Kako ne kapirate, pa u Srbiji (a i mnogim drugim propalim državama) oni koji sa 30-40 imaju već neku karijeru, veštinu i životni put, takvi uglavnom ni neće da idu u politiku. Uđu možda naknadno na nečiji poziv, kao što je npr Ivanka Popović bila spremna da uđe dok je neke studentske zadrtine nisu izbojkotovale.
Ali naravno da onaj ko već ima posao, karijeru, veštine, porodicu, zacrtan neki put... male su šanse da će taj da ide u politiku. Pogotovu kao opozicija. Ima ih, ali malo.
Opet mislim da mnogo očekujete.
Živimo u Mordoru a ljudi čekaju neki ansambl savršenih i idealnih da bi se smenio Sauron.
Skotovi i umnobolnici na čelu EU (ne svi u EU, ali pacijenti u zapadnom delu) dodatno sve to otežavaju jer je javna tajna da je njihova vizija da Srbija ne bude član nego deponija i štrokava radionica. A uz to mekim merama sabotiraju pola zemlje koja bi da smeni Saurona, i koja je pokazala više potencijala, snage i sloge nego 2000. kad je smenjivala đubre Miloševića.
To je još jedan razlog što mislim da ljudi mnogo očekuju. Mi neka bog zna kako uređena zemlja nećemo biti nikad. Previše dugo je tkivo ovde trulilo da bi se ikada skroz oporavili. A i inače je u svetu mračno vreme pred svima. Ali meni je samo do toga da ovima vidim leđa, da ne budemo baš najgore dupe kontinenta i da ne budemo šampioni po korupciji, apatiji, bezakonju, zagađenju i sličnome.
Jeste malo tužno što to kažem, ali to je realnost. Širom sveta je slično. Za sve važi stih iz SARSove pesme - svima nam je svima, siva perspektiva. Ja bih samo da ne budemo u onoj najcrnjoj.