Generalno nuklearka bi ozbiljno poboljšala energetski bilans. Dovoljno je reći da samo jedan blok nuklearke obično ima snagu 1000-1500 MW. Znači otprilike 4-5 velikih termoblokova ili skoro kao ceo naš toliko hvaljeni TENT-A koji pokriva skoro 50% potreba. Dva bloka bi nas obezbedila za mnogo godina unapred.
Nuklearka uz normalne mere opreza je generalno dobar izvor energije (po kWh najjeftiniji - jer je to proizvodnja u ogromnim količinama). Nemci, iako još važi zakon o neobnavljanju reaktora nakon što im istekne rok upotrebe (zato i jeste 2025, jer tada "po redu vožnje" sadašnje aktivne reaktore treba ugasiti, tako da oni ništa ne gase pre isteka roka upotrebe) ponovo razmatraju opcije, jer iako su izgradili obnovljive izvore njihov kapacitet ne pokriva gubitak nuklearki. Britanci su prošle godine nakon godina moratorijuma, dali načelnu saglasnost na gradnju prvog novog reaktora.
Sad da li smo mi ovakvi kakvi smo pogodni za pažljivo rukovanje reaktorima, to je potpuno druga stvar. I još jedna stvar, za razliku od ex YU koja je imala sopstveni uran, mi ga nemamo, pa bi svejedno i nuklearka bila zavisna od uvoznog urana. Istina nuklearka se ne puni gorivom svaki čas, pa je taj uvoz mnogo ređa stvar.
Ako neko misli da je šteta od termoelektrana mnogo manja, možda se vara - termoelektrana u normalnom radu proizvodi veliku količinu prašine i ljudima koji žive u njihovoj blizini to nikako nije blagodet za zdravlje. Plućne bolesti (pa i maligne) nisu uopšte tako neuobičajene (naravno da bi se ovo potvrdilo potrebna je opsežna statistika koje najčešće nema, ali ako znate ljude koji žive u tim gradovima, vrlo često ćete čuti da neko ima ovaj ili onaj problem sa plućima). Osim toga šljaka koja nastaje sagorevanjem, pogotovo lošeg uglja, a to malo ljudi zna, vrlo često ima povišenu radioaktivnost, verovatno jer je taj ugalj pomešan sa koječime, a nakon sagorevanja ostaje u pepelu ono što ne može izgoreti, pa je lepo koncentisano - često i tragovi uranijuma i torijuma. Neka merenja (ne verujem da su vršena kod nas) su pokazala da je radioaktivnost u okolini deponija termoelektrana čak i do 100 puta viša nego u okolini nuklearnih elektrana.
Razlog za to je što se kod nuklearnih elektrana vodi računa da se radioaktivnost ogrnaiči u kontrolisanom prostoru reaktora i skladišta otpada koja su zaštićena, dok se kod termoelektrana o pepelištu kao izvoru radijacije uopšte ne razmišlja, pa takva prašina, što je najgore, često slobodno leti na vetru. Čak i kad se pepelište osigura da pepeo ne bude raznošen vetrom, to ne rešava problem njegove radioaktivnosti (ako je ima) jer se o tome apsolutno ne vodi računa.
Opet naglašavam da je ovo scenario koji je realan u normalnim uslovima rada, pa ispada da ako ste u blizini termoelektrane i imate nesrecću da je ugalj takav, redovno ste izloženi radijaciji, a da je pored vas nuklearka ne bi bili. Ali ako dođe do neke havarije, onda stvar može da bude naopaka. Mada većina novih nuklearki prolazi višettruke i stalne provere, da i u najgorim scenarijima sve ostane unutar silosa reaktora. To što Rusi u Černobilu nisu uopšte imali armiranobeteonski silos je idiotizam bez premca. Japanci su opet imali pogrešan koncept, u zemlji koja je poznata po cunamijima, nisu uračunali da će cunami biti toliko visok (da ako već nestane glavno napajanje) da im potopi i agregate, a stavili su elektranu na samu obalu i to Pacifika. Pa su u jednoj sekundi ostali bez napajanja za SVE pumpe koje izvlače toplotu iz reaktora.