relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.848
- Pohvaljen
- 19.026
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... is.lt.html
Koska je bačena...
Beograd
Dorćol čeka Zahin kreativni rukopis
Most-paviljon u Saragosi, za koji je Zaha Hadid 2004. godine dobila Prickerovu nagradu – najviše priznanje u arhitekturi
Stručna javnost uglavnom pozdravlja odluku investitora, grčke kompanije „Lamda divelopment” da za projektovanje hotela, apartmana i poslovnog prostora na lokaciji bivše fabrike „Beko” angažuje Zahu Hadid, jednu od vodećih svetskih arhitekata. Ali, ovdašnje arhitekte u razgovoru za „Politiku” ne poriču da prema čitavom projektu zadržavaju dozu rezerve.
Za takvu lokaciju, prema mišljenju Grozdane Šišović, arhitekte, trebalo je da bude organizovan konkurs, tim pre što je bilo sporenja oko plana detaljne regulacije prostora podno kalemegdanskih zidina, odnosno da li će gradnja ugroziti vizure Beogradske tvrđave.
Gordana Šišović
– Zahu je uposlio privatni investitor, ali bi trebalo u perspektivi uspostaviti princip da se i oni obavežu da raspisuju javne, internacionalne arhitektonske konkurse, jer su oni svojevrsno takmičenje u kvalitetu. To je poštenije i prema domaćoj arhitektonskoj sceni. Nadam se da će biro Hadidove na svom najvišem nivou razraditi projekat i da će Beograd dobiti objekat po svojoj meri – smatra Šišovićeva.
Sa njom se slaže Vesna Cagić-Milošević, arhitekta i docent na Arhitektonskom fakultetu. Reč je, kaže Cagićeva, o jednoj od najznačajnijih neaktivnih lokacija u centralnoj zoni grada, koja po svim regulatornim kriterijumima ima tretman lokacije od izuzetnog značaja i trebalo je da bude predmet arhitektonskog konkursa.
Vesna Cagić-Milošević
– Kada već nije tako, odlično je što će se tu pojaviti objekat čiji je autor tako značajno ime savremene arhitekture. Arhitektura „sa potpisom” u velikoj meri učestvuje u stvaranju dobrog imidža grada i države i osim kulturološkog značaja za sredinu u kojoj se nalazi važna je i kao turistička atrakcija. Međutim, njeni pozitivni efekti daleko su veći kada su ti objekti po nameni javni: muzeji, pozorišta, univerziteti. Kada privatni investitor dovodi zvučno ime, pozitivni efekti su za grad Beograd čist ćar – kaže Cagić-Milošević.
Njen kolega Goran Vojvodić, raduje se svaki put kada čuje da bi megazvezde poput Hadidive, Kalatrave, Libeskinda ili Podreke mogli da ostave pečat u srpskoj prestonici jer njihova dela obogaćuju sredinu i Beograd pozicioniraju na svetsku mapu gradova sa atraktivnim objektima.
Goran Vojvodić
– Građevine Zahe Hadid su intrigantne, ona je vizionar i izuzetno vodi računa o detaljima, kao i o okruženju sa kojim objekat korespondira. Svi trodimenzionalni prikazi njenih objekata kada se otelotvore dobiju na težini i onda se krajnje jasno vidi njen vrhunski profesionalizam. Muzej savremene umetnosti u Rimu najrečitiji je primer njenog stvaralaštva. Smeta mi što mnogo više nepoznatih arhitekata projektuje u Beogradu i to doživljavaju samo kao profesionalni angažman bez sagledavanja šire konotacije i ne vode računa o estetici grada. Umesto da ga ulepšaju oni ga naružuju – izričit je Vojvodić.
Mihajlo Mitrović, arhitekta, kaže da ne veruje nijedan odsto da će se prema projektu Zahe Hadid zidati u podnožju Beogradske tvrđave, jer prethodnih decenija nijedno veliko ime svetske arhitekture nije moglo da gradi u Beogradu.
Mihajlo Mitrović
– Dovođenje istaknutih autora u prestonicu je zloupotreba njihovog imena i autoriteta kako bi investitori lakše došli do dozvola. Do sada su bili raspisivani brojni međunarodnih arhitektonski konkursi na kojima su pobeđivale poznate arhitekte, dolazili su u Beograd, razvijali projekte, ali nijedan nije izveden najvećim delom zbog naše birokratije – smatra Mitrović.
Centar vodenih sportova u Londonu, izgrađen po projektu Hadidove za poslednje olimpijske igre. Koštao je 439 miliona evra
Ime nije garancija uspešno izvedenog projekta
Hadidova privlači pažnju gde god da se pojavi, odavno se upisala u istoriju arhitekture i sa tog aspekta je pozitivno što se Beogradu pominje kao lokacija gde bi ona mogla da ostavi trag, mišljenja je Ivan Rašković, predsednik Društva arhitekata Beograda.
– Ona je primer izrazito autorske arhitekture i ima prepoznatljiv rukopis. Ali to samo po sebi ne garantuje da će projekat u Beogradu biti uspešno izveden i da će se građevina uklopiti u postojeći ambijent – kaže Rašković.
D. Mučibabić
objavljeno: 09.10.2012.
Koska je bačena...