Šta je novo?

Izbori 2025

Објава студената Филозофског је још један отужни покушај марксиста да се окористе о незадовољство народа, јачајући управо оне материјалне односе који су обликовали овакву суперструктуру (да се послужим марксистичком терминологијом). Срби нису неслободни зато што партија не контролише довољно капитал већ зато што народ не поседује капитал а самим тим ни основни предуслов демократије, грађанства и грађанске слободе генерално. И не, када партија поседује и контролише капитал то не значи да га "народ" поседује, ја не поседујем ЕПС и немам никакву контролу над његовим радом. Али зато режим има и мој приступ струји зависи од режима.

Годину дана гледамо на своје очи како режим управо користи своје преостало власништво над капиталом да угуши народну буну и брилијантни закључак са филозофског је да је решење у томе да режим треба да има још више власништво над капиталом. Ако више радника буде запослено за државу спречиће се ово што гледамо на своје очи, да их држава користи за своје циљеве уцењујући за корицу хлеба и вози као будале аутобусима по целој земљи.

Једино стварно грађанство у овој земљи и стварна опозиција режиму долази од потпуно приватног сектора који је омогућен управо том "приватизацијом" и који је довео до тога да данас, упркос свему, имамо далеко веће слободе него 90их. И да, оваква Србија данас има далеко већи политички плуралитет, слободу и демократију него што је имала под Милошевићем "који је започео процес приватизација" а још и више него Титом који га је блокирао. И да, постоји разлог зашто борбу за промене предводе људи рођени после 5. октобра а блокирају људи образовани и одрасли за време комунизма.

Права трагедија и издаја након 5. октобра није у томе што се кренуло са приватизацијом већ што се није кренуло са заштитом и јачањем домаћег капитализма тако да компаније које послују у Србији буду превасходно компаније у власништву Срба приватника а не странаца. Тачније, подређени положај Србина као вечитог радника није решен ни ублажен већ је рад за државу замењен радом за стране конгломерате. Брже боље се уместо са домаћим либерализмом и стварним, народним суверенитетом какав је сањао Краљ Петар кренуло са глобалним неолиберализмом и "чланством у ЕУ" чиме је свака могућност да се домаћа привреда развије угушена. ДОСовци су то радили наивно и слепачки, ДС свесније и опрезно а ова црвено-црно-жута хоботница то ради намерно и пуном паром - са Вучићем који отворено у Скупштини промовише доминацију страних компанија у Србији где ће држава радити на томе да се ово мало мученог приватног сектора "интегрише" и потчини њима.

Тачно знам ментални склоп студената са филозофског који су ово смислили да објаве и они се конкретно не боре против овог режима зато што желе слободно друштво где су појединци максимално независни од јавног сектора који је подређен грађанину већ зато што желе да јавни сектор намеће њихове идеје грађанима како би друштво било устројено како они мисле да треба, без политичког плурализма или стварне демократије.

Tu se mi ideološki razilazimo, jer sam ja mnogo bliži Marksu nego fantazijama liberalno-kapitalističkih ekonomista o slobodnom tržištu, konkurenciji i sl. Pa na neki način i jesam na toj liniji mišljenja Filozofskog fakulteta, gde je kritički stav prema kapitalizmu dominantan.

Ne sporim da je metod uvođenja kapitalizma kod nas u tranziciji bio katastrofalan, ali ti to postavljaš kao da su oni imali izbora. DOS je na vlast i došao prodajući državu zapadu, i sve privatizacije i preuzimanje strateških resursa i sektora dogovorene su unapred u razmenu za finansijsku, logističku i političku podršku u borbi protiv Miloševića. U širem smislu, to je modus operandi modernog kapitalizma, on se na periferiju i širi kroz političke ucene, preuzimanje vitalnih sektora države, i investicije konglomerata iz "centra", kojim se periferija dovodi u perpetualno stanje zavisnosti od stranog kapitala jer domaća ekonomija u tim uslovima ne može nikad dovoljno da poraste da bi bila konkurentna strancima.

Zato mislim, treba praviti razliku između kapitalizma u centru i kapitalizma na periferiji, jer ovaj prvi nužno određen postojanjem ovog drugog, i zna se kome su koje karte podeljene i kome je suđeno da da pravi avione, satelite i čipove, a kome da mota kablove i šije majice. Šta je rešenje za taj trećerazredni status perifernih država ne znam, ali mislim da se polako približavamo urušavanju trenutnog modela zbog razvoja AI. U roku od 50-ak godina verujem da će AI i robotika preuzeti veći deo poslova i da će ove rasprave koje vodimo postati relikt istorije.
 
Apatinska pivara je privatizovana po Miloševićevom zakonu o privatizaciji. Podobni i informisani koji nisu imali veze sa pivarom su upisali akcije i naplatili dobru lovu. U suštini mogao je ko je hteo da dobije akcije, samo da je znao. Al bar je bila uspešna privatizacija.
На свом врхунцу крајем деведесетих и почетком двехиљадитих број стално запосених и сезонских радника ишао је и до 700 са зарадама значајно већим од тадашњег просека.
Данас је број запослених мањи од 200.
Врло успешно пословала као друштвено одговорна фирма која је широке руке спонзорисала живот у општини.
Од спонзорстава у спорту и култури до донација рачунарске опреме школама.
Некад било, данас се приповедало.
 
Poslednja izmena:
Да.
Било је доста случајева да су запослени били муж и жена + његови или њени родитељи у пивари провели ради век.
+ појединци који нису имали никакве везе са пиваром, оно о чему пише Посматрач.
У тим случајевима људи су на име акција дошли до озбиљног новца и махом тај новац улагали у некретнине по Новом Саду.
Већина радника ипак није била те среће па су новац уместо у станоградњу по Новом Саду уложили у фасаду и завршетак кућа започетих осамдесетих, реновирање стана или су се почастили Шкода Фабијом.
Новац који се тада слио давно је пресушио а Апатин је данас општина са просечном платом која је дебело испод републичког просека и која је за 20 година изгубила 30% становништва.
 
Još jedna potvrda da su šetači pasa najbolje i jedino što imamo.

Babe sa Dorćola šetaju za Kosmet. Što je i ok i treba tako. Uz još 300 likova poput Noga i ekipe. Svaka čast i njima što su došli.

Samo je pitanje gde su prvosrbijanci danas? Sve latentni prAVosrbijanci, čast izuzecima kojih je 1 posto od građana Srbije.
 
Ја сам се одавно изјаснио поводом тих немогућих, чак ни семантички неодрживих синтагми/процеса као што су "шетње за Косово".

Иако би нашем народу доле било драго да виде ту декларативну подршку својих суграђана ипак је у питању дужност српских институција, војске и државе у целости која није испуњена.
То потурање народа да шета и кука за Косово док су нам војска и држава у служби великоалбанског пројеката ми је со на рану коју себи не бих да наносим.

Борба против режима је борба за српско Косово.
 
Причао сам скоро са једним пријатељем који је у политици на локалном нивоу. Каже да је невероватно колико су напредњаци трећег и четвртог нивоа у страху и сви покушавају да нађу спасилачки чамац у некој од бројних опозиционих партија. Сви ови њихови митинзи, ћациленд и сл. више су са циљем тренирања строгоће унутар СНС редова.
 
ja bio sada u vojvodini, i skonto da deca u osnovnoj nece da se druze sa decom ako su im roditelji caci. I to im otvoreno kazu
 
Vrh