Nije samo cena, pitanje je i protoka putnika. Moraju imati vezu u dve tačke između gornje i donje platforme, obično jedno stepenište napred, jedno pozadi. I pored toga, kretanje putnika sigurno nije baš tako brzo i lagano, kao kod klasičnih autobusa. Gore je obično ceo sprat u stolicama, jer nema ni visine za stajanje. Takođe, obično prelaze 13 metara na tri osovine, pa nisu baš ni okretni preterano. Dobri bi bili za linije sa manje stajališta duž trase, plus još ako i nisu tako velike gužve. Nude veći komfor zbog velikog broja sedećih mesta, al stvarno ne vidim puno linija gde bi u Beogradu mogli da rade, a da to bude efikasnije od zglobnog autobusa. Prigrad je već druga priča. Linije ka Mladenovcu i Lazarevcu, na primer. Uz dobru konfiguraciju motora i menjača, mogu se imati dobre srednje brzine. Veći broj stolica su već prednost na pre pomenutim pravcima. Mađarski JMT je radio na liniji 491. Vozio se nebrojeno mnogo puta. Ok su bili, al nisu bili duži od 12 metara, samo dve osovine, korektan komfor, mada velike razlike u temperaturama gore i dole, plus D08 motor za vozilo te mase i visine, nije baš bio idealan izbor. Samo jedno stepeništa po sredini autobusa. No, bili su u pitanju jeftiniji autobusi lokalnog karoseriste iz komšiluka. Nisu se mogla očekivati čuda. I da, radili su jedno vreme na liniji 15 koliko se sećam.