[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=682663#p682663:1tnpevnc je napisao(la):
SBG » 24 Nov 2019 03:59 am[/url]":1tnpevnc]Није све политика, него људи гурају политику ту где јој место није.
Jeste, sve je politika. Aii shvaćena u širem smislu, ne toliko u vezi konkretnih partija, nego opštih principa raspodele moći i društvenog bogatstva koji se realno sprovode bez obzira šta ko o tome priča i kakvi su nečiji zvanično objavljeni politički programi. Naprimer neoliberalizam, kapitalizam Američkog ili zapadno Evropskog tipa, Skandinavski socijalni kapitalizam, Afričke i Kineske verzije, različiti nivoi autoritarne vlasti, itd. I pored inutitivne i teorijske očiglednosti trebale su mi bukvalno godine i godine da bih zaista jasno i do kraja razumeo do koje je mere ovo i praktična istina koja upravlja sasvim trivijalnim aspektima našeg života. Bez obzira da li pričamo o đubretarima, pijaci, zubarima ili urbanizmu. Ko u društvu zaista odlučuje, kako su on ili oni izabrani, i koji se procenti novostvorenog i postojećeg društvenog bogatstva prelivaju kojim grupama. To je SVE što je za početak važno. Ne toliko ličnosti iza tih politika, nego opšti politički principi koje se u društvu slede. Krajnji zaključak je onda sasvim jednostavan: Od političkog obrazovanja, informisanja i političkog angažovanja naroda zavisi uspeh države. Dok se TO ne masovno ne bude razumelo, dalje ne možemo ni da mrdnemo.
Zato su naš tobožnji "mentalitet", "nedovoljna kultura", "loše tradicije" i sve ostalo tek propagandne dimne zavese, odnosno kvaliteti koje počinju da imaju nekog bitnog uticaja na društvo tek na nivou političkih odnosa do kog još nismo ni došli. Ako u milionskom gradu niko ne čisti, ne pomaže što se "ne baca đubre". Ako ima i stotinu aktivista koji ulažu dobrovljni rad u bilo šta, a to ne podržava zakon i država, to je na kraju balade samo šminka i na duži rok nešto maltene nebitno. U najbolju ruku može inspirisati novu geraciju aktivista kad se ova prva umori i odstane, ali to je maksimalni domet svih "grassroot pokreta" bez kasnije političke nadgradnje. Sve su to u teoriji odavno poznate stvari.
Хоћеш речи да треба бранити људе који од природе праве депонију? Пошто живе у Србији, даје им се право на све? Пошто их нико не кажњава, њихови поступци су оправдани?
U nekom malo širem smislu posmatranja, nisu opravdani ali ih možemo razumeti. Postoji bitna razika između etike koja važi za pojednice i ponašanja mase u nekom statističkom smislu. O tome bi se mogao napisati čitav esej ili čak knjiga, pa nisam siguran da ću biti jasan, ali da probam. Velike grupe ljudi su maltene prirodna sila koji će uvek iskoristiti sve ono što je realno moguće, ma šta to bilo. Kao fizički zakoni u nekoj statističkoj teoriji gasova, gde pojedini molekuli vazduha mogu uraditi bilo šta, ali se vazduh kao celina ponaša uvek predvidljivo. Nije moguće proglasiti neku DOBROVOLJNU moralnu normu, pa onda očekivati da će SVIH milion ljudi to poštovati prosto zato što su sami tako odlučili. Ako jedni ispadaju budale zato što oni nešto poštuju, a drugi imaju korist zato što oni to ne poštuju, onda će i ovi prvi prestati da poštuju ta dobrovoljna ograničenja. To onda više nije samo pitanje morala već prosečnog bilansa osnovnih životnih gubitaka i dobitaka, pitanje nužne interne logike funkcionisanja složenog sistema. Dakle nešto mnogo elementarnije, što ne zavisi od pojedinca već od relacija unutar sistema, tj opštih pravila interakcije elemenata tog sistema. Takva vrsta organizacije je prosto nemoguća čak i na jednom sasvim bazičnom nivou mrtvih stvari, odnosno fizike (i postoje dobri principijelni razlozi za to), a ne samo u oblasti društvenih odnosa gde su "elementi sistema" samosvesni, inteligentni, i imaju daleko veću slobodu ponašanja od molekula vazduha. Ukratko, mora postojati politički i zakonski okvir, tj sistem obaveznih pravila, pa ONDA kultura i moral u jednom takvom okviru mogu da kontrolišu izuzetake i neka suptilnija ponašanja koje je teže kodifikovati u zakonima. Ali bez toga ne ide. Zbog toga je teško osuđivati "ne društvena" ponašanja ako je i sistem takav da ih podstiče. Nešto možete na moralnom planu zameriti pojedincu, ali ne i masi. Ona se uvek ponaša kao slepa prirodna sila, ispitujući i koristeći sve što je realno moguće. Ne postoji "kolektivitet" kao posebna ličnost koja može biti odgovorna na isti način kao pojedninac.