Tu je problem sto demokratija kao demokratija nije savrsena, odnosno ne moze ipak da funkcionise na ovako veliki sistem kao sto je jedna drzava od nekoliko miliona stanovnika (a kamoli u nekim od par stotina miliona). Kada se pogleda sam princip, gde na kraju ni 100% stanovnistva ne izadje da glasa, pri cemu kod nas to bude jedva polovina, znaci da bar cetvrtina stanovnistva bira poziciju, ostatak opoziciju, od tek par stotina predstavnika, gde onda svaka grupa predstavnika ima svoje ciljeve i sistem vrednosti. Zbog toga postoje institucije, koje moraju nezavisno da rade svoj posao, koja god politicka opcija je na celu, i koje onda garantuju da tih par stotina ljudi ne donosi odluke u svoju korist, odnosno protiv sopstvene drzave i naroda, kao i da svaka druga sluzba, koja proistice iz vlasti, ne radi za vlast, nego za svoju drzavu i narod. I kada imate toliko narusen sistem, kao sto je u Srbiji, gde vlast prakticno kontrolise sve institucije i sluzbe, ne postoji nijedna mogucnost bilo koje politicke opcije da preuzme vlast.
Tu sad ima ideja kao direktna demokratija, ili nekih vec slicnih realizacija kao u Svajcarskoj. Ali, sve to opet pada u vodu dokle god su institucije taoci vlasti, dok su mediji glasnik vlasti i dokle god je narod odsecen od realnosti, i na kraju krajeva, iskreno receno, priglup, pa da ne razume da sve ovo utice na njega. Ta mantra "sta me briga, mene to ne dotice" treba da nestane iz naseg zivota, kao i ta prisilna pacifizacija s kojom su unisteni svi protesti do sada jer "nemojte tako kao oni". I sad su studenti sve to pobili, jer su prisvojili i to "njihovo", ali i zadrzali mnogo vece dostojanstvo. A za obrazovanje i inteligentnost su odavno u prednosti u odnosu na vlast.
