С тим у вези, не бих могао да се сетим боље "мере с намером спречавања рађања у оквиру групе" (став "д") од истраге мужева и младића у оквиру групе.
А за оно прво, да само убијање мушкараца није геноцид јер ће мушкарчићи одрасти...
Broj ubijenih nije bitan za kvalifikaciju dela kao genocid.
Ubistvo nije jedina radnja kojom se može izvršiti genocid (davani su primeri gore).
Da li je Hitler ubijao samo vojno sposobne muškarce Jevreje, ili je ubijao sve redom Jevreje (muško/žensko/staro/mlado/nije ili jeste vojno sposobno)?
Ubijao je sve redom zato što je jedini kriterijum za ubistva bila pripadnost naciji/veri.
To je genocid.
Da li je NDH ubijala u Jasenovcu (i na drugim mestima) samo vojno sposobne Srbe?
Ne, ubijala je sve redom, tj. i muško/žensko/staro/mlado/decu, kao i sprovodila druge radnje (prekrštavanja/odvođenje dece u drugu grupu) u cilju nestanka Srba sa prostora tadašnje NDH. Ubijali su sve redom zato što je jedini kriterijum za ubistva bila pripadnost naciji/veri.
To je genocid.
Kad god je jedini kriterijum za preduzimanje neke od štetnih radnji (ubistvo/sterilizacija/premeštanje dece iz jedne u drugu grupu) pripadnost određenoj naciji/veri/rasi = genocid.
Kad god postoji neki drugi kriterijum za preduzimanje istih radnji (ili jedne od njih) - nije genocid.
To ne znači da uopšte nije zločin, već da nije zločin genocida.
=====
U Srebrenici, Mladić zatiče gomilu ljudi u bazi Unprofora. Svi ti ljudi su bili Bošnjaci/Muslimani.
U toj bazi je bilo vrlo malo vojno sposobnih muškaraca iz Srebrenice. Gde su oni bili?
Oni su se pod borbom probijali ka Tuzli. Mali deo njih je uspeo da se probije. Imaš na YouTube snimke onih koji su uspeli da se domognu Tuzle, imaš danas nekakav marš koji organizuju neka udruženja i tako kao drže sećanje na njihov proboj.
Najveći deo njih nije uspeo da se probije, nego:
- predao se.
- stradao u pokušajima proboja (bitka/minska polja).
Minska polja su postavljena zbog ranijih upada iz Srebrenice, činjenja zločina nad Srbima civilima, a onda bežanja nazad u zaštićenu zonu UN kada ih pojuri VRS.
Od tih ljudi, ubedljiva većina se predala i/ili bila zarobljena.
Svi oni su time postali ratni zarobljenici. Svi, jer status ratnih zarobljenika u slučaju zarobljavanja priznat je i civilima koji prate oružane snage iako neposredno ne ulaze u njihov sastav, plus naravno i onim naoružanim/uniformisanim među njima. A, zašto je 99% vojno sposobnih muškaraca odlučilo da beži ka Tuzli, zašto i oni nisu otišli kod Unprofora? Zato što su znali šta je radio Naser prethodnih godina, zato što su znali da će biti besa kod pojedinih pripadnika VRS.
Svi ti ljudi su onda ubijeni, i to predstavlja zločin protiv ratnih zarobljenika. Kasniji pokušaji da se sakriju tragovi (pravljenje sekundarnih grobnica) su deo istog zločina.
Oni ljudi koji su bili u bazi Unprofora, po sopstvenoj želji autobusima se prebacuju ka teritoriji koju su držale snage Bošnjaka/Muslimana.
Par kilometara nakon kretanja tih autobusa i slobodnog ukrcavanja svih iz kampa (pred očima snaga UN), autobusi bivaju zaustavljeni (tamo gde nije bilo UN), a ono malo vojno sposobnih muškaraca što je bilo u bazi Unprofora i samim tim se ukrcalo u te autobuse, tada se nasilno vadi iz autobusa, zarobljava i ubija u narednim danima.
Tom radnjom se posebno dokazuje da je jedini kriterijum za ubistva u Srebrenici bila vojna sposobnost kod muškaraca.
Prosto rečeno, kriterijum je bio - ''
ne znam da li si išao sa Naserom Orićem po okolnim sprskim selima i ubijao civile proteklih godina, nemam ni volje da utvrđujem, nego ću pobiti sve vojno sposobne, pa među njima ima sigurno i onih koji su išli sa Naserom i činili zločine prema civilima.''
=====
Nije to bio prvi put u istoriji da se dešavaju takve okolnosti.
Nakon napada Austrougarske i zauzimanja velikog broja mesta u Mačvi uključujući i Šabac, dolazi do tada nezamislivih zločina prema civilima. Od vešanja, paljenja sela sa ljudima u njima, do streljanja. Nakon što je srpska vojska pobedila na Ceru, oterala okupatora, oslobodila sva mesta, zarobila je i veliki boj vojnika Austrougarske. Među njima je sigurno bilo i onih koji su se iživljavali prema civilima i činili zločine.
Šta im se dogodilo?
Bes vojske je bio veliki jer su mnogi vojnici iz tih krajeva tek tada saznali koga su sve izgubili dok su ti delovi Srbije bili pod okupacijom, plus je i bes civila bio veliki.
Nije im se dogodilo ništa, hranjeni su iz istih kazana kao i srpska vojska, odnosilo se prema njima sa ljudskim dostojanstvom, jer ne možeš ubijati redom zarobljenike samo zato što nemaš kad da utvrdiš ko je među njima zločinac, a ko je bio običan vojnik.
Zato sa tadašnjim vojvodama, đeneralima, oficirima i svim vojnicima Mladić nikako ne može zajedno. Njihova dela nisu bila ista u istim okolnostima.
Oni su zato slavom ovenčani vojnici, oficiri, generali i vojvode.
A, on je ratni zločinac.