Šta je novo?

Konurbacija Beograda i Novog Sada??

Tako je. Ni Batajnica ne treba da bude Beograd, ali i Pančevo treba da bude deo Beogradskog okruga.
 
Da se ja pitam iz teritorije grada Beograda bih izbacio i Mladenovac i Obrenovac i Lajkovac i sva ta ostala mesta koja fizički i ne pripadaju glavnom gradu. Prestanimo na silu širiti Beograd. Pančevo takodje nikako ne treba da bude gradska opština Beograda.

Slozio bi se sa tobom da se izbace Mladenovac Obrenovac i Lajkovac jer su to gradovi koji su zaista dalje i koji su fizički odvojeni od Beograda.
A Pancevo bi pripojio jer je on u direktnom urbanom kontinuitetu sa Beogradom.

Znam da niko ne sme da dira status grada Panceva jer je deo AP vojvodine pa.samim tim bi se stvorio teritorijalni presedan pripajanja dela Vojvodine gradu Beogradu ali to je trauma u glavi koju vučemo iz vremena SFRJ da ne kazem još iz doba austrugarske.
Vojvodina je deo Srbije, nije to neka strana zemlja pa da nam neko kaze kako trebamo administrativno da organizujemo naš prostor a time se ne ugrožava ničiji teritorijalni integritet.
Eventualno bi se pobunili autonomaši.
 
Interesantno je da niko nikada nije pitao gradjane Srbije ili Vojvodine treba li nam AP Vojvodina. Ni za vreme SFRJ, a ni posle. Meni kao nekome iz Banata, Vlada Vojvodine, njena zastava ili skupšina ne znače ama baš ništa. Moje mišljenje je da celu Srbiju treba administrativno reorganizovati i promeniti izborni sistem u većinski. Nekako mi se čini da je pošteniji.
 
Уместо Града Београда потребан нам је Београдски округ који би чинили Београд у ужем смислу, и општине и градови око њега, . .
"Beogradski okrug" već postoji, ali se zove "Područje Grada Beograda".

 
Velika budalastina je AP Vojvodina. A njen besmisao se mozda bas kod Panceva najbolje vidi. Nadomak Beograda, veze nikakve s Novim Sadom, ali eto ... smisljeno da se udomi armija birokrata i rodjaka, da nesto kao rade i smetaju. Neko u NS ce odlucivati sta Pancevu treba, za neke papire ce se sipciti do budjavog NS, umesto, ako vec mora negde, ispred nosa.
APV ukinuti, nadleznosti dati okruzima!
A sto se Panceva tice, verovatno bi se daleko brze razvijalo u okviru BG okruga, odnosno da ne postoji gomila barijera izmedju APV i grada Beograda.
 
Autonomija (oblast ili pokrajina) su uglavnom daje nacionalnim manjinama u nekoj državi. Ali, ne baš uvek jer u Rumuniji živi oko 1,5 miliona Madjara, pa nemaju političku autonomiju. Da ne pominjem Makedonce u Bugarskoj i Grčkoj, koji nemaju nap. Egejsku i Pirinsku autonomsku oblast. Srbi u Hrvatskoj ne mogu ni da sanjaju autonomnu pokrajinu.

Pošto je u AP Vojvodini većinsko srpsko stanovništvo (65%?) trebalo bi povesti dužu Javnu raspravu o tome da li raspisati referendum o ukidanju AP na kojoj bi se ustanovilo šta je dobit, a šta gubitak kod ukidanja AP za stanovništvo i privredu.
 
Jbg, sad ulazimo u politiku, ali nije li AP Vojvodina idealno resenje bas zato sto je stanovnisto vecinski srpsko? Nacionalne manjine su nadomirene, a nemaju nikakvu sansu da se odvoje.

Ukidanjem AP Vojvodine bi se stvorilo nezadovoljstvo manjina koje bi cekale neku sansu da dobiju autonomiju, a ako dobiju autonomnu pokrajinu gde su oni vecina, to je na korak od nezavisnosti.
 
Jedino su Madjari značajna nacionalna manjina i oni uglavnom žive u Severno-bačkom okrugu gde su većina sa 41% u odnosu na Srbe 27%. To je grad Subotica i opštine Bačka Topola i Mali Idjoš, a u tom okrugu ima i 8% Hrvata I 7% Bunjevaca što je vrlo mešovito stanovništvo, pogotovu što ima i skoro 2% Crnogoraca.
 
Poslednja izmena:
"Beogradski okrug" već postoji, ali se zove "Područje Grada Beograda".

То је лоше осмишљено и још горе реализовано. Округ би био флексибилнији а локали самосталнији и у бољој могућности да задовоље комуналне потребе локалног становништва. Град Београд као територијална јединица је веома трома и неартикулисана целина.
 
Pa velika većina ne bi htela.
Poznato je da Pančevci ne doživljzvaju sebe kao beogradjane.
Pa dobro, ništa, onda neka idu u Novi Sad ili gde već. Daleko im lepa kuća i dobro zdravlje.
A i Zemuncima bih rekao i uradio isto, da mogu, tj. da nisu već administrativno pripojeni Beogradu. I dao bi im da nose sa sobom i sve one imbecilne duplikate imena ulica, zbog kojih obe strane imaju probleme i nepotrebne troškove.
 
Poslednja izmena:
Širenje admin.područja Beograda je nepotrebno, a smanjenje je poželjno. Formiranjem novih opština Batajnica, Dunavski venac u Banatu i Avalski venac može da se zajedno sa prigradskim opštinama Barajevo, Grocka, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, Surčin i Sopot uspostavi Beogradski okrug.

Tako bi se smanjilo administrativno područje Beograda, ali bi se povećala efikasnost upravljana i Beogradom i svim prigradskim opštinama u Beogradskom okrugu, pa zato taj predlog podržavam.

IMG_20220712_073154.jpg
 
То да ли се неко доживљава као БГ је мање битно од функционалности територијалне организације. Што се тиче АПВ, мислим да би окрузи са јачим надлежностима боље задовољили како потребе становништва у глобалу тако и националних мањина. И тако би се развили и секундарни административни центри.
 
Što se tiče naslova ove teme o konurbaciji BG i NS od toga nema ništa, jer ćemo za 15-20 godina imati min.Milion stanovnika manje u Srbiji zbog negativnog prirodnog priraštaja i iseljavanja, tj. ekonomske migracije.

Duž puta preko Indjije će se verovatno i dalje graditi i širiti Privredne zone, možda ponešto i stambenih objekata, ali teško da će se nekad Beograd i Novi Sad spojiti u neku urbanu celinu, a to ne bi bilo ni poželjno.
 
Могуће је да дође до премештања становништва. Нпр. да се осмисли пар планских насеља за становање у кућама на празнинама између постојећих насеља између Нове Пазове и Старе Пазове, Инђије, Бешке и Чортановаца која би се транспортно ослањале на аутопут и железницу са мрежом фидер аутобуса, и да се плацеви ту бесплатно понуде људима нпр. у урбанистички и инфраструктурно накарадним насељима у Калуђерици, дуж Зрењанинца и сл.
 
Родом Панчевац, лично бих се изјаснио за "припајање" Београду, јер Панчевцима је Београд све, а Нови Сад само ерективна пилула онима што се сматрају аутономашима (зашто_ како, предности и мане тог става ти људи нису у стању да назову, али кад је реч о аутономији - пена на сута, црвен бан на лице).

Подестићу да је Панчево у време краљвине Југославије улазио тројну управу Боград Земун Панчево, тако да то не би било ништа ново.
Осим тога, Панчево је једн од форпостова Београда, тако да и ту нема неких проблема. 90% Панчеваца се школује лечи и ради у Беогаду (ради ипак мањи проценат можеда око 50%) Ка новом саду гравитира потомство бивше комунистичке елеите које никако да схвати да Југославије више нема.

Претпостављам да је аутономашка опција у мањини, али су изузетно гласни, тако да актулена власт не потенцира то питање како не би било много месечног негатива а то може на рејтинг да се одразци. Из тог разлога стоји невескиколоша застава Војводине као и нехералдички грб још увек у употреби, иако би скупштински давно могли да укину Чанкову саморекламу.

Што се тиче конурбације Нови Сад Београд, зидарева позиција је у овом историјском моемнту најсмисленија.
 
Могуће је да дође до премештања становништва. Нпр. да се осмисли пар планских насеља . . .
Možda je moguće, ali je malo verovatno, jer to nije ni potrebno. Država mora da se bavi infrastrukturom, a ne "premeštanjem statovništva". Naravno, mora da organizuje bolji i lakši život stanovnicima, pa u tom smislu i uspostavi Beogradski okrug.

Još pre 15 godina sam pisao da nema ništa od ondašnjeg projekta "Treći Beograd" koji je trebalo da se gradi na banatskoj strani. Tamo su nikla i proširila se naselja i država još nije stigla da izgradi svu infrastrukturu.

Beograd će da se širi "iznutra", tj. zameniće se nekoliko hiljada starijih ili manjih kuća i objekata sa novogradnjom koja će imati više kvadrata stambenog i poslovnog prostora. To se upravo i dešava predhodnih godina.
 
Poslednja izmena:
Ок, могли би онда да осмисле нова насеља за младе парове без некретнина као подстицајну меру за ублажавање ефеката депопулације. Бесплатно земљиште, субвенционисана грађа, плански урбанизам и ефикасни транспортни систем између два највећа града.
 
Ок, могли би онда да осмисле нова насеља за младе парове . .
Država teško da ima neku atraktivnu lokaciju u svom vlasništvu u okviru novog GUP-a, tj. u okviru Obilaznice na koju bi mladi parovi pristali. Osim toga pravno je pitanje da li može da se baš poklanja državno žemljište.


Bolje je davati razne povoljne kredite, pa i odredjenu novčanu pomoć kao kod kupovine kuća na selu koja iznosi 10.000 evra.
 
Izgleda da može da se poklanja državno zemljište, PKB-u je poklonjeno državno zemljište nakon čega je PKB prodat "Arapima" ispod cene - link

Ono što je mnogo problematičnije u privatizaciji PKB-a jeste unošenje državnog zemljišta u imovinu kompanije "ispod žita". Naime, iz finansijskog izveštaja za 2015. godinu saznajemo da je PKB uknjižio državnu zemlju, koju je koristio, kao sopstvenu imovinu, odnosno, konvertovao ga iz prava korišćenja u pravo svojine. Po tom osnovu, vrednost nekretnina, postrojenja i opreme PKB-a na kraju 2015. uvećala se za oko 28,5 milijardi dinara, odnosno za 234,1 milion evra po kursu s kraja 2015. godine. Na taj način je "izigran" zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji striktno propisuje način na koji se može otuđiti poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

"Vreme" je došlo u posed zanimljivog dokumenta – Zaključka Vlade Srbije od 18. decembra 2015. godine (broj 731-13724/2015) u kome piše da je "Vlada saglasna da Državno pravobranilaštvo ne pokreće upravne sporove, odnosno da odustane od tužbi za pokretanje upravnih sporova protiv konačnih akata Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kojima je odlučeno o upisu prava svojine ‘PKB Korporacije’ a.d. Beograd na nepokretnostima koje su, u skladu sa Sporazumom zaključenim između Republike Srbije, Grada Beograda, Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i Poljoprivredne korporacije Beograd evidentirane kao imovina koja je u vlasništvu tog privrednog društva."

Dakle, u prevodu, država kaže Pravobranilaštvu – koje bi trebalo da štiti imovinska prava i interese države – da "ne čačka" mnogo taj upis državnog zemljišta kao imovine kompanije PKB.

Zaključak je donet na predlog Ministarstva privrede (tada je ministar bio Željko Sertić), a potpisao ga je tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Inače, ovaj zaključak ne može se naći na sajtu Vlade Srbije, odnosno, iz nekog razloga nije javni dokument.
 
Izgleda da može da se poklanja državno zemljište, . .
Nije ni njima "poklonjeno", već su izvršili "konverziju iz prava korišćenje u pavo svojine", a da li je sve bilo po zakonu to je druga priča i nije za ovu temu o Beogradu.

Zato sam i napisao da je "pravno pitanje" da li i kako bi moglo da se poklanja državno zemljište za mlade parove. Pre bi moglo da se prodaje uz neki baš veliki popust, nap. 99% :) jer to bi ipak bila kupoprodaja.
 
Зашто је проблем да се поклони земљиште? Зар нису избегличка насеља по Земуну из доба радикала тако настала?
 
Vrh