'Južni tok' - gasovod kroz Srbiju

[bigvlada]

Završen deo pregovora o energetskom sporazumu
Srbija traži ceo ugovor, jer protokol nije obavezujući
Autor: B. S. - D. K. | Foto:Beta - AP | 27.11.2008. - 07:55

Pregovori o energetskom sporazumu ulaze u završnu fazu, ali ruska strane i dalje insistira na prethodnom potpisivanju protokola umesto zajedničkog ugovora. Time žele da omoguće lakšu poziciju posle kupovine NIS-a koja ih neće striktno obavezivati na dalja ulaganja, pre svega u gasovod "Južni tok" i skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

To je indirektno i potvrdio i ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić jučerašnjom najavom da će predstavnici "Gasproma" doći u Beograd u narednih desetak dana, gde će se posebnim protokolom obavezati na sve radnje koje su važne za realizaciju "Južnog toka". Prema njegovim rečima, tim protokolom će biti definisani rokovi za izradu studije izvodljivosti, rokovi izgradnje gasovoda kroz Srbiju i celog gasovoda "Južni tok".


Srbija je, prema njegovim rečima, dobila čvrsta uveravanja ruske strane da će realizovati planirani projekat izgradnje gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju do 2015. godine.
- Sve obaveze "Gasproma" na realizaciji projekta "Južni tok" i podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru biće definisane pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora za NIS, a o čemu razgovori treba da budu završeni do 20. decembra - kazao je Škundrić.
Potpredsednik Vlade Ivica Dačić u izjavi za "Blic" navodi da "Gasprom" tek treba da se u daljim pregovorima, koji su najavljeni, obaveže na realizaciju sva tri projekta.
- Na to se i svodila moja uloga u pregovorima, da razrešimo da li idu sva tri projekta. Posle toga ide ugovor o NIS-u - objašnjava Dačić.
Ipak, mnoge stvari o sporazumu s "Gaspromom" ostaju nerazjašnjene jer se ne zna koliki će biti kapacitet gasovoda, kao ni da li će ga uopšte biti.
Stručnjaci smatraju da je zapravo prodaja NIS-a po već ugovorenoj ceni za sada jedino izvesna, dok još uvek ostaje nejasno šta će se dešavati sa skladištem gasa Banatski Dvor i izgradnjom gasovoda "Južni tok".
Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku, kaže da potpisani protokol sa Rusima nije dovoljna garancija da će se realizovati sva tri projekta, jer protokol ima manju jačinu od ugovora, te rusku stranu mnogo ne obavezuje.
- Ukoliko je naša na pregovorima od Rusa zahtevala neke ustupke za izgradnju "Južnog toka", to je naš prvi dobar potez u ovih godinu dana. Međutim, mislim da se sada priprema teren da se NIS proda do kraja godine. Ostaje i dalje pitanje "Južnog toka" i Banatskog Dvora, za koje ne znamo šta će biti - objašnjava Zorana Milanović.
Ona kaže da prilikom potpisivanja ugovora o NIS-u treba potpisati i ugovor o gasovodu, ali smatra da Rusi na to neće pristati jer ne znaju gde će proći

"Južni tok".
Na pitanje zašto se onda u javnosti priča da će ruski partner pristati na dogovor o sva tri projekta, Zorana Milanović odgovara da je u pitanju medijska priča, te da su Rusi ipak "na tanjiru dobili ono što su hteli".
Dragan Kostić, konsultant za poslovne rizike i krize, kaže da je osnovni problem čitavog posla sa Rusima taj što sporazum koji je prvobitno potpisan ne sadrži sve neophodne podatke, pa su svi elementi i dalje stvar dogovora.
On dodaje da o tome i dalje treba da se pregovara, ali kaže da je problem u tome što smo mi već prihvatili cenu NIS-a.
- U takvoj situaciji "Južni tok" i Banatski Dvor ostaju pod znakom pitanja jer još ništa čvrsto nije dogovoreno, a ruska strana, kao što vidite, stalno pomera rokove za izgradnju gasovoda. Ostaje nam, dakle, jedino da se nadamo da je ovaj protokol uspeo malo preciznije da definiše neke stvari - smatra Kostić.
Minule pregovore između srpske i ruske strane, vođene daleko od očiju javnosti, obeležili su inače brojni problemi, saznaje "Blic". Najveći uzrok ovih nesuglasica odnosio se na ponašanje ruske strane koja je pokušavala vešto da iskoristi činjenicu da je ceo pregovarački proces podeljen na tri dela - na grupu za NIS, grupu za skladište Banatski Dvor i na grupu za budući gasovod "Južni tok".
Kako navodi izvor "Blica" koji je aktivno učestvovao u celom pregovaračkom procesu, upravo ova podeljenost ekspertskih grupa uticala je da, na primer, na sastanku o skladištu gasa kada se pomenu garancije NIS, ruski pregovarači sležu ramenima i često daju odgovor: "Mi nemamo ništa sa tim." Slično se događalo i na sednicama ostale dve ekspertske grupe.
Kako bi predupredili ove namere ruske strane da odugovlačenjem dobiju ono što žele, a to je doći do NIS-a po povoljnoj ceni, pregovarački tim srpske vlade odlučio se na varijantu - ceo ugovor u paketu. Tako je prema našem izvoru ruskoj strani ponuđeno da se prodaja NIS-a odloži do 2010. godine, kada Rusi izračunaju ekonomsku isplativost "Južnog toka". Druga varijanta bila je mogućnost da Rusi odmah uplate 25 odsto vrednosti za NIS, a preostalih 26 procenata, što treba da čini zbir od 51 odsto, uplate kada se odluče za gasovod. Sa ovakvim jedinstvenim paketom se i nastupilo na pregovorima u Moskvi.
Po ranije potpisanom sporazumu, ruskom partneru bi pripalo 51 odsto akcija "Naftne industrije Srbije" za 400 miliona evra plus 500 miliona evra koje bi "Gasprom" dao za investicije.
Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu najavio je da bi do 20. decembra trebalo da bude pripremljen i potpisan dokument kojim "Gasprom" kupuje 51 odsto NIS.

Lekovi i tepisi umesto automobila
Srbija i Rusija su na sastanku u Moskvi odlučile da prošire protokol o slobodnoj trgovini. U periodu januar-mart 2009. godine Srbija će proširiti listu proizvoda koji se neće cariniti u trgovini sa Rusijom.
- Reč je o lekovima, tepisima, kancelarijskom materijalu i opremi - rekao je ministar Ivica Dačić, dodajući da će u bliskoj budućnosti lista biti najverovatnije dopunjena automobilima.

Obnova „Đerdapa“
Škundrić je najavio da će predstavnici ruske firme "Silovija mašine" doći u Srbiju 4. i 5. decembra na konačan dogovor o završetku projekta rekonstrukcije Hidroelektrane "Đerdap". On je kazao da je tokom posete srpske delegacije Moskvi okvirno dogovoren nivo potrebnih sredstva za završetak rekonstrukcije hidroagregata na "Đerdapu 1".

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=67281

 

[Nenad]

Otvoreni četvrti Međunarodni sajam energetike i peti Međunarodni sajam zaštite životne sredine
Škundrić: Moskva garantuje izgradnju Južnog toka

Autor: G. V.
26/11/2008 21:01 | Beograd
Beograd - Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar Škundrić izjavio je juče na otvaranju četvrtog Međunarodnog sajma energetike i petog Međunarodnog sajma zaštite životne sredine da je Srbija dobila čvrste garancije ruske strane da će do 2015. godine realizovati planirani projekat izgradnje gasovoda Južni tok kroz Srbiju. Prema njegovim rečima garancija da će Rusija ispoštovati rok za izgradnju Južnog toka je Međudržavni sporazum koji su potpisale dve zemlje.
Oglasite se na www.danas.rs

Škundirć je naglasio da bi projektna dokumentacija za deo gasovoda Južni tok kroz Srbiju trebalo da bude završena naredne godine, a kompletna dokumentacija za ceo gasovod 2010. godine. On je istakao da ja tokom boravka srpske delegacije u Moskvi potvrđeno da će predstavnici Gasproma doći u Beograd u narednih desetak dana, gde će se posebnim protokolom obavezati na sve aktivnosti važne za realizaciju Južnog toka. „Protokolom će biti definisani rokovi za izradu fizibiliti studije, zatim rokovi izgradnje gasovoda kroz Srbiju kao i celog gasovoda Južni tok. Treba, takođe, naglasiti da će sve obaveze Gasproma na realizaciji projekta Južni tok i podzemnog skladišta Banatski Dvor biti definisane pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora za Naftnu industriju Srbije, a razgovori bi trebalo da budu završeni do 20. decembra“, kazao je Škundrići podsetio da je ukupna vrednost investicije 1,2 milijarde evra.

Četvrti Međunarodni sajam energetike i peti međunarodni sajam zaštite životne sredine i lokalne samouprave trajaće do 28. novembra, uz učešće 250 izlagača iz Austrije, Italije, Francuske, Nemačke, Danske, Švedske, Slovenije, Češke, Rusije, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i drugih zemalja.

Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/ekonomija...e_izgradnju_juznog_toka.4.html?news_id=146498

 

[bigvlada]

Iz Moskve stigao predlog ugovora o kupovini NIS
Rusi ne pominju gradnju gasovoda
Autor: K. Preradović - T. Trikić | Foto:beta-ap | 04.12.2008. - 07:15

Interes Srbije jeste da budu ispunjeni svi
njeni uslovi

Ruski predlog ugovora o kupovini Naftne industrije Srbije u najmanju ruku šokirao je Vladu Srbije. Rusi su, naime, prekjuče dostavili Vladi predlog koji sadrži 12 tačaka od kojih je svaka neka vrsta zaštite za „Gaspromnjeft“.


„Gaspromnjeft“ traži da planirane investicije u NIS u iznosu od 500 miliona evra ne budu uložene odmah već od 2008. do 2012. godine, i to u formi zajma. Kako „Blic“ saznaje, ruski predlog odnosi se isključivo na kupovinu NIS-a, a ne i na izgradnju gasovoda i skladišta Banatski Dvor.

Rusi traže da im se ostavi rok do decembra 2009. godine za pripremu programa za rekonstrukciju i modernizaciju NIS-a, dok bi odluku o strukturi investicija doneli tek nakon urađene studije o izvodljivosti investicija polovinom 2010. godine.


Takođe je predloženo i zaduživanje NIS-a nakon što „Gaspromnjeft“ preuzme 51 odsto kompanije, pod komercijalnim uslovima, koje NIS može i sada da dobije.
U tački 4 ruskog predloga traži se da se NIS-u i dalje garantuje isti nivo zaštite tržišta sve do okončanja programa investicija 2014. godine. To praktično znači da Rusi traže odlaganje liberalizacije tržišta derivatima iako nas EU na to obavezuje.
Kao dodatnu zaštitu za sebe, „Gaspromnjeft“ traži da Srbija ne povećava sadašnje takse, ne uvodi nove, ni bilo kakva druga plaćanja. Ruska strana traži u tački 5 ovog ugovora da se zadrže takse i renta koje su postojale na dan 25. januara 2008. godine. Ako se zna da za eksploataciju domaćih izvora nafte NIS sada plaća takozvanu rudnu rentu od svega tri odsto (evropski prosek je 30 odsto), to praktično znači da ovakav povlašćen tretman NIS-a, zbog kojeg je država godišnje gubila više od stotinu miliona evra, Rusi traže i za sebe.
Ruski zahtev je i da Srbija garantuje da neće kažnjavati „Gaspromnjeft“ kao novog vlasnika NIS-a, zbog zastarele opreme koja ne odgovara ekološkim standardima sve dok ta oprema ne bude zamenjena (ne pominju se nikakvi rokovi za zamenu te opreme).
U članu 10 predloga ugovora traži se da eventualnu ekološku i drugu štetu prouzrokovanu NIS-ovim aktivnostima pre datuma kupovine snosi država Srbija.
Inače, delegacija „Gasproma“ u petak počinje novu rundu pregovora sa srpskom stranom kada bi mogli da budu potpisani dokumenti o naftno-gasnom aranžmanu Srbije i Rusije. Na to ukazuje i najava da sa ruskom delegacijom dolazi i Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma“, u okviru visoke ruske državno-privredne delegacije koju predvodi Georgij Poltavčenko, predstavnik ruskog predsednika za Centralni federalni okrug.
Iz pregovaračkih delegacija, međutim, nema potvrde hoće li i šta od predviđenih sporazuma biti potpisano. I premijer Mirko Cvetković rekao je juče da ne zna da li će u petak išta biti potpisano zato što „ima niz tehničkih stvari koje moraju da se reše“.
- O tome ćemo razgovarati u subotu i nedelju - rekao je premijer.
- Sve zavisi od toka razgovora u petak - rečeno je „Blicu“ iz ruske pregovaračke delegacije.
Predstavnici „Gasproma“ nisu hteli da se upuštaju u bilo kakve spekulacije u vezi sa pregovorima. Ponovili su da su oni bili spremni za potpisivanje sporazuma još u januaru ove godine, a da je za sva odlaganja odgovoran srpski partner.
Glavni kamen spoticanja u pregovorima do sada bilo je insistiranje srpskih pregovarača da se daju garancije za izgradnju gasovoda „Južni tok“ u određenim rokovima, što se postavlja kao uslov za prodaju NIS. Srpski pregovarači traže i da se poveća suma investicija na 750 miliona evra, da „Gasprom“ otkupi akcije zaposlenih i građana, kao i da sve tri komponente sporazuma - o naftnoj kompaniji, gasovodu i skladištu u Banatskom Dvoru, idu u paketu.
S obzirom na ruski predlog koji je prekjuče dostavljen Vladi, postavlja se pitanje da li su Rusi uopšte spremni da pregovaraju, odnosno da li je taj predlog njihova poslednja ponuda.

Uslovi srpske strane
- garancije za izgradnju gasovoda „Južni tok“
- investicije od 750 miliona evra
- otkup akcija zaposlenih i građana
- da sve tri komponente sporazuma - o NIS-u, gasovodu i skladištu u Banatskom Dvoru idu u paketu

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=68379

Pa ovako se nije ni Staljin ponašao prema Vermahtu. :bash::bash::bash::bash::bash::bash:

12.tačka ugovora - ruski jezik mora da se uvede kao prvi strani, u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Za vrtiće opcionalno.
13. tačka ugovora - Srbija mora o svom trošku da uskladišti minimum 500kg nuklearnog otpada godišnje, uz godišnje povećanje kvote za 10% :bash:

Nedostaje odgovor na pitanje, da li će vazelin pribaviti srpska ili ruska strana?

Lepo ih ugostiti, pa sve kolektivno u avion i poslati kući. NIS na tender. I trenutna liberalizacija tržišta.

 

[shmeksi]

Setimo se samo raznih privatizacija zarad nekih visih ciljeva (uvek politickih), pa telekom smo prodali italijanima i grcima jer je trebalo da se zalazu za skidanje sankcija i "nasu stvar" u UN. Da li treba podsetiti da nam to ama bas nista nije pomoglo, a jos nas je i skupo kostalo. Opet pravimo istu gresku sa NIS-om. Rusi ako zele da dodju ovde ima da se ponasaju u skladu sa trzisnim uslovima, a ne da stalno traze neke povlastice zato sto ce nas stititi u UN-u.

 

[Milance]

I opet dokaz velike ruske ljubavi ka srpskom narodu. Prave nas budalama i nude nam ovakve ponizavajuce ugovore. Ko na ovo pristane taj je onda definitivno najveci srpski "patriota".

 

[Goldstein]

Гасни аранжман: Милер долази и прети
Уколико Србија не прода „Гаспрому” своју нафтну компанију, Русија неће дозволити увоз „Фијатових” возила из Крагујевца

Алексеј Милер, председник управног одбора „Гаспрома”, сусрешће се данас с председником Србије Борисом Тадићем, потврђено је јуче „Политици” у председничком кабинету. Све до затварања првог издања нашег листа било је спекулација да први човек „Гаспрома” данас неће доћи у Србију и да цео аранжман може пасти у воду, с веома неугодним последицама по нашу земљу. Извор ове информације био је Дмитриј Малишев, високи функционер „Гаспромњефта”, који је јуче пре подне на преговорима са српском страном рекао да Милер неће доћи због затезања Србије. Нешто касније, многи су претњу Малишева протумачили као својеврстан притисак на државне званичнике Србије, а потом је стигло и незванично „тумачење” да је Милер хтео да избегне сусрет с новинарима и да се у четири ока види с председником Србије.

Иако је било најављено да би уговор за НИС данас могао бити потписан, Милер током сусрета с председником Тадићем највероватније неће ништа парафирати, већ ће ово бити још једна прилика да се „укрсте” понуде српске и руске стране и утаначе детаљи како би до Нове године дошло до реализације међудржавног споразума на који се чека од 25. јануара, када је овај документ потписан у Москви.

Разлог због којег се парафирање купопродајног уговора о преузимању 51 одсто акција НИС-а одлаже на још неко време је то што српска страна ни после прошлонедељне рунде преговора с Дмитријем Малишевом, саветником председника управног одбора „Гаспромњефта”, није добила чврсте гаранције да ће магистрални гасовод Јужни ток прећи преко територије Србије.

Србија је као гаранцију предложила Русији да до почетка градње гасовода нашој земљи испоручује гас по нижим ценама, на шта није добила одговор. „Гаспром” остаје при ставу да Међудржавни споразум, ратификован и у Скупштини Србије, то подразумева, као и да додатне гаранције нису потребне. Стога и не пристају на захтев Србије да се потпише један кровни уговор и три појединачна који ће гарантовати завршетак читавог посла – градњу Јужног тока, подземног складишта у Банатском Двору и куповину 51 одсто акција НИС-а.

„Гаспром” је глат одбио и српски предлог да се одмах потпише купопродајни уговор за НИС, али да им се тај пакет званично преда на управљање пошто почну да граде гасовод. Одбили су и предлог да се поред 51 одсто НИС-а преузме и додатних 19,5 одсто акција за које је Руси требало да плате још око 700 милиона евра, јер то споразумом није ни било предвиђено.

Чашу је прелило то што Руси, како ствари стоје, немају намеру да сами обезбеде 500 милиона евра за модернизацију НИС-а, већ да то учини сам НИС тако што ће се кредитно задужити, након чега би „Гаспромњефт” враћао позајмицу уместо њих. Српска страна их је зато протеклих дана током преговора и питала зашто би им онда продавала компанију, када НИС сам треба да инвестира у ревитализацију.

Интересантно је и то да су и Руси затражили да док траје модернизација рафинерија они увозе деривате који задовољавају стандарде „евро пет” и њима снабдевају цело српско тржиште, а при том би Уредба о забрани увоза деривата и даље била на снази. При том у овом часу нико од њих не може да каже каква је судбина рафинерије у Новом Саду, која је последњих година радила повремено, тим пре што дуплиране количине које Руси планирају да прерађују могу да произведу само у Панчеву, без пуштања у рад постројења у Новом Саду.

Алексеј Милер, председник управног одбора „Гаспрома” данас у Београду

Остало је нерешено и питање „Петрохемије”. Руси нису за сада показали интересовање да је преузму у пакету са НИС-ом, за шта би платили још око 100 милиона евра.


Очекује се да данас током „тајне” посете престоници Милер, како су нашем листу потврдили извори блиски руском преговарачком тиму, предочи председнику да Руси не одступају ни од једне тачке наведене у Међудржавном споразуму и Протоколу о НИС-у, као и да се уопште не доводи у питање почетак градње Јужног тока. Руска гаранција да ће гасовод проћи преко наше земље јесте то што су потписивању у Москви присуствовали бивши председник Владимир Путин и председник Србије Борис Тадић!

Високој делегацији Србије биле би предочене и све последице иступања из тог споразума. Уколико би Србија, дакле, одустала од целог аранжмана, изгубила би гасовод, а аустријски ОМВ би према њиховим проценама за годину, две купио НИС.

Цела ствар би ишла дотле да, уколико купопродајни уговор за НИС не би био потписан до 31. децембра 2008, Русија тужи Србију пред међународним судом због неиспуњавања преузетих обавеза из Међудржавног споразума.

Такав спор би додатно могао да искомпликује економске и политичке односе двеју земаља, а под знаком питања би био и извоз „Фијатових” аутомобила у Русију. Јер, уколико пропадне нафтно-гасни аранжман, какав би интерес имала Русија да прошири листу за бесцарински увоз возила у своју земљу, што је био основни разлог зашто је „Фијат” и ушао у крагујевачку „Заставу”.

Иако ће политичка одлука пресудити у читавом овом послу, чини се да ће жртве у целој причи поново бити потрошачи гаса – домаћинства и индустрија, будући да „Србијагас” до сада још није уговорио нове количине тог енергента за наредну годину, а уговор за ову истиче до краја децембра.

Предвиђено је било да се данас у пакету с потписивањем купопродајног уговор за НИС реши и ово питање. Како ствари стоје, одлаже се до наредног сусрета с руским званичницима.

Јасна Петровић

---

Дачић: Учинити све да се гасни споразум реализује

Заменик премијера Ивица Дачић изјавио је јуче да Србија треба да учини све да се енергетски споразум са Русијом реализује до краја, али и да заштити своје интересе.

„Влада је јединствена у ставу да треба ићи ка реализацији споразума и наћи правне формулације да Србија заштити неке своје интересе од евентуалне могућности да се гасовод не изгради због неких објективних разлога”, рекао је Дачић.

Он је упозорио да треба водити рачуна „да неким новим питањима и условима” не доведемо до прекида реализације споразума и „изгубимо великог политичког савезника”. „Такође, треба бити искрен и рећи да ли неко поставља сва питања у вези са споразумом да би заштитио српске интересе или да би ревидирао политичке односе са Русијом, или можда неко жели да прода НИС некој другој компанији”, навео је заменик премијера.

---

Захтев за оцену уставности споразума

Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић затражио је јуче од председнице Уставног суда Србије Босе Ненадић да без одлагања покрене поступак оцене уставности енергетског споразума са Русијом.

Јовановић сматра да енергетски споразум с Русијом угрожава виталне интересе нашег друштва кроз кршење антимонополских закона, Закона о приватизацији и заштити животне средине, додајући да су поједине одредбе споразума директно супротне Уставу Србије, због чега је цео споразум нелегалан.

[објављено: 05/12/2008]

---

---

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Gasni-aranzman-Miler-dolazi-i-preti.sr.html

 

[jovanovm]

Fiat nije zato usao u Zastavu, i sami su rekli! Oni su u Zastavu usli zbog toga sto im je Vlada Srbije dala sjajne uslove, to i vrapci znaju! Politiko, razocarala si me! (koliko uzvicnika...)

 

[Влада]

Три уговора до краја године, гас у „Јужном току“ од 2013.

Усаглашени детаљи око градње гасовода и подземног складишта. – Наредних дана разговори о техничким детаљима везаним за куповину НИС-а

Георгиј Полтавченко, опуномоћени представник председника Русије, Борис Тадић, председник Србије, и Милорад Додик, премијер Републике Српске (Фото Л. Адровић)

Председник Србије Борис Тадић и председник Управног одбора „Гаспрома” Алексеј Милер договорили су јуче у Београду да ће до краја године бити потписана сва три уговора предвиђена Међудржавним споразумом – купопродајни уговор за преузимање 51 одсто акција НИС-а, градња гасовода „Јужни ток” и завршетак подземног складишта „Банатски Двор”.

Милер је јуче на конференцији за новинаре, после сусрета с председником Тадићем, прецизирао да је аранжман за изградњу гасовода и подземног складишта гаса усаглашен 100 одсто, као и да је остало да се договоре још неки технички детаљи око куповине НИС-а, не желевши да прецизира шта то заправо значи. Међутим, према његовим тврдњама, ти детаљи неће бити препрека да се споразум реализује до краја, за шта је добио чврсте гаранције, како каже, првог човека Србије.

Упитан, чиме је „Гаспром” гарантовао Србији да ће, пошто купи НИС, градити гасовод „Јужни ток”, Милер је нагласио да је потписивањем Међудржавног споразума у Москви дата гаранција да ће магистрални гасовод проћи преко територије Србије. Додатна гаранција јесте то што је такав споразум ратификован и у Скупштини Србије и у Руској Федерацији.

– Међудржавни споразум има наднационални ниво и изнад је сваког закона, тако да све обавезе које су потписивањем овог документа преузеле на себе и Србија и Русија морају бити испуњене – категоричан је био Милер.

Према његовим речима, градња „Јужног тока” ће ићи по пројекту. Предстоји најпре израда студије изводљивости, после чега ће бити прецизиран и капацитет гасовода, да ли ће и за колико бити већи од предвиђених 10 милијарди кубика, рекао је Милер.

Гас би „Јужним током” најраније могао да потече 2013, а најкасније до 31. децембра 2015. године, што ће бити и прецизирано уговором који ће бити потписан до краја године.

„Све што пише у Међудржавном споразуму биће 100 одсто испуњено”, истакао је Милер.

Србија неће имати посебне бенефите када је у питању цена гаса, али ће у сваком тренутку моћи из Русије да повуче количине које су јој потребне, рекао је Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, додајући да ће Србија још неко време имати посредника у преузимању тог енергента и то ће радити преко „Југоросгаса”.

Одмах пошто се потпишу други уговори, „Србијагас” ће тај енергент куповати директно од „Гаспрома”, што се неће одразити на његову цену. Новина је што ће Србија од посредника „Југоросгаса”, чији је већински власник са 75 одсто „Гаспром”, моћи да откупи 24 одсто акција, тако да ће поред постојећих 25 имати укупно 49 процената власништва, док ће руској страни остати 51 одсто.

Детаљи о томе по којој ће цени „Србијагас” откупити акције од „Гаспрома” ће тек бити утврђени.

Бајатовић је најавио да су у току и преговори с Мађарским „Молом” да се снизи цена транспорта гаса преко те земље, која је пет до шест пута већа него што је то уобичајено, а што би се одразило на крајњу цену. Он је најавио да је с Тадићем договорено да „Гаспром” у Србији стартује и с другим гринфилд инвестицијама, пре свега гасним електранама.

Бајатовић је истакао и да је руској страни предочено да Србија као чланица Енергетске заједнице југоисточне Европе мора да води рачуна о монополима у области енергетике, не појашњавајући какав је одговор руске стране о томе.Иначе, преговарачки тимови ће наставити и наредних дана да утаначују детаље купопродајног уговора за НИС. Милер за сада не помиње већа улагања у модернизацију НИС-а од 500 милиона евра.

„Политика” из извора блиских преговарачима сазнаје да је једна од тема јучерашњих преговора председника Србије и Управног одбора „Гаспрома” била и промена преговарача и с једне и с друге стране, јер за све ово време нису успели да промене ниједан детаљ „закуцан” међудржавним споразумом.

Ј. Петровић
[објављено: 06/12/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Ekon...raja-godine-gas-u-Juznom-toku-od-2013.sr.html

 

[bigvlada]

I ruski stručnjaci sumnjaju u izvodljivost projekta „Južni tok”
Autor: B. S. | 17.12.2008. - 05:00


Pregovori oko privatizacije NIS-a su u toku, a srpski pregovarači ne žele da javno govore o njihovim detaljima. Strani stručnjaci, međutim, imaju puno toga da zamere budućem naftno-gasnom aranžmanu. Mihail Krutihin, ruski konsultant za energetiku, za BBC je govorio zašto ne veruje da će gasovod biti izgrađen. On smatra da Rusi za to nemaju ni dovoljno gasa ni novca.

- Verujem da je ideja o „Južnom toku” slična nekim drugim „Gaspromovim” idejama i da je više politička i oportunistička. Postoje dva cilja lansiranja projekta „Južni tok”. Prvi je da se odstrani konkurencija, poput projekta Evropske unije o gasovodu „Nabuko”. Drugi je da se Ukrajina uceni da napravi ustupke u vezi sa transportom ruskog gasa preko svoje teritorije - smatra Krutihin.


On svoje tvrdnje temelji na činjenici da „Gasprom” u doglednoj budućnosti neće dovoljno povećati proizvodnju gasa da bi mu bio potreban novi gasovod da taj gas transportuje u Evropu.
Na konstataciju da bi međudržavni sporazum između Srbije i Rusije trebalo da predstavlja dovoljnu garanciju za izgradnju „Južnog toka”, Krutihin kaže:
- Sama ruska vlada predviđa da će proizvodnja gasa u narednih deset godina rasti za jedan do jedan i po odsto. To nije dovoljan rast ni garancija da će novi gasovod biti pun - kaže Krutihin za BBC.
Krutihin se osvrnuo i na stanje finansija „Gasproma” i istakao da se ispostavilo da ta kompanija nema pola milijarde evra za ulaganje u modernizaciju NIS-a, da je početkom godine dugovala 50 milijardi dolara i da u 2009. očekuje niže cene gasa i manji profit.
On očekuje da posao prodaje NIS-a „Gaspromu” bude zaključen onako kako to želi ruska strana, odnosno bez dodatnih garancija da će gasovod „Južni tok” biti izgrađen.
- NIS-u treba novac, a mislim da „Gasprom” ima veliki uticaj u nekim političkim krugovima u Srbiji - kaže na kraju razgovora za BBC Mihail Krutihin.
I u zemljama Evropske unije sa nepoverenjem gledaju na energetski sporazum i čude se okretanju srpskih vlasti ka Rusiji. Tako je poslanik u Evropskom parlamentu iz Mađarske Žolt Bečei izjavio za novosadski „Građanski list” da energetski sporazum Srbije sa Rusijom može da proizvede političke probleme sa Evropskom unijom. On kaže da je neuobičajeno da država u fazi pridruživanja EU poput Srbije sklapa sporazume s državom koja nije član EU.

„Dnevnik”: Slovenija na trasi „Južnog toka”
Rukovodilac Sektora za formiranje cene gasa ruskog „Gasproma” Sergej Komlev izjavio je da će Slovenija postati deo projekta „Južni tok”.
- Na Sloveniju gledamo kao na državu koja će postati deo projekta „Južni tok” - navodi reči Komleva list „Dnevnik”.
Gasovod „Južni tok”, koji će povezivati Kaspijski basen sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Austrijom, Grčkom, jednim krakom bi trebalo da ide i kroz Sloveniju. Iako Slovenija i Rusija još nisu potpisale međudržavni sporazum o saradnji u izgradnji tog gasovoda, Komlev je najavio da bi potrošači u Sloveniji prve količine gasa iz novog gasovoda mogli dobiti 2015. godine.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=70375

 

[Milance]

Bravo DS! Bravo! :bash:

 

[miki00]

Na kraju kada naprave taj gasovod...on ce biti od cevi fi50...i moci ce da pretoci taman za upaljace za srbiju.

:bash:

 

[ретардињо]

Медведев: „Гаспром” има и пара и гаса за „Јужни ток”
У Москви ће бити потписана заједно документа о НИС-у, „Јужном току” и Банатском Двору


Александар Медведев

Специјално за „Политику”
Москва, 18. децембра – „Енергетски споразум између Србије и Русије биће потписан до Нове године, то не мислим само ја већ и руководство Србије које ће ускоро доћи у Москву на потписивање”, рекао је Александар Медведев, заменик председника Управног одбора руског „Гаспрома”.

Он је на конференцији за новинаре посвећеној предстојећем састанку земаља извозница гаса у Москви објаснио да су преговори у Београду у завршној фази и да је остало само да се усагласи датум потписивања који зависи од слободног времена руководилаца обе државе.

Медведев је, на питање дописника „Политике”, оповргао тврдње које се у Србији у последње време често чују, да Русија жели да потпише само уговор о куповини НИС-а, а да себи оставља одрешене руке у односу на друга два дела енергетског споразума.

„Споразум са Београдом састоји се из три дела – први се односи на куповину Нафтне индустрије Србије, други на складиште Банатски Двор, а трећи на изградњу гасовода ’Јужни ток’. Други и трећи документ су прецизирани и парафирани, а још се разговара о НИС-у. Преговори иду добро и ускоро ће бити завршени. У Москви ће бити потписана сва три документа заједно.”

На питање да прокоментарише писање неких руских медија да „Гаспром” „нема довољно гаса за нове гасоводе према Европи”, Медведев је иронично прокоментарисао да се ти медији информишу изван Русије и да се према њима треба држати резервисано. „Информације треба тражити на извору”, рекао је он додавши да је „Гаспром” у својим дугорочним плановима предвидео количине гаса потребне за „Јужни ток” и да с тим не може бити никаквих проблема.

А на питање да ли су тачне информације да су због економске кризе под знаком питања „Гаспромови” инвестициони пројекти – конкретно „Северни ток” и „Јужни ток”, Медведев је рекао да је, упркос кризи, ситуација потпуно другачија – средства за „Северни ток” издвојили су и „Гаспром” и његови европски партнери, а што се тиче „Јужног тока”, он је још у прединвестиционој фази и тренутно за њега није потребан никакав новац.

„’Гаспром’ има и довољно гаса и довољно новца да испуни своје обавезе”, закључио је Александар Медведев.

Кад се потпише споразум, Београд ће се придружити међународном пројекту „Јужни ток”, према коме ће по дну Црног мора бити постављене цеви за транспорт гаса, дуге 900 километара. Кроз гасовод ће протицати 30 милијарди кубних метара гаса, од чега ће најмање 10 ићи кроз Србију.

Љ. Милинчић
[објављено: 19/12/2008]

Извор: Политика
Линк: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Medvedev-Gasprom-ima-i-para-i-gasa-za-Juzni-tok.sr.html

 

[ретардињо]

Тадић и Медведев гарантују за енергетски споразум
Прихваћен предлог српске стране да до 2012. „Гаспромњефт” мора да уложи око 550 милиона евра у модернизацију НИС-а, и то тако што ће око 490 милиона уложити у обнову рафинерије, а око 60 милиона за заштиту животне околине. – Србија добила корпоративне гаранције да ће нови власник НИС-а плаћати казнене поене уколико на време не испуни одредбе из уговора, али није добила додатне гаранције да ће Јужни ток проћи преко наше земље


Председници Дмитриј Медведев и Борис Тадић

Парафирањем уговора о продаји 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије јуче је стављена тачка на енергетски споразум с Русијом потписан 21. јануара у Москви. Сходно томе, највиши државни званичници Србије и Русије потписаће до краја ове недеље сва три документа из енергетског споразума – купопродајни уговор за НИС, меморандум о завршетку подземног складишта гаса „Банатски Двор”, као и споразум о оснивању заједничког предузећа за градњу гасовода Јужни ток.

Душан Мракић, државни секретар у Министарству енергетике и рударства, потврдио је јуче „Политици” да су преговори позитивно окончани и да је постигнут компромис о многим питањима око којих пре десетак дана то није било могуће. Нови председавајући радне групе за преговоре с Русима Борко Стефановић, шеф кабинета министра спољних послова Вука Јеремића, чини се да је најзаслужнији што је с руским „Гаспромњефтом” после дужег времена постигнут договор и нађено решење за кључна питања, каже Мракић.

Процедура налаже да овакав парафирани споразум сада прође српску законску процедуру, како би наредних дана могао бити потписан и на највишем државном нивоу.

Иако нико од званичника јуче није хтео да износи детаље парафираног уговора, „Политика” из извора блиских преговарачима сазнаје да је прихваћен темпо инвестирања који је предлагала српска страна. Дакле, до 2012. „Гаспромњефт” мора да уложи око 550 милиона евра у модернизацију НИС-а, и то тако што ће око 490 милиона уложити у обнову рафинерије, а око 60 милиона за заштиту животне околине. Обе рафинерије ће наставити да раде, с тим што се очекује да ће се по завршетку овог технолошког осавремењавања удвостручити прерада, која ће са садашњих четири милиона тона достићи 7,5 до осам милиона тона годишње.

После либерализације тржишта 2010. године, држава неће моћи да контролише цену горива на пумпама, како то сада налаже Уредба о ценама, али се очекује да „Гаспромњефт” буде конкурентан, с обзиром на то да има своју сировину.

Када је реч о екологији, постигнут је компромис – „Гаспромњефт” ће уложити поменутих 60 милиона евра, а држава Србија се обавезала да ће у случају загађења покривати део трошкова.

Златна акција припала је „Гаспромњефту”, али ће мањински власник имати своје представнике и у управном и надзорном одбору, али и у менаџменту. Када је реч о пеналима који се предвиђају купопродајним уговором за НИС, српска страна је добила корпоративне гаранције, што значи да ће нови власник плаћати казнене поене уколико на време не испуни одредбе из уговора.

Било би боље да су, каже исти извор, добијене банкарске гаранције, јер би банка као неутрална одмах реаговала. Овако, држава Србија као мањински власник може да тужи „Гаспромњефт” уколико примети да нешто шкрипи у целом послу.

Што се тиче подземног складишта гаса „Банатски Двор”, договорено је потписивање писма о намерама с „Гаспромекспортом”, трговцем гаса. Упитан да ли ће „Србијагас” моћи да тргује тим гасом, извор „Политике” каже да неће, јер на то имају право само продавци. Тако ће Србија овде складиштити гас и повлачити га кад јој то буде потребно, избегавајући на тај начин да плаћа пенале Мађарској за купљени а непреузети гас.

До септембра 2009. године требало би да буде завршена и студија изводљивости „Србијагаса” о градњи гасовода Јужни ток, а шест месеци касније и заједничка велика студија свих земаља преко којих гасовод треба да прође.

Србија није добила додатне гаранције да ће тај гасовод проћи преко наше земље 2013, односно 2015. године, каже овај извор, напомињући да му није јасно ни како би се то уговором посебно дефинисало.

Предвиђено је да део споразума о градњи Јужног тока и завршетку подземног складишта са српске стране у Москви потпише Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, док ће потпис на купопродајни уговор за НИС ставити српски министар енергетике Петар Шкундрић.

Посебну гаранцију да ће се реализовати сва три дела споразума својим потписима требало би да дају и председници Србије и Русије Борис Тадић и Дмитриј Медведев.

Јасна Петровић
[објављено: 23/12/2008]

Извор: Политика
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Tadic-i-Medvedev-garantuju-za-energetski-sporazum.sr.html

 

[bigvlada]

"Dužina Južnog toka kroz Srbiju 450 kilometara"

11. maj 2009. | 16:36

Izvor: Beta


Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da je sa ruskim Gazpromom postignut dogovor o dužini i kapacitetu gasovoda Južni tok kroz Srbiju.

"Dužina deonice Južnog toka kroz Srbiju biće oko 450 kilometara, a kapacitet će biti veći od 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje", kazao je on.

Bajatović je naveo i da je u konsultacijama sa Gazpromom dogovorena mogućnost povećanja kapaciteta gasovoda kroz Srbiju, povećanjem pritiska i povećanjem broja gasnih stanica.

On je najavio da će osnovni sporazum Javnog preduzeća Srbijagas i ruske državne kompanije Gazprom o gasovodu Južni tok biti potpisan na skupu, koji će biti održan od 14. do 16. maja u Sočiju.

Tim sporazumom i aneksima, istakao je, obezbeđeno je da u zajedničkom preduzeću Gasproma i Srbijagasa, oko najvažnijih odluka za upravljanje preduzećem neće biti preglasavanja Srbije, koja će biti vlasnik 49 odsto kapitala.

Bajatović nije mogao da preciza o kojim pitanjima je reč, navodeći da je to "duga lista", ali je naglasio da bez saglasnosti generalnog direktora Srbijagasa neće moći da se donesu najvažnije odluke za poslovanje zajedničkog preduzeće.

Prema njegovim rečima, na skupu u Sočiju biti potpisan nacionalni sporazum o Južnom toku između Rusije i Italije, jer je taj gasovod zajedničko projekat Gazproma i italijanske energetske kompanije Eni.

Taj dokuument će potpisati ruski i italijanski premijeri, Vladimir Putin i Silvio Berluskoni, dodao je generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas.

Bajatović je kazao i da će na skupu biti potpisani komercijalni sporazumi nacionalnih gasnih kompanija Rusije, Bugarske, Grčke, Italije i Srbije.

"Još nije poznat tačan datum potpisivanja sporazuma, ali je najverovatnije da će to biti u petak, 15. maja", kazao je on.

Generalni direktor Srbijagasa je kazao i da su sa Gazpromom završeni tehnički pregovori oko izgradnje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

"Srbijagas će nastaviti radova ne završetku 'Banatskog dvora' bez obizra na eventualni momenat formiranja zajedničkog preduzeća sa Gazpromom za skladište", kazao je on.

Bajatović je istakao da će Srbijagas finansirati kompletnu investiciju ističući da će to ulaganje biti uzeto u obzir pri formiranju zajedničke firme.

"Od 1. jula skladište gasa 'Banatski dvor' će biti spremno za punjenje", kazao je on.

Budući gasovod Južni tok bi trebalo da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugim 900 kilometara, do Bugarske i potom do drugih evropskih zemalja, a prema najavama iz Moskve.

Taj gasovod vredan oko 10 milijardi evra trabalo bi da bude završen 2015. godine.

Izvor: Ekonomist
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/87791.html

 

[Milance]

Pusti to sta Bajatovic lupeta. Kada rusi budu zvanicno potpisali da ce prolaziti 5, 10, 20, 100 milijardi kubika onda cu da poverujem u to (a mozda ne bi trebalo ni tada).

 

[boca-ica]

Vrlo zabavno je čitati predhodne postove a znati kako stanje stoji danas :lool:
srecom sve ima svoj nastavak eto uskoro stižu i gosti izgleda biće reči i gasovodu....bla-bla-bla a naše prodato za đ.

 

[nikola011]

Kreće gradnja “Južnog toka”
T. S. | 06. decembar 2012. 20:55 | NOVOSTI

U petak počinje da se realizuje najveći projekat u Evropi - izgradnja velikog gasovoda od Anape, na obali Crnog mora. Na delu kroz Srbiju biće uposlena i domaća operativa

U Anapi, na obali Crnog mora, na kompresorskoj stanici “Ruskaja”, u petak počinje izgradnja “Južnog toka”. Investicija je “teška” 16 milijardi evra, a zahvaljujući ovom gasovodu 30 miliona domaćinstava u Evropi biće opskrbljeno gasom, strujom i toplom vodom. Prve količine gasa poteći će “Južnim tokom” 2015. godine.

Trasa gasovoda ide iz Anape, zatim dnom Crnog mora do Varne, prolazi kroz Bugarsku i kod Zaječara ulazi u Srbiju čijom se teritorijom prostire u dužini od 420 kilometara. Početak radova u našoj zemlji nadležni najavljuju do kraja ovog meseca. Na srpskom delu gasovoda predviđena su dva kraka - prema Hrvatskoj i Republici Srpskoj. Glavna trasa gasovoda ide još i kroz Mađarsku i Sloveniju, do severne Italije.

Iz ležišta “Jamal” i dosad nekorišćenog “Štokman polja” slivaće se “Južnim tokom” 63 milijardi kubika gasa godišnje. Dužina gasovoda kroz Crno more je 925 kilometara, dok se trasa na kopnenom delu Evrope prostire na 1.455 kilometara. Planirana je izgradnja osam kompresorskih stanica, od kojih dve u Srbiji. Srbija će samo od tranzita ubirati prihod od oko 200 miliona evra godišnje. Na ovom projektu biće uposlena i domaća operativa, direktno oko 2.000 radnika, indirektno mnogo više.

 

[nikola011]

nedelja 9.12.2012 | 13:46
Južni tok - šta se prećutalo?
Izvor: Glas Rusije

Predsednik Rusije Vladimir Putin otvorio je u petak radove na izgradnji međunarodnog gasovoda "Južni tok".

Očekuje se da će do 2020. godine, ovaj gasovod do Evrope dopremati 10 odsto ukupnog neophodnog obima gasa.

Učesnici projekta osim ruskog Gasproma biće takođe italijanska, nemačka i francuska kompanija. I to nije slučajno tako, prenosi Glas Rusije.

Posebno je indikativno u vreme kada alternativa Južnom toku gasovod Nabuko proživljava krizu.

Italija je svoj izbor, u korist Južnog toka odavno napravila- rekao je za profesor ekonomije na univerzitetu Roma 3 u Rimu Pjero Bini:

"U Italiji nemamo dovoljno energetskih resursa. Mi smo na državnom nivou odustali od atomske energije, a nedovoljno je alternativnih izvora energije. Cena nafte mnogo zavisi od međunarodne nestabilnosti. U Južnom toku vidimo efikasnost, pošto on predstavlja stabilni i dugoročni energetski projekat. Učešće italijanske kompanije Eni omogućava Italiji da zauzme važno mesto na međunarodnom energetskom tržištu. Prednosti za našu zemlju su očigledne".

Ipak, ne pokazuju sve zemlje učasnice podjedanku doslednost i principijalnost, kao Italija. Poslednjih godina su se pojavile teškoće sa Bugarskom, iako je još 2008.godine bio ratifikovan preliminarni bugarsko-ruski sporazum gde se govori o učešću Bugarske u projektu Južni tok.

"SAD i određeni krugovi u EU vrše pritisak ne samo na Bugarsku, već i na Srbiju- koja je takođe ključna balkanska karika Južnog toka", izjavio je Nikola Vrzić, srpski politikolog, novinar lista Pečat:

"Ono što je nesporno da Južni Tok je od velikog ekonomskog i političkog značaja za Srbiju zbog toga što učvršćiva ekonomske i političke veze sa Rusijom koja se jedino pokazala iskreni saveznik i prijatelj Srbije- Ali ja, nažalost, očekujem da će u Srbiji nastaviti neke tihe opstrukcije čitavog posla. U Srbiji je negde oko osam godina bilo dosta antiruske propagande. Političke stranke, koje su vezane sa Zapadom, a takvih je, nažalost, većina u Srbiji, i medije, koji se finansiraju sa Zapada, učinile su sve što su mogli da ne dođe do tog sporazuma. Na sreću, one nisu uspele u tome".

Kako je saopštio ovih dana komesar za energetiku EU Ginter Etinger, pitanja saradnje EU i Rusije u energetskoj oblasti,razmatraće se u okvirima Redovnog saveta partnerstva Ruisja- EU.

Verovatno se radi o razradi opšteg pristupa zemalja izgradnji gasovoda Južni tok. U suprotnom, upravo EU, a ne Rusija može da se nađe van evropskog energetskog polja.

Podsetimo da Turska ne planira da učestvuje u projektu izgradnje gasovoda "Južni tok" jer namerava da bude učesnik u projektima "Nabuko" i TANAP, u kojima je akcionar.

 

[brdjanin]

Само да поменем да је једно време била актуелна прича да ће Путин управо у Србији обележити почетак градње Јужног тока.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=639044

 

[milos.tro]

subota 8.02.2014. | 11:40
Srbija novo čvorište i šta to znači
Izvor: Tanjug
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=809786

Beograd -- Gasovod Južni tok će doneti Srbiji ne samo neprekidno snabdevanje gasom, već i preoblikovanje ekonomske strukture zemlje, kažu u Gaspromu.

Kako navode iz kompanije, Južni tok će doneti stvaranje novog evropskog energetskog čvorišta.

Južni tok će ojačati ulogu Srbije u regionu, a gasovod će biti i glavni izvor ulaganja u zemlji, dajući značajan podstrek daljoj regionalnoj integraciji, istakli su u Gaspromu, za Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.

Na granici sa Bugarskom, Srbija će dobijati 42 milijarde kubnih metara godišnje, a do Mađarske će prenositi oko 37 milijardi kubnih metara, istakli su u tok kompaniji.

Pružajući direktan pristup najbogatijim rezervama najekonomičnijeg i ekološkog fosilnog goriva, projekat Južni tok će obezbediti energetsku stabilnost bez presedana u Evropi i drastično promeniti energetsko tržište u regionu.

Kada je reč o izgradnji krakova za Republiku Srpsku i Hrvatsku, u Gaspromu kažu da su uvek za to da istraže takve mogućnosti ukoliko postoji interesovanje korisnika i da svako proširenje"Južnog toka" zavisi od detaljne procene domaće potražnje i komercijalne održivosti.

U odgovoru na pitanje šta znači kada je neka zemlja energetsko čvorište i kolika je to geopolitička i ekonomska korist, u Gaspromu kažu da će uz pouzdano snabdevanje gasom i privredni rast podstaknut Južnim tokom, Srbija poboljšati industrijske izglede zemlje i dobiti jaču političku poziciju ne samo na Balkanu, već i širom Evrope.

Cevovod će ojačati uticaj zemlje u regionu i potencijalnu funkciju čvorišta kroz unapređenje sigurnosti snabdevanja Srbije i izgradnju dodatnih krakova gasovoda ka na primer, Republici Srpskoj.

Južni tok će takođe doprineti i ukupnoj gasifikaciji Srbije i daljem razvoju njenog tržišta gasa u odnosu na susedne zemlje.

Izgradnja Južnog toka u Srbiji je počela u novembru prošle godine, a planirana su ulaganja u taj gasovod od više od 1,9 milijardi evra.

 

[nensav]

deluje mi kao da se malo precenjuje znacaj tog gasovoda. Pa to je samo gasovod, zar ne?

 

[laki72]

Pa sad kako se uzme.
Sa jedne strane jeste to samo gasovod koji pritom nije 100% nas na teritoriji Srbije.
Odredjen (mali) broj sugradjana ce raditi na odrzavanju i koriscenju istog, sto samo po sebi nije nesto grandiozno, ali treba imati u vidu i u kakvoj smo realnoj ekonomskoj situaciji da se radujemo za svako novo radno mesto.
Sa druge strane, naftovod, gasovod, posebno tranzitni je ipak lep izvor prihoda po osnovu transporta, a daje i odredjen, visi stepen sigurnosti u snadbevanju, koji je bitan kako drzavi, tako i potencijalnim investitorima.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[MilisaV]

Kao što koridor 10 nije samo autoput koji spaja vranje sa suboticom i pirot sa šidom tako ni južni tok nije samo gasovod.

Послато са GT-N7100 уз помоћ Тапатока

 

[nensav]

Ne kažem da je beznačajan, samo mu se previše naduvava značaj! Taj prihod nečemo ni osetiti (mislim na široke narodne mase).
KOmšiluk oko mene koji se greje na gas se dosta žali na cene tog gasa, neki su ga već otkazali.

 

[orion]

"Koмшилук отказао гас"-ултимативни аргумент који указује на сав бесмисао овог пројекта