Да, мада да се у суштини сруши ова опека прекривена муралима и графитима заостала од старе куће која је била ту, и само озида зид од истог материјала у линији ослонца моста у висини истог, и да се горе продужи постојећи мали плато до степеништа и завршетка Фрушкогорске улице. Наравно ту би морало онда мало и да се откопа ово брдо са жбуњем да би се добила равна линија, али није то ништа тешко изводљиво, а оплеменио би се простор (ово жбуње нажалост само скупља смеће) и цео овај део испод моста би био како-тако уреднији, тј. не би било више трагова рушевине. Сам простор је веома занимљив, дању је мало меланхоличан, бука од моста, капљање при киши/топљењу снега са конструкције моста, ужасни графити по самим носачима моста који су уметничко дело за мене, али ноћу када је топло пре док је ту била клупа је било веома пријатно седети са друштвом.
Али као што рекох да је ослонац старог моста Краља Александра за мене уметничко дело, сматрао сам да би његово проширење до степенца уз зграду исто могао да буде учињен занимљивим, пале су ми на памет три идеје, прва је да се уради неки велики рељеф, друга да се уради падајућа фонтана попут водопада, и комбинација рељефа и падајуће фонтане, рељеф жене са крчагом (мотив који сам виђао на неким старим БГ фасадама који ми се веома допао) из којег истиче вода на доле.
