Putuj malo. Možeš i do Poljske i pogledaj šta je napravila za 30g, gde je tada naša startna pozicija bila sa vama tako pristojnima nije moglo gore da se padne...
Пољска је у економском смислу убедљиво најуспешнија бивша комунистичка чланица. Али много разлога за то има и протекционизам од стране самих США и врло јака и компактна пољска заједница у САД. Не само у САД, свака економски јача држава има врло јаку у компактну пољску заједницу, позитиван пример у односу на усе-и-у-своје-кљусе српску дијаспору. Пољска је једина комунистичка држава која је имала владу у изгнанству све до пада Берлинског зида.
Али, ту прескачеш оно што је некој либералској причи, за коју се залажеш, најважније:
1) хомофобија је у народној култури много гора него у Србији. Да не говорим о рецимо Белорусији, где су потпуно у холандском фазону ј**бе ми се с ким се ј*беш.
2) у Пољској је врло јак и национализам и турбонационализам. Тиме се разликује од Србије где је масовни турбо-национализам са национализмом у траговима и Холандије где доминира прави национализам са турбонационализмом у траговима. Турбо-национализам је усмерен највише на Русе и Украјинце из потпуно различитих разлога. На Украјинце гледају као Словенци на "јужњаке", са тим да је тај поглед много раширенији него у Словенији. Ту је занимљивост однос према Белорусима, које воле као добре људе и раднике, сматрају их братским, "жртвама зле Русије и најстрашнијег на свету диктатора". Али је у баш пограничној регији много здравији и пансловенски однос са разумевањем за Русију и Белорусију. Муслимани, са којима за разлику од нас никада ништа нису имали су им смртни непријатељи. Иначе, врло важан разлог за тако добар утисак који су Белоруси тамо оставили је одсуство национализма, националне гордости, навика у сопственој земљи на ред, рад, дисциплину, поштење, уредност и поредак.
3) прво што је пољска урадила 1989. је забрана абортуса. А то је "светогрђе" за либералски поглед на друштво.
4) демократија у страначком смислу се претворила у дуократију, при чему обе јашу на антируском турбонационализму. Социјалистичко и зелено је тамо на тешкој маргини.
Можда не теби, али другима важно је:
5) Здравство у к**цу, горе него у Србији. У Бугарској и Мађарској такође.
6) Распале аутобуске станице, осим пар уреднијих у сутеренима тржних центара. Општи однос према утбанизму и комуналном реду је генерално сличан балканском.
Jer se zaista nikako ne nadovezuje na ono o čemu sam govorio... Kakve veze ima slogan lokalnih izbora Voždovca sa jedinstvenim evropskim tržištem rada i sudske zaštite radnih prava jednom kad si članica, i nadležnosti gde možeš kao oštećeni radnik da pokrenes postupak, pitanje socijalne zaštite ako ostaneš bez posla u drugoj zemlji članici i mnogo toga još...
Радно право је тек мали део права, а Европска Унија нема монопол на примере добре праксе.
Правосуђе у Словенији је у к**цу.
Суштински услови за ЕУ су:
1) Немачкој дати електропривреду и телеком, кравице музарице са већ изграђеном скупом инфраструктуром, кључна јавна предузећа преко којих целу државу држиш на ланцу.
2) Са француском да се склопе екстрапрофитерски послови за њихове фирме. То су Рафали (авиони), и метро по систему скупља дара него масло.
3) Признање Косова, како би се изоловао муслимански елемент и никада не ушао у Европску унију.
4) Површно испуњавање критеријума поглавља, као Словенија у правосуђу.
А већина свега везано за уређеност друштва ће највише зависисти од тебе (нас) потпуно независно од чланства или не у Европској Унији.
