim u svom stanu do kraja zivota, ili ce neki procenjivac iz opstine da me istera iz sopstvene kuce koju sam mukotrpno zaradio i platio (i uz to platio drzavi odgovarajuce poreze tokom kupovine) zato sto je skocila cena kvadrata u mom kraju kod Cvetka, pa ja sad pod stare dane moram da se selim u Krnjacu jer je tamo porez nizi?


Porez na imovinu je imao smisla kada su novcani tokovi bili manji, kada je bilo dosta trampe, pa su kraljevi ljudi isli okolo i naplacivali porez na osnovu toga koliko ko ima ovaca, krava, svinja i livade, i to cesto u naturi. Imao je i smisla kada je trebalo stimulisati veleposednike, bivse feudalce, da prodaju veci deo nasledjene imovine, pa da se promeni stanje u kom je 3% stanovnistva drzalo 95% zemljista u nekoj drzavi. Ali sada, kada je vlasnistvo rasprostranjen fenomen, a PDV se obracunava automatski na svakoj kasi, ne vidim svrhu. A da je fer - nije fer.

 

[jovanovm]

^^^ Slažem se sa tvojim zadnjim pasusom, ali uđimo u tu hipotetičku situaciju kupovine stana. Zar tebi nema smisla da ti prodaš stan? Uzmeš 50K, staviš u džep, i odseliš se negde gde cene nekretnina manje fluktuiraju. Ako ti se baš živi u delu grada u kome cene rastu tako vrtoglavo, i ti želiš da se vezuješ za stan, zar ima nešto loše da tu privilegiju platiš za nijansu više od drugih? I da napomenem, DOK plaćaš kredit, ti ne plaćaš porez na deo stana koji nije otplaćen, a niko te ne sprečava u bilo kom trenutku da prodaš stan, otplatiš prevremeno kredit, i staviš razliku u džep.

Mislim da nam ne treba porez na imovinu, smatram to glupim konceptom. Ali kad ga već ima, ne treba da se određuje po nekoj paušalnoj ili arbitrarnoj vrednosti već po tržišnoj. Vidim mnogo pozitivnih stvari od ove uredbe - porast ponude na tržištu nekretnina u centru, pritisak ka izjednačavanju cena u odnosu centar-periferija, povećanje komfora i kvaliteta života u određenim kvartovima, više novca za kulturno-istorijske spomenike, bolji turizam.

E sad, meni mnogo štošta nije jasno. Npr, vidim na sajtu Privredne Komore da se i ranije za osnovicu uzimala tržišna vrednost:

Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti, osim poljoprivrednog i šumskog zemljišta, gde poreski obveznik ne vodi poslovne knjige, je tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. decembar godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

A gore piše: («Službeni glasnik RS», br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04 i 61/07; «Službeni list SRJ», br. 42/02)

Izvor: http://www.kombeg.org.yu/poslovanje*******g/porez/porezna_imovinu.htm

Druga stvar je što se osnovica svake godine smanjuje za 1,5% (upravo da pomogne ljudima kao što je taj hipotetički čovek koji je kupio stan na kredit), sve do 70% smanjenja.

Takođe, ukoliko ti je ta imovina jedino mesto gde živiš, onda:

Član 13.
Porez na prava iz člana 2. ovog zakona na zgradi ili stanu u kojem stanuje obveznik umanjuje se 40% za obveznika i po 10% za svakog člana njegovog domaćinstva, a najviše 70% utvrđenog poreza.

Izvor: http://www.invest-in-serbia.com/laws/srpski/Zakon_porez_imovinu.htm

Iskreno, mnogo štošta mi nije jasno. Treba sačekati predlog pa videti. Ja samo mislim da je apsurdna trenutna situacija da na stan od 60 kvadrata plaćamo porez 1200 dinara godišnje, a da samim rastom njegove vrednosti na tržištu nekretnina smo u zadnjih 7 godina zaradili nekih 40,000 EUR. Ne vidim u čemu se ovaj metod štednje (investicija u nekretnine) razlikuje od drugog, posebno jer daje izrazit popust za ljude koji koriste tu nekretninu za svoju rezidenciju za razliku od onih koji je koriste samo kao investiciju.

 

[Lucifer]

Kada covek kupi stan na kredit, onda on plati celokupan porez na promet - jedini koji je opravdan. Ono sto se nekad/danas nazivalo/naziva trzisna vrednost sustinski nije trzisna vrednost vec vrednost odredjena prema izvesnim faktorima vezanim za upotrebu, odnosno trzisna vrednost sa fikcijom da je ponuda i potraznja beskonacna. Naziv je nebitan.

Kao sto rekoh, ne vidim nijedan razlog zbog koga bi elitizacija bilo kog kraja doprinela i njegovoj revitalizaciji: upravo najbogatiji kace najvise erkondisena, upravo najbogatiji prave haos sa kolima u zguscenim gradskim zonama (Vracar, Dorcol). Kako se nas bogati svet brine o javnim povrsinama, trotoarima, travnjacima, najbolje se vidi na Dedinju, gde ih zabole za sve sto nije u njihovom dvoristu. Propast nasih fasada nema veze sa siromastvom vec sa nebrigom, a ona je ista i kod bogatog i kod siromasnog sveta. Cisto sumnjam da ce novoobageceni Crnogorac koji je kupio 4 stana na Dorcolu radije uloziti u revitalizaciju fasade, nego stari stanari, ma koliko para imali/nemali.

Ako vlada zeli da uvodi trzisno obacunat porez na nepokretnosti kao socijalnu meru, molim lepo neka je tako najavi i dosledno do kraja prema toj ideji uoblici regulaciju. Onda bi verovatno ipak do izrazaja dosli brojni izuzeci za ciju se nuznost ja od pocetka zalazem. Ali vlada to ne zeli; vlada zeli da izmisli oporezivanje kojim ce pokriti egzorbitantnu javnu potrosnju ne misleci pritom o negativnim efektima. U ozbiljnoj i pravnoj drzavi, svaki potez mora imati odredjenu svrhu i biti socijalno odgovoran, cak i prema buducim generacijama, a nepromisljeni potezi velikih umova koji se slepo vode jednim prolaznim ciljem su lakrdisanje. Ne treba mi ovde da se tresemo i molimo boga da regulacija slucajno, kao kocka iz ruke, ispadne takva da ostvaruje neku socijalno odgovornu ulogu koju prizeljkujemo, vec je zadatak vlade da dodnosi socijalno odgovorne regulacije.

Ne vidim zasto bi nekakvo minimalno ili cak maksimalno nivelisanje cena uopste predstavjlalo neko dobro. Cak i da uzmemo da je nekakvo nivelisanje cena (koje nikada ne moze da izjednaci cene svih stanova - ni priblizno) dobro i cak kada bi uzeli da bi porez kaakav se najavjluje dorpineo nivelisanju cena i revitalizaciji fasada, i dalje drzim da je mnogo vaznije izbeci regulaicju koja bi podsticala klastranje grada po ekonomskoj moci i time dovela do porasta kriminala i rascepila socijalni jaz. Jovanovm, Abassador je zestoko pogresio kada te je nazvao marksistom. Marksisti su gledali ekonomske pojave kako bi objasnili drustvo i njegove tokove, ali nikada nisu izdvojili ekonomske ciljeve kao samobitne koje treba pratiti postopoto, vec su ekonomsku politiku shvatali kao put ka blagostanju. Sa druge strane tvoje hiperekonomisticko shvatanje zivota, u kome su piojeidne kategorije kao niveliraje cena dobro po sebi, neosredno vodi u propast.

 

[jovanovm]

Kako mi smeta tvoj demagoški pristup, ali nekako imam osećaj da ne trolišeš, već da jednostavno imaš neki stav o određenoj situaciji pa posle smisliš konstrukciju kako u taj stav da uklopiš stvarnu sliku...

Kada covek kupi stan na kredit, onda on plati celokupan porez na promet - jedini koji je opravdan.

Slažem se potpuno, ali nažalost to nije tako. Srbija i mnoge druge zemlje (Amerika, zemlje EU, itd) imaju porez na imovinu, koji se obračunava po tržišnoj vrednosti, jer ne postoji nijedna druga vrednost koja može da se kvantifikuje i oporezuje.

Ono sto se nekad/danas nazivalo/naziva trzisna vrednost sustinski nije trzisna vrednost vec vrednost odredjena prema izvesnim faktorima vezanim za upotrebu, odnosno trzisna vrednost sa fikcijom da je ponuda i potraznja beskonacna.

Ako nije tržišna vrednost, onda šta je? Objasni mi neku drugu vrednost koja može da postoji, a da nije tržišna, molim te!

Kao sto rekoh, ne vidim nijedan razlog zbog koga bi elitizacija bilo kog kraja doprinela i njegovoj revitalizaciji: upravo najbogatiji kace najvise erkondisena, upravo najbogatiji prave haos sa kolima u zguscenim gradskim zonama (Vracar, Dorcol). Kako se nas bogati svet brine o javnim povrsinama, trotoarima, travnjacima, najbolje se vidi na Dedinju, gde ih zabole za sve sto nije u njihovom dvoristu.

Upravo najbogatiji imaju para i uticaja da guraju izgradnju garaža, upravo najbogatiji imaju novca i vide finansijski interes u ugradnji centralne klime. Ja upravo gledam u deo Dedinja sa svog prozora, i imam sreću da tim novim delom putujem stalno. Ulica je popločana behatonom i u odličnom stanju, asfalt ravan, kontejneri nisu išarani, ograde, fasade i bašte besprekorne. To su sve "novi bogataši" izgradili i oni održavaju. Da nije bilo njih ta ulica nikad ne bi bila proširena niti bi arhitektonski interesantne zgrade niknule oko nje. (Govorim o delu iza Belog dvora)

Cisto sumnjam da ce novoobageceni Crnogorac koji je kupio 4 stana na Dorcolu radije uloziti u revitalizaciju fasade, nego stari stanari, ma koliko para imali/nemali.

Novobogaćeni Crnogorac (jer naravno bogati moraju biti Crnogorci ili dođoši, mi Beograđani smo čisti i kulturni) ima ekonomski interes da revitalizuje fasadu jer ona malim ulaganjem mu menja stan kao proizvod tj. dodaje vrednost na sva četiri stana. Isto je i sa liftom, sa ulazima, sa parkingom. On takođe ima interes da taj stan što pre proda ako cena nekretnina raste, stvarajući dinamičnije tržište i spuštajući cenu kvadrata na Dorćolu. Manje imućni ljudi koji bi se doselili bi onda mogli to da priušte, dalje klasno heterogenizujući stanovništvo kvarta.

Ne treba mi ovde da se tresemo i molimo boga da regulacija slucajno, kao kocka iz ruke, ispadne takva da ostvaruje neku socijalno odgovornu ulogu koju prizeljkujemo, vec je zadatak vlade da dodnosi socijalno odgovorne regulacije

.

Pojasni mi molim te kako popusti na porez za ljude koji žive u tom stanu od 40% do 70% nisu socijalno odgovorni? Kako komentarišeš činjenicu da se porez plaća samo na deo koji je otplaćen kreditom ne štiti kupce prvih stanova? Obe ove mere znatno povlašćuju lokalno stanovništvo i ljude koji kupuju stan da bi u njemu živeli, dok negativno poreski deluju na investitore koji žele da trguju na tržištu nekretnina kupujući više stanova u kvartu. Kako to nije socijalno odgovorno? Šta bi po tebi funkcionisalo?

 

[Ambassador]

Novobogaćeni Crnogorac (jer naravno bogati moraju biti Crnogorci ili dođoši, mi Beograđani smo čisti i kulturni) ima ekonomski interes da revitalizuje fasadu jer ona malim ulaganjem mu menja stan kao proizvod tj. dodaje vrednost na sva četiri stana. Isto je i sa liftom, sa ulazima, sa parkingom. On takođe ima interes da taj stan što pre proda ako cena nekretnina raste, stvarajući dinamičnije tržište i spuštajući cenu kvadrata na Dorćolu. Manje imućni ljudi koji bi se doselili bi onda mogli to da priušte, dalje klasno heterogenizujući stanovništvo kvarta.

Ja se bojim da niko tako kod nas ne razmislja, u suprotnom ne bi se kupovali po takvim basnoslovnim cenama novoizgradjeni stanovi bez garaza, zelenila ili bilo cega drugog u raznim "elitnim" krajevima, kao npr. Senjak. Takodje, ne bi skuspstine stanara dozvoljavale nadogradnju za jedno krecenje i opravku lifta.. itd. itd.