Хладне главе, без оптерећивања очекивањима и проглашењима победе, долази се до следећих закључака:
- Изборни услови су једнако лоши као и до сада, без изгледа да ће се променити.
- Црвеноцрни ђаволи су ангажовањем невиђене машинерије и фокусирањем свих државних ресурса на само две општине, успели да освоје мање-више исти број апсолутних гласова, као и на претходним изборима.
- Опозиција је добила двоструко више него на претходним изборима.
- Опозиција је опет била подељена, па је неколико странака позивало на бојкот, неколико изашло, негде јединствено, негде не. Није баш најјасније да ли је то имало неког утицаја - да ли је макар 1% или 5% остало код куће, због тога? Рекао бих да није, али остаје укус да је можда и ту недостајало неко зрнце потпуног јединства и подршке.
- Листа са кандидатима је ипак била састављена од класичних опозиционих политичара са локала, што је очекивано за локалне изборе, али на парламентарним се очекује ипак потпуно другачији формат (јавне личности, струка, студенти иза листе). Ту постоји још неки проценат потенцијала који овде није било могуће искористити.
Косјерић и Зајечар представљају онај део Србије, где је разлика била прилично убедљива у корист ђавола, а сада смо дошли близу егала. Пресликано на бирачко тело Србије, ситуација је далеко компликованија за ђаволе. Више бирача је у великим срединама, где им је сада плафон 40%, него у овим мањим, где им је плафон 50%. Као што видимо, опозицији је плафон био 20% или 30%, а сада у мањим местима достижно је 48%. Дакле, укупан потенцијал опозиционе листе на нивоу Србије је већи од ђаволске листе, што се наслућивало кроз опште расположење и анкете Црте и НСПМ-а, али је сада и званично потврђено на изборима.
- Изборни услови су једнако лоши као и до сада, без изгледа да ће се променити.
- Црвеноцрни ђаволи су ангажовањем невиђене машинерије и фокусирањем свих државних ресурса на само две општине, успели да освоје мање-више исти број апсолутних гласова, као и на претходним изборима.
- Опозиција је добила двоструко више него на претходним изборима.
- Опозиција је опет била подељена, па је неколико странака позивало на бојкот, неколико изашло, негде јединствено, негде не. Није баш најјасније да ли је то имало неког утицаја - да ли је макар 1% или 5% остало код куће, због тога? Рекао бих да није, али остаје укус да је можда и ту недостајало неко зрнце потпуног јединства и подршке.
- Листа са кандидатима је ипак била састављена од класичних опозиционих политичара са локала, што је очекивано за локалне изборе, али на парламентарним се очекује ипак потпуно другачији формат (јавне личности, струка, студенти иза листе). Ту постоји још неки проценат потенцијала који овде није било могуће искористити.
Косјерић и Зајечар представљају онај део Србије, где је разлика била прилично убедљива у корист ђавола, а сада смо дошли близу егала. Пресликано на бирачко тело Србије, ситуација је далеко компликованија за ђаволе. Више бирача је у великим срединама, где им је сада плафон 40%, него у овим мањим, где им је плафон 50%. Као што видимо, опозицији је плафон био 20% или 30%, а сада у мањим местима достижно је 48%. Дакле, укупан потенцијал опозиционе листе на нивоу Србије је већи од ђаволске листе, што се наслућивало кроз опште расположење и анкете Црте и НСПМ-а, али је сада и званично потврђено на изборима.