Izbori 2025

[Delija]

У литератури која се бави социо-економским питањима постоји термин економски геноцид и оно што се десило у Србији 2000их је савршен пример тога. А десило се у сарадњи страног окупатора и домаћих полтрона и то јесте једина права тековина 5. октобра.

Први бих волео да је то била чиста револуција којом смо коначно збацили комунисте и ослободили народ али није се одиграло тако. Дошле су Латинке и Мићуни, уместо црвене дошла је жута струја КПЈ али овог пута да у потпуности ради по диктату, сада не више кредитора или непријатеља него окупатора.

9. март је једина контрареволуција у покушају код нас и сасечена је у корену.

 

[BillHicks]

ja mislim da to nema veze sa ideologijom. sve to ima veze sa biznisom elite, sto je tako unazad 100 godina i jace. Komunizam/kapitaluzam/feud sta god - za muljanje moze

 

[Delija]

Над нама је спроведен и културолошки злочин/процес из ког се све ово даље лоше изродило. Темељи овог народа су поткопани и до данас нисмо саставили два права, трезна корака.

 

[Bender Rodriguez]

Delija me podseća na one severnokrejske radio uređaje što se ne gase i stalno vrte istu priču.

 

[CEBEP]

Не знам о којој фирми је реч на овој слици али ме подсетила на једну фирму у једној војвођанској варошици и ситуацију која је доста сликовита за нашу транзицију.
Фирма са око 80 запослених која у тренутку приватизације није имала дуговања, располагала са око 7000m² производних и складишних капацитета на плацу од 3ha у процесу приватизације 2003. године продата је једином понуђачу за цену која је тада отприлике одговарала цени трособног салонца у бољем делу Београда.
Купац је био човек који је први капитал стекао шверцом деведесетих година а умножио га захваљујући блискости са политичарима другог и трећег ешалона.
Прво СПС-а а затим ДС-а.
7 година касније фирма је престала да постоји а део запослених и даље потражује неисплаћене зараде.

 

[Delija]

Југоремедија.

Надреална прича. Она ћаци малтретирања малих предузетника који су подржали студенте су мањи инциденти наспрам тих дешавања. Што је најгоре, форма се као акционарско друштво у власништву радника препородила и онда је овај дс-овац кренуо редом, претње, батинаши па на крају и сама полиција док стотине радника нису избацили буквално на улицу.

И тако, од ретко позитивне приче тих година и благостања и сигурности за хиљаде људи у породицама радника настао је комплетни социо-економски пакао.

Но, кратко памћење у Срба, одсуство интеренета и инфантилност због које ово друштво реагује само на основу тренутних надражаја и као да се није десило.

 

[Igor]

U većim mestima je uglavnom bio grabež za zemljištem ali ne treba zaboraviti da zapravo većina preduzeća nije radila a i ona koja su radila su imala dugovanja prema radnicima i dobavljačima. Decenija propadanja pod crveno crnom koalicijom je dovela do gubitka tržišta i tehnološke zaostalosti koja se nazirala uveliko još 80-ih godina uz par svetlih primera koji su uspevali da održe korak i konkurentnost. Prehrambena i prerađivačka industrija je uglavnom opstajala i tokom 90-ih ali i u procesu privatizacije kasnije. Tekstilna industrija je doživela kolaps ali to se i moglo očekivati, gubitkom YU tržišta, rastom proizvodnje u Turskoj i kasnije Kini.

Farmaceutska industrija je bila pod udarom još 90-ih (ICN Milan Panić itd.) pa se otimačina nastavila i kasnije. Komadanje PKB-a i otimanje likvidne PKB Banke od strane Ljube Šiptara i Nebojše Čovića takođe u doba crveno crne koalicije.

 

[CEBEP]

Више је примера где су фирме које нису били дављеници престале да постоје него примера где је дављеник спашен или примера фирми које су након приватизације повећале обим производње и број запослених.
Рецимо, приватизација Апатинске пиваре која је чак и деведесетих била једна од најуспешнијих домаћих фирми и под санкцијама успевала да улаже озбиљна средства у производњу често се наводи као један од примера успешне приватизације.
Оно што се не наводи и што доста људи не зна је да је први потез новог власника било смањење броја запослених.
Кад смо код домаћег капитализма и домаћих капиталиста, доста људи и данас памти "угледног привредника" и "краља друмова и ораница" Милета Јерковића који је уништио све што је тих година дотакао.

 

[ika]

Јбг, мислило се да ће после приватизација сви да пале томпусе са $10, кад оно добили се откази.

За распад због 10 година затворености од света, и још неких 5-10 година преписивачког руковођења сигурно решење није приватизација свега. Али јбг, нови инжењери/економисти се праве 22-25 година, а парице и политички поени требају данас.


Иначе није нешто бољи ефекат ни у остатку источне Европе, само су имали бољу почетну позицију. Свима је требало 20ак година да се незапосленост спусти на ниво касних осамдесетих, a 10+ година за БДП по глави ст, са све егзодусом становништва.


*граф незапослености од пре 1990 до дна нешто и не постоје, али пре тога је у већини тих земаља незапосленост била једноцифрен проценат

 

[Beki]

Vidimo se sutra

 

[Igor]

Више је примера где су фирме које нису били дављеници престале да постоје него примера где је дављеник спашен или примера фирми које су након приватизације повећале обим производње и број запослених.
Рецимо, приватизација Апатинске пиваре која је чак и деведесетих била једна од најуспешнијих домаћих фирми и под санкцијама успевала да улаже озбиљна средства у производњу често се наводи као један од примера успешне приватизације.
Оно што се не наводи и што доста људи не зна је да је први потез новог власника било смањење броја запослених.
Кад смо код домаћег капитализма и домаћих капиталиста, доста људи и данас памти "угледног привредника" и "краља друмова и ораница" Милета Јерковића који је уништио све што је тих година дотакао.

Koliko se sećam Apatinci su dobili odlične otpremnine. Novi vlasnik je naravno hteo veći profit po jedinici proizvoda a ne da jednu flašu proizvodi 10 ljudi ako može 5. Drastičan slučaj smo imali u Zastavi.

 

[Igor]

Јбг, мислило се да ће после приватизација сви да пале томпусе са $10, кад оно добили се откази.

За распад због 10 година затворености од света, и још неких 5-10 година преписивачког руковођења сигурно решење није приватизација свега. Али јбг, нови инжењери/економисти се праве 22-25 година, а парице и политички поени требају данас.


Иначе није нешто бољи ефекат ни у остатку источне Европе, само су имали бољу почетну позицију. Свима је требало 20ак година да се незапосленост спусти на ниво касних осамдесетих, a 10+ година за БДП по глави ст, са све егзодусом становништва.


*граф незапослености од пре 1990 до дна нешто и не постоје, али пре тога је у већини тих земаља незапосленост била једноцифрен проценат
Pogledajte prilog 254515

Ovom grafikonu nedostaje produktivnost.

 

[Hitachi]

Југоремедија.

Кад је већ помену, ево чланка о њој.

Југоремедија: Како су радници постали „сувишни људи“ - BBC News на српском

Машине у зрењанинској фабрици лекова стоје већ годинама, а ни у петом покушају нису успеле да пронађу новог власника.

www.bbc.com

Ovom grafikonu nedostaje produktivnost.

Не да му недостаје продуктивност, већ је такође нетачан, и за Чехословачку је пренадуван. Не верујем у то, јер су Чехословаци гледали на СФРЈ као на Америку по питању стандарда, БДП, квалитета живота и производње. Мој отац зна колика је беда била у Чехословачкој, а неко је писао да ако се појавиш код њих са аутомобилом који има налепницу YU, гледали су те са поштовањем и третирали те као господина.

 

[Ar4]

Od raspada Jugoslavije pa do danas, prosečna osoba nema baš ničemu da se nada.
Koliko god je socijalizam kao sistem bio loš, ovo sada je za većinu ljudi neuporedivo gore.

Jedina donekle 'fer' privatizacija je bila privazicija društvenih stanova, jer su se obični ljudi okoristili.

 

[ika]

Ovom grafikonu nedostaje produktivnost.

Ниво незапослености може да дигне графове у приватном делу за максимално исти проценат колико има незапослености.

Резултат је исти - 10-20% људи преко ноћи без посла, објективно сиромашнији народ и зачеће (а код нас повећање) одласка образованих и младих на запад. Та масовна емиграција је најнегативнија ствар приватизације.

 

[CEBEP]

Koliko se sećam Apatinci su dobili odlične isplate po godini staža ili beše akcije. Novi vlasnik je naravno hteo veći profit po jedini mere a ne da jednu flašu proizvodi 10 ljudi ako može 5. Drastičan slučaj smo imali u Zastavi.

Акције у процесу приватизације.
Акције које су многи успели врло лепо да уновче, међутим, нити су сви имали ту срећу да имају довољно година радног стажа за озбиљнији број акција нити се размишљало о томе шта након што се новац потроши.
Крајњи резултат је да су нови власници за 20 година успели једино у томе да број запослених сведу на око 1/3 броја пре приватизације и да је пиво које данас точе вероватно најгоре пиво у Србији а и шире.

 

[Igor]

Ниво незапослености може да дигне графове у приватном делу за максимално исти проценат колико има незапослености.

Резултат је исти - 10-20% људи преко ноћи без посла, објективно сиромашнији народ и зачеће (а код нас повећање) одласка образованих и младих на запад. Та масовна емиграција је најнегативнија ствар приватизације.

Vodili su se da su na poslu a zapravo su bili na prinudnom odmoru. Odlazak mladih se upravo dešavao 90-ih i ponovnim dolaskom radikala. Manje obrazovano stanovništvo iz fabrika koje manje više nisu ni radile nije otišlo u beli svet već se snalazilo na lokalu do penzije koja je bila isplaćivana a prethodna dugovanja vraćena.

 

[Hitachi]

Koliko se sećam Apatinci su dobili odlične otpremnine. Novi vlasnik je naravno hteo veći profit po jedinici proizvoda a ne da jednu flašu proizvodi 10 ljudi ako može 5. Drastičan slučaj smo imali u Zastavi.

Треба споменути и Металац. Радници су потпуно преузели фабрику под своје деведесетих година. Нису дозволили ниједној политичкој подгузној муви која је била директор њихове фабрике да се меша у њихово пословање. Као резултат тога, Металац је данас најуспешнији произвођач посуђа у Европи и запошљава око 2500 људи. Није јак као некада, али је за похвалу. Моја мајка је купила њихово посуђе пре петнаест година и користи га још увек. Њихови експрес лонци су закон! Било је скупо, али је вредело. Да су сви радници осталих гиганата угледали се на раднике из Металца, данас би Србија имала индустрију и економију јаку као Јужна Кореја, а околне државице којима смо се увек смејали би нам данас прделе под прозор и не би нам могле ништа.

 

[ika]

Vodili su se da su na poslu a zapravo su bili na prinudnom odmoru. Odlazak mladih se upravo dešavao 90-ih i ponovnim dolaskom radikala. Manje obrazovano stanovništvo iz fabrika koje manje više nisu ni radile nije otišlo u beli svet već se snalazilo na lokalu do penzije koja je bila isplaćivana a prethodna dugovanja vraćena.

То у 10 година затворености од целог света. Као што сам писао у прошлом посту, тај период није једино што је постојало и није једино решење било да сваки пети човек изгуби посао.
Кад ти је лоше под Милошевићем, а и под новом власти ти је лоше, узмеш и одселиш се. Постојала су боља решења од приватизације.

Србија има негативни мигрантски биланс од кад се миграција бележи (ако не рачунаш избеглице из Крајине и Босне). Приватизација је само одмогла у томе и то је најлошији њен ефекат. Постоји и закон којим се приватизација може оповргнути, али да се овде врати неко ко је већ основао породицу у иностранству тешко може.