Таман човек помисли да не може горе а сад се судбина студентског протеста и друштвене побуне као досадашње сламке спаса решава у договору са унесрећеном мајком у поодмаклом штрајку глађу и на измаку снага и разума.
До сад смо могли да прођемо као инфантилно поводљиво друштво. А ово сад је већ тотално безумље.