Šta je novo?

Izbori 2024

Kako ne kapirate, pa u Srbiji (a i mnogim drugim propalim državama) oni koji sa 30-40 imaju već neku karijeru, veštinu i životni put, takvi uglavnom ni neće da idu u politiku. Uđu možda naknadno na nečiji poziv, kao što je npr Ivanka Popović bila spremna da uđe dok je neke studentske zadrtine nisu izbojkotovale.



To je još jedan razlog što mislim da ljudi mnogo očekuju. Mi neka bog zna kako uređena zemlja nećemo biti nikad. Previše dugo je tkivo ovde trulilo da bi se ikada skroz oporavili. A i inače je u svetu mračno vreme pred svima. Ali meni je samo do toga da ovima vidim leđa, da ne budemo baš najgore dupe kontinenta i da ne budemo šampioni po korupciji, apatiji, bezakonju, zagađenju i sličnome.

Jeste malo tužno što to kažem, ali to je realnost. Širom sveta je slično. Za sve važi stih iz SARSove pesme - svima nam je svima, siva perspektiva. Ja bih samo da ne budemo u onoj najcrnjoj.
Da, slažem se. Branko MIlanović, koga možda i prviše citiram, ali nemam kog drugog, je uporedio da je standard za vreme Stojadinovića između dva svetska rata isti i sličan kao ovaj danas. Znači, što se tiče Srbije, mogućnosti su tu negde
 
Singapur je odličan primer kako se transformisala jedna nacija u periodu od 80 godina. Od prosečnog dohotka, koji je bio 3 puta manji od Evrposkog proseka, se došlo do skoro 3 puta većeg dohotka.

Zemlja gde je uriniranje po liftovima i hodnicima bio nacionalni sport se došlo do pozicije jedne od najčistijih i najprogresivnijih zemalja sveta. Znači moguće je.
 
Искрено сумњам да би Србија могла да следи пример Сингапура или неке сличне азијатске државе јер политика овде не постоји да би од земље направила неку успешну силу, не постоји националистичка струја која жели да Србију учини лепом, уређеном, јаком итд. Државни систем овде постоји да омогући неко осредње функционисање друштва и награђује малограђанштину. Било ко покуша да заправо успостави владавину права, јаке прописе који се не повијају ни ради сиротиње ни ради богаташа, кажњава крађу и загађивање итд. би врло брзо био проглашен неким фашистом или штагод и изгубио сву популарност.

Ми имамо две основне струје - квазидесницу која тежи да омогући пљачку и бахатост предузимљивим људима (који су се "снашли") и квазилевицу која тежи да омогући пљачку и бахатост пасивним кукачима који чекају да их држава богати узимајући од ових што су се "снашли"

Замисли појави се политичар са планом као за Париз, како да се град туристички препороди и среди за неколико милијарди евра јер је туристичко језгро земље и тако нешто би драстично повећало приход од туризма. Одмах би га најурили са "а што баш у Београд да се улаже а не у Чортановце", "нећемо да се укидају паркинг места имамо право да паркирамо где хоћемо", "људско право је да студенти жврљају студентски парк", "јао реконструишу старе и историјски значајне зграде ево га Скопље 2.0" итд. итд.

Да неки политичар покуша да доследно и темељно спроведе 10% прописа које се поштују у Сингапуру устала би кука и мотика против њега и због тога Београд никада неће бити ни близу Сингапура
 
Ja sam samo hteo reći, bili Azijati ili ne, da je moguće.

Sa ovakvim pristupom i negativnom selekcijom, verovatnoća uspeha je ravna nuli. Sa druge strane, čovek ako ubedi sebe da je loš i da je nemoguće da napreduje, on će I stagnirati.

Kako zračiš, tako i privlačiš.

Tvrdim da, ako je jedna nacija urinirala svugde gde je stizala iz inata, je uspela da se uzdigne do vrha da to možemo i mi.

Moguće je, ali ne u kratkom roku.

Konzistentnost i istrajnost je ključ.
 
Razumem da su vama dragi srcu radikali i sps-ovci i da ne bežite od toga. To je i razlog zašto vlada SNS jer ja neću nikada glasati za vaše favorite a ni vi za moje, ali ne morate da se svaki put pecnete kada kritikujem preletače SPS-a i SRS-a. Valjda je i vama kao poštenim desničarima koje zaista cenim interes da se formira neka desna opcija bez dojučerašnjih radikala i komunjara zvanih SPS?
Не можеш на овако ниском нивоу мени да се обраћаш, просто не можеш. Знамо се 15 година. Није лепо.

Ја нисам у политичком брлогу и не дозвољавам ти да ме уваљаш у то.

Ето, само због овога би рационалан човек преиспитао вредили ли партијска књижица. Како крене кампања тако и ти заборавиш где удараш и изгубиш филтер. Колико избора толико и таквих циклуса.
 
Ne moraju im biti dragi, skovao sam naziv slučajni radikali.
 
Искрено сумњам да би Србија могла да следи пример Сингапура или неке сличне азијатске државе јер политика овде не постоји да би од земље направила неку успешну силу, не постоји националистичка струја која жели да Србију учини лепом, уређеном, јаком итд. Државни систем овде постоји да омогући неко осредње функционисање друштва и награђује малограђанштину. Било ко покуша да заправо успостави владавину права, јаке прописе који се не повијају ни ради сиротиње ни ради богаташа, кажњава крађу и загађивање итд. би врло брзо био проглашен неким фашистом или штагод и изгубио сву популарност.
Или лудаком, што се једном већ и десило.
 
Искрено сумњам да би Србија могла да следи пример Сингапура или неке сличне азијатске државе јер политика овде не постоји да би од земље направила неку успешну силу, не постоји националистичка струја која жели да Србију учини лепом, уређеном, јаком итд. Државни систем овде постоји да омогући неко осредње функционисање друштва и награђује малограђанштину. Било ко покуша да заправо успостави владавину права, јаке прописе који се не повијају ни ради сиротиње ни ради богаташа, кажњава крађу и загађивање итд. би врло брзо био проглашен неким фашистом или штагод и изгубио сву популарност.
То је оно што сам рекао, да би Лукашенко у Србији добио подршку 70-80% подршке образованијих, али зато 30-40% необразованијих. Питаћете онда зашто је 70% образованијих Белоруса сада против Лукашенко? Зато што су навикли да живе у безбедности, реду, закону, ефикасности, и као креативнији део популације очекују више. Уз то, згражавају се методама које власт користи против политичких противника. Ако би детаљно анализирали шта би суштински програмски мењали, дошло би се до релативно мало промена. У Србији, напротив, ако би дисецирао сваки озбиљнији образобан човек своју област, ту би након уклоњених тумора остало јако мало здравог меса.

Ова генерација студената евентуално може кроз деценију да буде покретач неких озбиљних промена. Али ако би врховни гуру СНСекте сада пандркнуо, тешко је очекивати да ће га, па да бирамо најбољи могући тим, доћи до врло дубоких промена. Вратио би се онај ниво (ипак) цивилизованости који је био за време ДС-ДСС. Мислим да ако целу ову школску годину студенти и средњошколци инвестирају (по речима секте "потроше"), на друштвено описмењавање, не само да нису (нисмо) изгубили, него смо добили немерљиво вредан капитал за неку будућу друштвену промену.

Али опет, за културну промену је потребно неколико генерација, и она може да крене тамо где не треба. Тек случајем срећних технолошких околности смо добили нову генерацију која није никада гледала "Бољи живот" када је било све горе, "Срећне људе" када су нас задесиле све несреће, и "Породично благо", када је већ све било опљачкано и уништено од стране владајуће камариле.
 
То је оно што сам рекао, да би Лукашенко у Србији добио подршку 70-80% подршке образованијих, али зато 30-40% необразованијих. Питаћете онда зашто је 70% образованијих Белоруса сада против Лукашенко? Зато што су навикли да живе у безбедности, реду, закону, ефикасности, и као креативнији део популације очекују више. Уз то, згражавају се методама које власт користи против политичких противника. Ако би детаљно анализирали шта би суштински програмски мењали, дошло би се до релативно мало промена. У Србији, напротив, ако би дисецирао сваки озбиљнији образобан човек своју област, ту би након уклоњених тумора остало јако мало здравог меса.

Ова генерација студената евентуално може кроз деценију да буде покретач неких озбиљних промена. Али ако би врховни гуру СНСекте сада пандркнуо, тешко је очекивати да ће га, па да бирамо најбољи могући тим, доћи до врло дубоких промена. Вратио би се онај ниво (ипак) цивилизованости који је био за време ДС-ДСС. Мислим да ако целу ову школску годину студенти и средњошколци инвестирају (по речима секте "потроше"), на друштвено описмењавање, не само да нису (нисмо) изгубили, него смо добили немерљиво вредан капитал за неку будућу друштвену промену.

Али опет, за културну промену је потребно неколико генерација, и она може да крене тамо где не треба. Тек случајем срећних технолошких околности смо добили нову генерацију која није никада гледала "Бољи живот" када је било све горе, "Срећне људе" када су нас задесиле све несреће, и "Породично благо", када је већ све било опљачкано и уништено од стране владајуће камариле.
Бојим се да нећемо доћи на ниво ДС/ДСС цивилизованости јер је Милошевић био аутократа, и стога је владао преко релативно постојаних институција. Стога је ДОСсовце дочекао релативно поуздан и ефективан систем за пројектовање моћи.

Вучић је популиста који је приграбио сву моћ на основу култа личности, обесмислио у угњилио све институције до те мере да су малтене неупотребљиве. Нова власт не само што ће се суочити са раштимованошћу политички неусклађене опозиције већ ће наићи на апсолутни пичвајз у држави где запослени не знају шта хоће осим да хоће да пружају отпор новој власти и завођењу реда

Стога се бојим да је нама једино решење сада радикално као што је Ататурк спровео за Османлије / Турке, изградња паралелног система дизајнираног за тржишну економију од 6 милиона људи а који ће просто да замени стари и разорени систем социјалистичке државе од 20 милиона
 
Nisam ja za Vucica, ali ko umesto njega...

 
Ататурк је позитиван пример дубоког ресетовања друштва проистеклог из целе једне младе генерације Младотурака из 1908. баш то је добро поређење. Зато као зеницу ока треба да чувамо и помогнемо у развоју Младосрба. Младотурци су потпуну победу достигли 14 година после 1908. И врло важно, Ататурк је био "праведни диктатор", и "новосултан", у друштву које има такав однос према идеји о врховном вођи.

А везано за цивилизовање институција, то није толико дуг пут деградације истих да би било тешко надокнадиво достићи ниво из времена ДС/ДСС. И не бих могао 1990-те назвати цивилизованим периодом за многе из институција. Почнимо од ГСП, продаје нафте у кантама, шверца, рекетирања...
 
Искусан политичар, док је Дачић постао нови Вулин, приколица СНС. Колко год нам Ружић био гадан као социјалиста, видим да ће он ипак у будућности бити значајан фактор у политици. Са друге стране имамо пуно политичко гробље ликова који су претендовали да буду неки фактор у будућности, посебно у опозицији.
 
Zanimljivo da je ovaj snimak objavio Dezinformer. Što znači da SNS podriva SPS i pokušava da odstrani Ružića kao nepodobnog. Osim toga, ovo znači da vrlo verovatno imaju snimak svakog sastanka SPS-a i sve znaju šta se tamo dešava. Ne bi me čudilo i da su u obavezi da im dostave.
 
Чланови мафије српске листе и уцењени. На Косову је сад неиздрживо за Србе. Уцењени су сви. Мора се ући у српску листу ако се иште социјална помоћ. За посао да не причам. Чуо сам за једног члана српске листе који је преварио 200 жена доле да гласају за српску листу обећавајући им једно те исто место чистачице у општини.
 
Искрено сумњам да би Србија могла да следи пример Сингапура или неке сличне азијатске државе јер политика овде не постоји да би од земље направила неку успешну силу, не постоји националистичка струја која жели да Србију учини лепом, уређеном, јаком итд. Државни систем овде постоји да омогући неко осредње функционисање друштва и награђује малограђанштину. Било ко покуша да заправо успостави владавину права, јаке прописе који се не повијају ни ради сиротиње ни ради богаташа, кажњава крађу и загађивање итд. би врло брзо био проглашен неким фашистом или штагод и изгубио сву популарност.

Ми имамо две основне струје - квазидесницу која тежи да омогући пљачку и бахатост предузимљивим људима (који су се "снашли") и квазилевицу која тежи да омогући пљачку и бахатост пасивним кукачима који чекају да их држава богати узимајући од ових што су се "снашли"

Замисли појави се политичар са планом као за Париз, како да се град туристички препороди и среди за неколико милијарди евра јер је туристичко језгро земље и тако нешто би драстично повећало приход од туризма. Одмах би га најурили са "а што баш у Београд да се улаже а не у Чортановце", "нећемо да се укидају паркинг места имамо право да паркирамо где хоћемо", "људско право је да студенти жврљају студентски парк", "јао реконструишу старе и историјски значајне зграде ево га Скопље 2.0" итд. итд.

Да неки политичар покуша да доследно и темељно спроведе 10% прописа које се поштују у Сингапуру устала би кука и мотика против њега и због тога Београд никада неће бити ни близу Сингапура

Li Guangjao je bio politički fenomen, izvanredan političar po svim parametrima kao i "otac nacije" u svetskim okvirima za života a i u svetskoj istoriji posle svoje smrti.

Uz to, ljudi u Singapuru su bili siti jada i bede i u najvećoj meri su bili voljni da ga slušaju i sprovode njegove odluke na terenu i u praksi.

Rezultat: od standarda zaostale afričke države ranih 1960-ih do Singapura danas koji je jedan od najrazvijenijih i najboljih država za život na svetu, imajući bolji standard od skoro svih svetskih urbanih centara.

Mi možemo samo da sanjamo nekog poput njega u Srbiji.
 
Bilo je i drugo vreme. Svet je bio drukčiji, okolnosti su bile drukčije. Nije isto i kada krećeš u neke velike reforme i skokove napred. Kao što u pogledu industrijalizaciije nije bilo isto ko je krenuo još krajem 1900ih, ko posle Prvog a ko posle Drugog svetskog rata. Nisu iste startne pozicije i dometi.

Takođe, Singapur je jednod od svetskih pomorskih čvorišta. Srbija nije.

Srbija bi u nekom alternativnom univerzumu mogla da nauči da preuzme neke stvari od Singapura, ne sve. Ali i to bi moralo da se desi pre 60-70 godina, ne sad. Sad je kasno. Lično mislim da su prošli svi vozovi za Srbiju i za velike promene. Može da bude malo bolje i da se neke stvari i prakse uvedu i održavaju, ali to je to. Ogromnih promena iz korena teško da će ikad biti u Srbiji. Posle vladavine Miloševića i SNSa, posle tog 25-godišnjeg uništavanja i srozavanja društva previše je štete naneto samom mentalitetu i navikama ljudi da bi se ikada potpuno zalečili. Uz to, sama EU, koja nam diktira sudbine, ne želi da mi budemo nešto mnogo više od deponije i štrokave jeftine radionice šrafciger-industrije.

Takođe, ceo svet je sada u pesimizmu, stagnaciji, neizvesnosti i grču. Što je suprotno od onoga što je bila većina 60ih. U narednom periodu biće mnogima izazov samo da opstanu kao zemlje, a kamoli da prave skokove napred.

Inače, koga zanima, ovaj dokumentarac je lepo pokrio i sumirao sve što treba da se zna o Sinapuru:

 
Poslednja izmena:
Vrh