Неке важне црте:
- Када пале авион да се сретну са неким у иностранству, Кинези поведу пун авион важних људи у привреди, звничницима министарстава... А Вучић води Сузану Васиевић, што је катастрофалан приступ.
- Уместо да користимо врло јак и људски, и економски, и политички капацитет дијаспоре, СНС поставља за услов сарадње одрицање од права на своје мишљење, чиме уместо најбољих добијамо најгоре попут Рода Благојевића, у САД вишеструко осуђеног.
- Сарадња са најстаријим сином Трампа јесте добар потез, али је то доста нарушено фијаском на Флориди.
- Већи проблем од одласка или неодласка у Москву је наше непоштовање културе сећања. Имају је више они који су се у ратовима мање борили и мање страдали.
- Логичан развој неког политичара је нормалним напретком од месне заједнице, преко општинских функционера на републичке функционере. Пре него што добијеш директну подршку народа лично на нижем нивоу, не идеш на следећи. Такав систем се гради дуго. Сада имамо људе и у власти и у опозицији, који никада нису победили именом и презименом у својој месној заједници.
- Београдски универзитет јесте наша интелектуална елита. Друге немамо.
- Обавеза за јавне функционере је да имају јавни сиви. А то се сада крши и то немамо.
- Председник општине Звездара је у Надзорном одбору Београд пута, што је незаконито. Имамо добар закон по којем је то недозвољено, али нико не контролише спровођење.
- Одливање средстава из буџета Београда преко корупционих послова су 300.000.000 евра годишње, и то је конзервативна процена.
- Везано за Национални стадион, циљ је отимачина површина и грађевинског земљишта градских стадиона, стадиона Земун и Карабурма у градским зонама.
- Везано за Бус-Плус, имали смо наслеђену имовину огромне вредности у власништву града, која се баца. Исто са тролејбуским системом која кошта 60.000.000 евра. Нико нормалан то не баца.
- Сваког следећег госта, питајте га да ли сте за тужилачку полицију, градску полицију, и за одговарање политичара својом имовином. Чак је могуће отуђивати имовину у иностранству у корист Републике Србије.
Ово и јесте нешто конкретно што очекујем од опозиције. А у питању је директор НВО. У питању је бивши шеф посланичке групе опозиције у Београду, коме је Понош (служба) подметнуо прислушкивање кафанске исповести, а после су се његови надређени у Народној странци морално самоелиминисали узимајући уопште у разматрање садржај прислушкиваног. Све у свему, човек је доведен у ситуацију у којој постаје прелетач ако се придружи било којој странци, али је преко НВО остао оно што опозиција треба да буде, ако се већ званична опозиција бави глупостима.