Jedna vest iz 2011. gde je dosta toga objašnjeno
Milosavljević: Direktori KCS prihvatali sporni projekat
Konstrukcione nedostatke u idejnom projektu za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije, koje su prethodnih dana iznosili Zoran Stanković, ministar zdravlja, i dr Đorđe Bajec, direktor KCS, italijanski arhitektonski studio „Altijeri” već je ispravio u skladu sa profesionalnim standardima i domaćim zakonima, kažu u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Komisija za reviziju projekata, koju ministarstvo po redovnoj proceduri saziva za objekte javne namene više od 50 metara, odobrila je izmene i sada se čeka da Italijani i ostatak dokumentacije usklade sa prepravkama.
– Idejni projekat smo dobili u junu, a u oktobru je komisija dala nalog da se otklone nedostaci. Naši stručnjaci su procenili da bi druga kula, kako je bila projektovana, imala problema sa primanjem udara vetra i zemljotresa, da je potrebno povećati gabarite, to jest proširiti noseće stubove, ojačati konstrukciju. Takve ispravke „Altijeri” je uneo u novi projekat i on, prema mišljenju komisije, odgovara zahtevima. Pošto je konstrukcija sada promenjena, nužno je prilagoditi i ostale delove dokumentacije. Čim dobijemo sve zatražene izmene, komisija za reviziju će se sastati i dati novi izveštaj – navodi Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnica ministra.
Kako nezvanično saznajemo, pošto će posle rekonstrukcije u kompleksu KCS biti postavljena dodatna medicinska oprema i svakog dana će u njemu boraviti mnogo više ljudi nego dosad, opterećenje zgrada biće veće. Konstrukciju je neophodno „utvrditi” i zato što sadašnja ne odgovara seizmičkim i geomehaničkim propisima usvojenim dve decenije posle gradnje KCS. Ali to ne znači da objekat sada nije bezbedan.
– Izjave o tome da bi Klinički centar Srbije mogao da se sruši usled zemljotresa neodgovorne su i uznemiravaju javnost, a na Ministarstvu zdravlja i KCS je da učine sve što mogu kako bi projekat bio dalje vođen – istakao je juče prof. dr Tomica Milosavljević, bivši ministar zdravlja.
U razgovoru za „Politiku” on tvrdi da je u projektovanju kliničkih centara sve vidljivo, jasno i rađeno po zakonu.
– Za izbor projektanata raspisan je međunarodni konkurs – navodi dr Milosavljević.
Kredit Evropske investicione banke za rekonstrukciju i završetak kliničkih centara u Kragujevcu, Nišu, Beogradu i Vojvodini od 150 miliona evra, sa mogućnošću povećanja na 200 miliona, kaže dr Milosavljević, ratifikovan je u Skupštini Srbije i njegova primena postala je moguća krajem 2008. godine.
– U realizaciji projekta Jedinici za implementaciju Ministarstva zdravlja pomagala je tehnička pomoć koju je plaćala Evropska unija. Do februara 2009. urađena je obimna analiza u sva četiri klinička centra. Potom je do oktobra 2009. godine završen i generalni plan, takozvani master plan. Idejni projekat rađen je nekoliko meseci zajedno sa svim direktorima klinika KCS koji su svojim potpisima potvrdili funkcionalnost tog plana. Uz saglasnost dr Đorđa Bajeca, direktora KCS, idejni projekat podrazumevao je zidanje i druge kule u Beogradu. Niko nije nametao to rešenje, već je ono bilo izbor samih direktora u KCS – istakao je bivši ministar zdravlja.
Milosavljević pojašnjava da je idejni projekat za rekonstrukciju završen 22. juna prošle godine, ali je u međuvremenu donet novi Zakon o planiranju i izgradnji, koji predviđa da, ukoliko je objekat javne namene i viši od 50 metara, projekat mora da prođe reviziju u resornom ministarstvu.
– Reviziona komisija je, s obzirom na nove statičke okolnosti, tražila izmenu idejnog projekta i u februaru ove godine je usvojen idejni projekat sa takvim izmenama. U toku je završna izrada glavnog projekta za četiri klinička centra – kaže dr Milosavljević.
Prema rečima Vojislava Kosanovića, tehničkog direktora KCS, za rekonstrukciju je zadužena Jedinica za implementaciju Ministarstva zdravlja. Na njoj je i da, pošto se kraju privodi prva faza radova, iznese sve iz objekta kako bi se pripremili za dalje građevinske zahvate. Izgradnja KCS, navodi Kosanović, nije završena sedamdesetih godina prošlog veka, jer nije bilo novca za taj poduhvat, pa se deo objekta smatra nedovršenom investicijom. Sedam izgrađenih spratova Istočnog krila, potvrđuje Dragoš Balzareno, arhitekta i, uz Vladetu Stojakovića, autor originalnog projekta KCS, nisu useljeni zato što tada nije bilo novca, a iz istog razloga Zapadno krilo sa deset spratova nikada nije podignuto. Ali, tada su, tvrdi on, poštovani svi standardi gradnje.
– Armiranobetonska konstrukcija izgrađena je tako da može da izdrži zemljotres od osam stepeni Merkalijeve skale. Pošto je reč o zdravstvenom objektu, to je bilo za stepen više nego što su propisi zahtevali za ostale građevine. U međuvremenu su se pravila promenila i sada se objekti grade tako da su otporni na zemljotres od devet stepeni Merkalijeve skale. Sve priče da objekat nije bezbedan puka su budalaština – objašnjava Balzareno.
Koji su im se tačno propusti omakli u projektu rekonstrukcije, kada će završiti prepravke i da li ih ugovor obavezuje na plaćanje penala zbog kašnjenja, u italijanskom Studiju „Altijeri” juče nismo uspeli da saznamo. Kako nam je rečeno, menadžeri koji bi mogli da govore o tome na putu su do utorka.
U Ministarstvu zdravlja kažu da će se u roku od 10 dana sagledati stanje na ovom projektu u delu koji se tiče rekonstrukcije KCS-a i objaviti koje će mere biti preduzete kako bi bili prevaziđeni problemi u realizaciji i zbog kojih radovi kasne. Sa svim akterima od kojih zavisi dalja realizacija projekta ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković održaće sastanak kako bi sagledali probleme i predložili konkretna rešenja.
D. D. K. – V. V. – D. M.
----------------------------------------
Nadležni pozitivno ocenili projekat
Profesor dr Tomica Milosavljević kaže da je arhitekta Miro Urošević izneo neistine u „Politici” na njegov račun.
– On je jedan od učesnika međunarodnog konkursa za rekonstrukciju kliničkih centara koji nisu dobili posao. Nije u redu što dr Dragana Jovanović pominje rekonstrukcije kliničko-bolničkih centara „Zvezdara” i „Zemun” u negativnom kontekstu, jer su to dve od četiri bolnice u Beogradu, uz GAK „Narodni front”, Institut za majku i dete i još 16 drugih bolnica u Srbiji, u kojima je urađena uspešna hitna intervencija sa zajmom od 50 miliona od Evropske unije. Upravo taj uspeh je i bio argument za dobijanje podrške Evropske investicione banke za kredit za kliničke centre. Rezultati ovog projekta ocenjeni su pozitivno i od ove banke i od Gradske uprave Beograda – istakao je dr Milosavljević.
http://www.politika.rs/sr/clanak/173245 ... i-projekat
