Šta je novo?

Košutnjak

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=484715#p484715:1olczvi2 je napisao(la):
astrodule » Pet Okt 13, 2017 5:18 pm[/url]":1olczvi2]Danas sam "izneverovao" šta mi se desilo u Košutnjaku.

Uvek kada trčim na stazi ostavim pored neke sprave flašicu sa napitkom (dekstroza, malo soli i malo cedevite).
Danas, posle prvog kruga, vidim da je nema. Pomislim, možda sam se zeznuo i ostavio na prethodnoj stanici sa spravama. U sledećem krugu vidim da je nema na prethodnoj, i stanem i pogledam okolo, i na kraju pogledam u kantu. Ladno je neko popio i bacio flašu. Nije prosuo jer bih video vlažnu mrlju na zemlji oko kante. Kanta je neposredno pored sprava, na 1m od mesta gde sam ostavio flašicu.

Boja napitka je bila bledo žuta, flašica je od Akva vive, znači nije neko mogao da se zezne i popije misleći da je njegova flaša.

Na stazi su bili samo trkači i šetači. Nema cigana ni skitnica.

Ovo je tako potresna priča da sam se preznojila. Odoh zapaliti jednu da se smirim.
Bre Dule, pa kako to da ostavljaš flašice sa papicom "na izvolte"? :lol:

I onda napadneš nekoga zbog tobož rasizma, antisematizma a ovamo - nije Rom a ni skitnica (Srbin skitnica ili neki drugi, svejedno je ako nema šta da jede on ima samo jedno ime).

Košutnjak je divno izletište koje retko posećujem osim zimi kada napada sneg pa se spuštam saonicama niz breg.
 
"Svi znamo ko voli da krade" reče Bata Stojković u "Ko to tamo peva" svojevremeno, ali da danas snimaju, tu rečenicu bi morali da izbace.

Sneg, zima, trčanje kroz šumu utabanim stazama, dok škripi sneg pod patikama. Imamo Košutnjak tako blizu (fizički), ali nekima je tako daleko (u glavi).
 
Eto vidiš, u filmu bi izbacio rečenicu a ovde je koristiš. Kako da tumačim tvoju misao ili da je uopšte ne tumačim? Često si prilično zagonetan a evo sada pomalo romantičan, patetičan ali i ironičan.

Niz padinu u Košutnjaku se spuštam saonicama, ne idem peške, draži mi je Topčider. Ok? ;)
 
Ja ne bih izbacio tu rečenicu, ali bi producenti pod pritiskom raznih NVO to morali da urade.

Mali of, ali toliko je ludilo zavladalo da mora svaka reč da se važe i da ne sme da se kaže ciganin jer će neko da se uvredi (a najmanje Romi koji sebe tako i nazivaju)
 
Ti ne bi izbacio tu rečenicu? Ne bi?! :shock:

Kratak odlomak iz zbirke pesama Miroslava Antića "Garavi sokak"
I ja, evo, već godinama lutam i izmišljam pesme Roma. Romi – to je isto što i Cigani, samo što na ciganskom Romalen znači i: ljudi. I uvek se piše velikim slovom.
Ceo predgovor:
Kad sam bio garav

U ona davna i daleka vremena, kad sam bio dečak, imao sam u osnovnoj školi druga Mileta Petrovića, malog buljookog Ciganina, koga su zvali Mile Glupavi, ili kako se to na ciganskom kaže: Mile Dileja. Mnogi Cigani zovu se Nikolići, Petrovići ili Jovanovići, mnogi se i danas zovu Mile, ali onaj moj drug, onakav Mile Dileja, bio je ipak, i ostao, nešto drukčije od svih ostalih.

Ubili su ga fašisti 1942. godine u drugom svetskom ratu. Sahranjen je negdje ka selu Jabuci, kod Pančeva, u veliku zajedničku grobnicu bezimenih žrtava. Dve humke u ravnici, na dnu negdašnjeg Panonskog mora, liče na dva ostrva koje zapljuskuje veliko nisko nebo južnog Banata. Ponekad tamo odem, zapalim sveću i plačem. A meni se još i sad učini da Mileta ponekad sretnem. U gradskoj vrevi. U metežu autobuskih stanica ili aerodroma. Na obalama reka kraj kojih me nose brodovi. Na pustim poljanama u predvečerja, kad provirim kroz okno voza. Kroz vazduh, blag i pepeljast kao svila, ide čerga. A za njom, na pedeset koraka, providan kao staklo: Mile. Kad voze zađe za okuku, a on, kao da nadrasta krošnje, rasplinjuje se i pretvara u veliki beli oblak. I tako usamljen, dugo još lebdi na južnom nebu.

Iako najmanji u razredu, Mile je uvek sedeo u poslednjoj klupi kao da nekom smeta, kao da je nešto drugo nego ostala deca. Tukli su ga svi redom, bez razloga, prosto zato što je Ciganin. Kad god neko nešto ukrade, Mile je dobijao batine ni kriv ni dužan. A vladalo je verovanje da je urokljiv, zbog zrikavih očiju, i da se noću druži s đavolima.

Jednog dana, kad je sve to prevršilo meru, premestio sam Mileta kod sebe u prvu klupu i potukao se zbog njega do krvi. Proglasio sam ga za svog druga. Pravio sam se da sam i ja razrok kad smo plašili drugu decu. Naučio me je ciganski, pa smo nas dvojica govorili nešto što niko ne razume, i bili važni i tajanstveni.

Bio sam dosta nežan dečak, plavokos i kukavica, ali odjednom se u meni probudio neki vrag i ja sam tukao sve redom, čak i one najjače. Danima sam dolazio kući raskrvavljen i pocepan. Šutirali su mi torbu po blatu. Napadala su me ponekad i petorica. Ali izdržao sam.

Mile me je obožavao. Počeo je da krade zbog mene gumice, boljice, užine, olovke… i donosio mi sa nekom čudnom psećom vernošću. Imao sam zbog toga mnogo neprilika, jer morao sam sve te stvari posle krišom da vraćam, da ga ne uvredim. A vraćati je ponekad mnogo teže nego krasti. Mile Dileja je bio najveći pesnik koga sam poznavao u detinjstvu. Izmišljao je za mene ciganske pesme na već poznate melodije, prerađivao one stare koje je slušao od mame i bake, i dugo smo, danima, pamtim to kao iz neke čudne magle, dugo smo govorili o neobičnim svetovima bilja i životinja, o zlom duhu Čohana što jede decu, o snovima i kletvama, o čergama i skitnjama, i gorko, i šeretski, i tužno, i bezobrazno. Jednog dana rekao mi je svoju tajnu: loš đak je zato što ne može da misli, a da ne peva. Kad bi mogao, rekao je, da otpeva sve svoje lekcije, i zemljopis, i poznavanje prirode, i tablicu množenja, ali da sve to izvrne kako se njemu čini da je lepše, bio bi najbolji đak u razredu.

Onda je došao rat. Došlo je strašno Čohano, koga se plaše i deca i odrasli Cigani. Probajte ako ne verujete: to je nešto u krvi. Čudno. Idite u neku cigansku kuću i, kad dete u kolevci plače, dete koje još ne zna ni da govori, plašite ga đavolom, vilenjacima, vešticama, plašite ga babarogom, čime god hoćete – vrištaće i dalje. Ali ako mu kažete, gledajući ga u oči: mir, ide Čohano – dete će okrenuti glavu, naježiti se i zaspati.

U kućama Garavog sokaka tih prvih ratnih noći stalno su gorele sveće. Kažu da se Čohano boji svetlosti, jer je duh mraka i smrti. «Čohano jede sveće», govorili su. «Palite zato jednu na drugu da se produži svetlost». Moj Mile je morao da nosi na ruci žutu traku. Tako su okupatori odredili. Žuta traka je značila da on nije čovek, nego Ciganin, i da svako može da ga ubije kad hoće.

Bio je nasmrt preplašen. Vodio sam ga kući iz škole, uzimao od njega traku i stavljao na svoj rukav. Dogodilo se da smo jednom, vraćajući se tako, sreli nemačkog vojnika. Jednog od ovih naših, domaćih, regrutovanih u diviziju «Princ Eugen». Bio je u šlemu, pod oružjem, a jedva šest ili sedam godina stariji od nas dvojice. Imao je dva plava oka, okruglo rumeno lice, u prvi mah činilo mi se čak dobroćudno. Uperio mi je pušku u grudi. U vilici mu se caklio zlatan zub. «Čega se to vas dvojica igrate?» «Ničega», rekao sam. «On se boji, a ja mu čuvam strah». «A šta je on tebi, kad mu čuvaš strah?» «Brat», rekao sam. I dalje se smeškao. Isukao je bajonet i stavio mi vrh u nozdrvu. Digao ga je tek toliko, koliko mogu da se uspnem na prste. «A koga se to bojiš?», upitao je Mileta. Mile je ćutao i gledao u zemlju. «Boji se da ga ne ubijete, gospodine vojniče», kazao sam dižući se i dalje na prste kao da ću poleteti. Osetio sam da mi nozdrva polako puca i krvari. «A ti se ne bojiš?» «Svako ko je mali mora da ima starijega brata koji će ga čuvati», rekao sam. «A gdje je tvoj stariji brat?» «Nemam ga, gospodine vojniče», kazao sam. «Zato se i ja bojim kad sam sam. Ali pred ovim dečakom ne smem».

Ne prestajući da se smeška, vojnik me je poveo ulicom. Išao sam tako na prstima, sa bajonetom u pokidanoj nozdrvi i ljudi su nam se sklanjali s puta. Vojnika je sve to veoma zabavljalo. Očekivao je, valjda, da ću zaplakati. A ja, od silnog straha i bola, ništa drugo nisam umeo da mislim, nego sam stalno ponavljao u sebi: nemoj se saplesti, ostaćeš bez nosa.

Mileta su jedne noći odveli s grupom Cigana i streljali. Ja sam ostao živ. I kad god vidim nekog Ciganina da mu treba pomoć, stanem uz njega da mu sačuvam strah.

Jedno vreme odlazio sam u kafane gde sviraju najbolje ciganske družine. Oni to zovu: muzička kapela. Družim se s njima i plačem. Teram ih da mi sviraju Miletove pesme. Oni kažu da to ne postoji. Da reči tako ne idu. A ja znam da idu baš tako, i još ponešto izmišljam i sad već, polako, neki dobri orkestri kao što je Tugomirov ili Janike Balaža, Žarkova banda, Džanetova ili Miloša Nikolića iz Deronja, pevaju te pesme. «Iz poštovanja», kaže mi basista Steva iz Silbaša. «Žao nam kad plačete. Ako ne postoje pesme, izmislićemo ih za vas».

I ja, evo, već godinama lutam i izmišljam pesme Roma. Romi – to je isto što i Cigani, samo što na ciganskom Romalen znači i: ljudi. I uvek se piše velikim slovom.

A Mile Dileja?

Ja u boga ne verujem. Ni u strašno Čohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u onom svetu mraka, korenja i tišine, kupi mom Miletu Dileji plišan šešir.
Uvek ga je tako mnogo želeo.

Kraj offa.
~~~
Košutnjak je sjajno izletište. Svojevremeno smo sa društvom iz gimnazije odlazili da proslavimo neki izmišljeno važan dan. Tada mi se činio tako daleko kao sada npr. Kosmaj.
Čim jesen zarudi otićiću i zabeležiti najlepše prizore.
 
Ima zaista divnih staza koje povezuju Kosutnjak i Topcider. Sa trima mislim da je najkrace preko Hajducke cesme pa do zeleznicke stanice Topcider i onda na Milosev konak. Ima i druga staza sa trima preko sumareve kuce i izlazi se dole kod restorana Kosuta. Treca je isto sa trima pa na kucice koje su preko puta ZS Topcider, ta je malo divlja. Naravno i ona koja vodi preko Topciderskog groblja. Izvinite na konfuziji, ja to iz glave, probacu da nadjem neku mapu da postavim.
 
Nisam siguran da li postoje staze kroz šumu koje izlaze na železničku stanicu. Taj deo je baš strm i postoji čak i litica na kojoj speleolozi penjači i alpinisti treniraju. Naravno, uvek se može pratiti asfalt.

Oko trim staze su počeli da razvode struju do postojećih bandera sa solarnom rasvetom. Ne znam do kada solarna rasveta "drži" svetlost, tj. koliku ima autonomiju, ali sa strujom će sigurno biti prijatnije jer moram priznati da je malo "spuki" trčati tamo jer je samo staza osvetljena, a oko staze je mrkli mrak.

Bio je mrak, pa nisam video da li kablovi idu i ka unutrašnjosti trim staze ili samo uz trim stazu.
 
Oko trim staze su iskopani uski kanali i provlačeni su kablovi do skoro svake bandere sa sijalicama, dve vrste kablova (strujni i neki data kablovi)... to je bilo još pre nekoliko dana, do danas je verovatno sve već zatrpano... deluje kao da će biti video nadzor
 
A sto to bar nije ustemano ili zaliveno betonom
 
Trebalo je pri prvobitnom osvetljavanju ovim solarnim panelima predvideti malo (ali samo malo mućnuti glavom) i ostaviti jedno rebrasto crevo kroz betonsku podlogu do podnožja stuba, pa kroz postojeća vratanca na stubu sada odraditi spajanje.

A kad nisu već razmišljali kada je trebalo, trebalo je (kao što Direktor kaže) oštemati beton, postaviti rebrasto crevo, odvrnuti 4 matice koje drže banderu i rebrasto crevo utopiti i zaliti betonom.

Ovo mogu veverice da pregrizu bez problema, ali valjda neće ništa niko tu grickati.
 
Ovi kablovi ipak nisu bili za dodatno osvetljenje već za video nadzor.
36e2b01e7f75c18a131f415b4c283414.jpg
46cd7157933a319fa1d82605614bc773.jpg
 
Nova mesta za rostiljanje. Veoma lepa i prakticna, sa peskom za gasenje i sipkom za kotlic. Nadam se da ce ih biti jos, ovaj se nalazi iza restorana Golf na poljani. Jos da narod shvati kako se koristi.

imhx6w.jpg


2a8rxmp.jpg


2wdymue.jpg
 
Ja sam pominjao čestitku komunalne koju sam dobio u oktobru zbog parkiranja na "zelenoj" površini, stigla na naplatu pre par nedelja. Na žalost, vozilo registrovano na firmu, nisam imao vremena da se mučim da im dokazujem da je korišćeno u privatne svrhe na trim stazi tako da sam im platio 11x veći iznos nego što je propisan za ovaj prekršaj.

Što pominjem ovo... Danas sam prošao kolima pored trim staze. Prizor je bio najgori ikad - lepo vreme je izmamilo zilion ljudi na trim stazu, ali i zilion kola. Gomila ludaka koja je parkirala do pola točka u blato. Mogu da se kladim da komunalna danas nije delila čestitke jer su morali da se dobrano ukaljaju... Na žalost, nisam mogao da slikam situaciju, ali danas je bio vrhunac...

Apel odgovornima - stavite stubiće celom dužinom ulice Kneza Višeslava pored trim staze tako da fizički ne može da se parkira na zemlju ili napravite nova parking mesta. Bez problema parking ovde može i da se naplaćuje i da bude jedan od skupljih u gradu.
 
Ta nedoslednost me nervira. Vikendom te ne diraju kada ima milion vozila, a nekad im dune pa napišu kaznu ako je jedno vozilo.
Ruku na srce, parking mesta nema dovoljno ni na Košutnjaku ni na Adi i to se mora nekako rešiti.

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
 
Ima parkinga na Košutnjaku, okolne ulice, dole kod DIFa... Ali je teško prošetati guzicu 500m nego se mora parkirani tik uz trim stazu.

Srećom, trim staza je 1% Košutnjaka i sva seljana se skupi uglavnom tu i na ski stazi. Sve drugo je nekontaminirano i slobodno za uživanje.

Jedina šteta je za ozbiljne trkače, ali taj nivo kulture ostalih - da ne idu u čoporu trim stazom - nećemo nikada dočekati.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=523745#p523745:2g0lvdii je napisao(la):
Kartograf » Sat Mar 10, 2018 10:09 pm[/url]":2g0lvdii]

Srećom, trim staza je 1% Košutnjaka i sva seljana se skupi uglavnom tu i na ski stazi. Sve drugo je nekontaminirano i slobodno za uživanje.
Taško da je nekontaminirano. Kada je lepo vreme auta ima od trim staze sve do kraja Košutnjaka skoro do stadiona Čukaričkog. A i teško se pešači tih 500 metara kada se roštilja i pije, nija lako punog stomaka. Jedino opravdanje za familije sa malom decom.
A što se tiče trim staze kada je ovakvo vreme na njoj ima najmanje trkača, tako da ja tada ne trčim
 
Ja ne mogu da shvatim osobe koje se šetajući rašire na stazi. Redovno trčim tamo i uvek ima takvih osoba. Nije u pitanju da jednom prođem pored njih, već svaka 2-3 kruga. Nisam jedini koji trči, znači kapiraju jer ih svakih bar 100m neko pretekne.

2 osobe već mogu da blokiraju stazu ako se šetaju po sredini.

Naravno, ima uviđajnih ljudi koji te ili čuju (a čuju se koraci trkača) ili se izvine, ima roditelja sa decom koja kada ih preteknem kažu deci da se ne šire po stazi, ali ima i debila svih godišta i polova.

A ima i šetača kučića i oni su realno najnezgodniji za preticanje.

Da ne pričam o tome da većim delom godine može da se šeta i pored staze.
 
ista i večita situacija kao sa bic. staz. na adi
Proširiti stazu i rešen problem, tako da uvek ima mesta za ,,preticanje,,
proširirvanje trim staze nit je skupo nit komplikovano a moze i brzo da se izvede :D
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=524268#p524268:db55p4ta je napisao(la):
boca-ica » 12 Mar 2018 07:56 pm[/url]":db55p4ta]ista i večita situacija kao sa bic. staz. na adi
Proširiti stazu i rešen problem, tako da uvek ima mesta za ,,preticanje,,
proširirvanje trim staze nit je skupo nit komplikovano a moze i brzo da se izvede :D
Malo ili ništa se neće dobiti proširenjem pošto će samo više njih moći da se lepo raširi da hodaju u jednom redu na trim stazi. Jednostavno trim staza ima svoju namenu, kao što i bici staza ima svoju namenu, a to što se koristi za sve ostalo je pitanje stanja svesti, pa tek veličine. Mada uvek glasam za njeno proširenje :)
 
Trim staza nije jedina na tom mestu, tu su i javni rukometni, košarkaški i odbojkaški teren kao i velika livada. Takođe i 2 kafića sa još 2 privatna terena za fudbal, 1 za košarku i 3 za tenis... Ne računajući one koji koriste trim stazu za bilo koju namenu, pa nema dovoljno parking mesta... U nedelju je i parking iza Zavoda za sport bio prepun, i ne samo on, već i prvi red parkinga iznad bazena. Moraće da se pozabave nadležni sa ovim problemom.
 
Staza ima sasvim dovoljnu širinu za svoju sportsku namenu. Potrebna je potpuno nova staza ili više njih za rekreativno šetanje, ali da bude dovoljno udobna (zbog kolica, starijih i najmlađih). Prosto je neverovatno da takva staza uopšte nije planirana niti izvedena do sada.

I naravno "kršten" (mrzim sebe što sam ovo napisao) parking.
 
Da ne bude da je trim staza jedino što postoji na Košutnjaku, i za ovakve događaje nema parkinga :) Slika od prošle nedelje:

 
Trim staza je za trčanje i brzu šetnju.

Bilo bi lepo da se obnovi pešačka staza od lomljenog kamena koja postoji u blizini, mada će se i tada ljudi šetati po trim stazi. Vole ljudi novo, a i izgleda im kao da su na kanskom crvenom epihu.

Kao što @Goje kaže, potrebna je staza gde se može ići sa dečijim kolicima (i trotinetima), a to bi mogla da bude staza od lomljenog kamena sa popunjemim fugama (betonom) kao na Avali.
 
Vrh